Sa 18 godina postala je žrtva opsesivnog straha od hrane te samim tim još jedna od mladih devojaka koje su pale u kandže poremećaja u ishrani.
Naša sagovornica Mia M (29) svoju borbu pretvorila je u diplomu iz psihologije i veliku želju da pomogne onima koji se nađu u sličnoj situaciju. Sa iskustvom rada na Klinici za odrasle i decu sa poremećajima u ishrani u Švajcarskoj, Mia je i više nego kompetenta sagovornica o ovoj uznemirujućoj temi, koja pogađa veliki broj mladih i dece, a o kojoj se ne priča dovoljno.
Master psihološkinja, Mia M, oblast studija nije odabrala tek tako. Rođena i odrasla u Švajcarskoj, trenutno živi i radi u Srbiji i sprema doktorat. Ono što je trebalo da bude tronedeljni boravak u našoj zemlji (Mijin otac je srpskog porekla) zbog popravki u stanu, proteglo se na dve godine. Kada je početkom 2020. izbila pandemija, Mia je ostala „zarobljena“ u Srbiji, da bi joj se naposletku dopao život ovde te je odlučila da ostane.
Njeni problemi sa poremećajem u ishrani počeli su kada je imala 18 godina, i kao što to veoma često u ovim slučajevima biva, Mia nije imala ono što bi se konvencionalno mogao smatrati viškom kilograma.
„Niko mi nikada nije rekao da sam debela, niti sam za sebe mislila da sam debela“, kaže ona na početku našeg razgovora. Pa šta je onda krenulo po zlu?
Počela je da oseća fizičke tegobe nakon obroka, što je preraslo u strah od mučnine i povraćanja. To je učinilo da najpre izbegava neke namirnice, a onda unosi sve manje i manje količine hrane. Pažnja koju je dobila nakon što je u međuvremenu izgubila dosta kilograma učinila je svoje. Začarani krug izglanjivanja je počeo. Gubitak kilograma i pozitivna reakcija okoline stvorili su osećaj snage, uspeha i najvažnije – kontrole!
„Izdvojila bih dva glavna uzroka začetka poremećaja u ishrani koje sam imala prilike da izvučem iz ličnog iskustva i iskustva drugih tokom rada na klinici, a to su – kontrola kao vid odbrambenog mehanizma, i lažna slika savršenstva koja se plasira, danas najviše na društvenim mrežama.“
U Mijnom slučaju kontrola je bila glavni podstrek njenih problema sa hranom.
„Kada primetite da ne možete da kontrolišete svoj život, onda posežete za ovakvim merama“.
Mia je primetila da dosta dece sa kojima je radila na Klinici za poremećaje u ishrani imaju taj osećaj gubitka kontrole u sitacijama kada postoje problemi u porodici. Dete je u takvim slučajevima zaista bespomoćno i ne može mnogo da uradi kad se npr. roditelji svađaju.
„Susretala sam se sa decom od 11 i 12 godina koja se hvale malim brojem kalorija koje su danas pojeli“.
Deca tog uzrasta ne bi trebalo da brinu o ovakvim stvarima, možda ne bi trebalo ni da znaju šta su to kalorije, a kamoli da ih broje.
„Kod žrtava poremećaja u ishrani postoji i potreba da se bude viđen i voljen“, rekla je Mia osvrćući se na najmlađe koji podlegnu ovom podmuklom mentalnom problemu. „Primetila sam da se u slučajevima blizanaca, ili braće i sestara javlja pojava takmičenja“, što u slučaju poremećaja u ishrani stvara toksičnu atmosferu utrkivanja da se bude bolji ili da se privuče više pažnje kroz izgladnjivanje.
„Svedočila sam da se neko pet, šest puta vraća na kliniku jer ne može da istraje u oporavku.“
Mija je naposletku dala otkaz na klinici jer je kontakt sa decom i mlađim tinejdžerima koji imaju poremećaj u ishrani otežavao da i sama ostane na putu svog oporavka, samim tim pomogne svojim pacijentima.
Kako je Mia rešila svoj problem?
„Nisam tačno sigurna kako je prestalo. Bila sam premršava i bez energije.“
Videla je slike devojaka koje aktivno treniraju i izgledaju dobro i zdravo, poželela je da to bude ona.
„Zaljubila sam se u trening i fitnes zajednicu. Želela sam i ja da izgledam tako i zato sam počela da treniram. Ubrzo sam shvatila da ako želim da izgledam na određeni način moram da jedem“.
Ona danas ima 29 godina i izgleda snažno i zdravo. Na društvenim mrežama pažnju privlači svojim simpatičnim srpskim naglaskom i snimcima iz teretane. Često izbacuje videe svojih treninga i promoviše zdrav način života. Kroz ishranu i trening Mija se oslobodila straha od hrane, a svoju potrebu za kontrolom pretvorila je u onu zdravu – kroz normalnu i balansiranu ishranu i ljubav prema svom telu koje neguje kroz trening.
„I danas dobijam poruke u inboks od tinejdžerki koje žele da smršaju brzo“, dodala je Mia na kraju našeg razgovora uksazujući na toksičnost društvenih mreža i sliku savršenstva koja se na njima plasira.
„Sve je to lažno“, zaključila je.
Nažalost najmlađi među nama najlakše nasedaju na ispleglane fotografije na Instagramu. Potreban je jedan klik da neka devojčica pomisli da želi da smrša kako bi izgledala na određeni način. Brze dijete su prvi korak. Podsećamo vas da su poremećaji u ishrani ozbiljan psihički poremećaj koji ima i oblike neuroza, i često ostane neprimećen sve dok ne bude kasno. Nije reč o želji da se bude tanak, već o problemu koji ima koren u teškoći snalaženja u odrešenim životnim situacijama, poput puberteta ili porodičnih problema. Poremećaji u ishrani imaju i smrtne ishode, a poslednice esktremnog izgladnjivanja i nezdravog odnosa sa hranom i preteranim treniranjem traju dugo.
Gde da se obratite za pomoć:
Institut za majku i dete, Odeljenje za ispitivanje i lečenje metaboličkih bolesti – 011/3108-100
Klinika za psihijatrijske bolesti „Dr Laza Lazarević“ – 011/3636-400
Institut za mentalno zdravlje „Palmotićeva“ – 011 3307-500
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
