Bivša mis SAD Česli Krist, koja je preminula u Njujorku tokom vikenda, napisala je esej prošle godine uoči svog 30. rođendana, u kojem je govorila o svojoj borbi sa vremenom, internet zlostavljačima i kako je jednom zamalo radila "do smrti".
„Svaki put kada kažem ‘napuniću 30’, malo se naježim“, napisala je u eseju za Allure objavljenom 4. marta 2021.
„Društvo nikada nije bilo ljubazno prema onima koji stare, posebno prema ženama. Povremeni izuzeci se prave za neke od bogatih i nekoliko poznatih“, nastavila je Krist, koja je osvojila titulu Miss SAD 2019. godine.
„Dočekivanje tridesete je kao hladan podsetnik da mi ponestaje vremena da budem važna u očima društva — i to je frustrirajuće“, dodala je ona.
Esej je dao uvid u njene misli, manje od godinu dana pre nego što je skočila sa zgrade od 60 spratova na Menhetnu, u kojoj je živela.
U eseju, koji je objavljen samo nekoliko nedelja pre njenog 30. rođendana, 28. aprila, Krist je najviše pisala o starenju.
„Posle godine kao što je 2020, pomislili biste da smo naučili da je starenje blago, a zrelost dar u kome svi ne mogu da uživaju. Kako da uzdrmam nepokolebljive norme društva, kada se suočavam sa nemilosrdnim otkucajem vremena?“, pitala se.
Opisala je i kako je istovremeno pokušavala da stekne dve diplome – jer je studirala prava i poslovnu administraciju.
„Skoro sam radila do smrti, bukvalno, sve dok osmodnevni boravak u lokalnoj bolnici nije pokrenuo razvoj nove perspektive“, napisala je ona.
Što se tiče izbora za Miss, rekla je da je izgledala drugačije od tipičnih devojaka na takvim takmičenjima, koje treba da budu „manekenke, visoke i vitke, da imaju raskošnu kosu i ubistven hod“.
Ipak, kako je Afroamerikanka, zbog pobede je privukla rasističke komentare.
„Ne mogu da vam kažem koliko puta sam izbrisala komentare na svojim stranicama na društvenim mrežama, koji su imali emodžije i uvrede, i govorili su da nisam dovoljno lepa da budem Miss SAD ili da je moja mišićava građa zapravo muško telo“, rekla je.
Krist je rekla da je čak nosila krunu po svom stanu „znajući da će morati da je vrati na kraju svoje vladavine kao Miss SAD“.
„Uradila sam ono što sam želela, a ne što se očekivalo. Sada ulazim u 30. godinu tražeći radost i svrhu pod sopstvenim uslovima — i to mi se čini kao moja slatka pobeda“, završila je.
Gde potražiti pomoć
Psihocentrala
Crnogorska 2/16, Savski Venac, Beograd
Telefon: 064 2288885
Email: [email protected]
Psihocentrala je psihoedukativna organizacija nastala zalaganjem grupe profesionalaca i entuzijasta okupljenih oko zajedničkog cilja da unaprede mentalno zdravlje nacije. Na sajtu https://www.psihocentrala.com nalazi se spisak institucija u Srbiji koje koje imaju zaposlene lekare specijaliste psihijatrije ili neuropsihijatrije, pomoć pri izboru psihoterapeuta ili psihologa, kao i “prvu pomoć” u borbi s depresijom.
Centar Srce
Telefon: 0800-300-303
Email: [email protected].
Centar “Srce” sa sedištem u Novom Sadu je volonterska, nevladina, neprofitna organizacija koja se bavi pružanjem emotivne podrške osobama u krizi i prevencijom samoubistva. Radno vreme je 17 do 23, svi pozivi su anonimni i pomoć je besplatna. Na sajtu www.centarsrce.org se može naći dosta informacija i za osobe koje razmišljaju o samobistvu i za one koji žele nekom da pomognu, a postoji i android aplikacija centarsrce koja služi kao podrška, ali sadrži i lični plan podrške.
Klinika za psihijatrijske bolesti Dr Laza Lazarević
Višegradska 26, Beograd
Centrala 011/3636400
Nacionalna SOS linija za prevenciju samoubistva
Telefon: 011/7777000
Nacionalna SOS linija za prevenciju samoubistva otvorena je u Klinici za psihijatrijske bolesti Dr Laza Lazarević. Na telefonski broj 011/7777000 mogu se javiti oni koji pomišljaju na samoubistvo ili njihova porodica, a sa njima će razgovarati stručnjaci iz oblasti mentalnog zdravlja – psihijatri, psiholozi, socijalni radnici. Svi pozivi su anonimni.
Palmotićeva 37, Beograd; telefon: 011/3307 500
Paunova 2; telefon: 011/2666 166, 011/2664 555
Institut za mentalno zdravlje je visokospecijalizovana ustanova koja obavlja bolničku i vanbolničku delatnost iz oblasti zaštite i unapređenja mentalnog zdravlja, psihijatrije odraslih, psihijatrije razvojnog doba, psihijatrije starih osoba, bolesti zavisnosti, neuropsihologije, epileptologije, kliničke neurofiziologije i psihofarmakologije.
***
Bonus video: Kako prebroditi smrt voljene osobe
Pratite nas i na društvenim mrežama:
