Na prvoj liniji ženskog fronta.
U našem društvu se često priča o jakim ženama – o slobodoumnim, samostalnim, samouverenim i uspešnim ženama koje predstavljaju uzor i podstrek ostalima, onima koje teško napuštaju tradicionalnu rodnu i samim tim društvenu ulogu koja im je namenjena. Ali zato ima žena koje idu ispred svih nas snagom – za koju nemamo pravu reč.
Evo ih.
Milena Radulović, glumica
Glumica je pokrenula lavinu kad je izašla u javnost i optužila za silovanje Miroslava Aleksića, svog učitelja glume. Posle njenog istupanja mi više ne živimo u istoj zemlji.
Jelena Riznić, sociološkinja
Ova Kragujevčanka je master sociološkinja, doktorantkinja na Filozofskom fakultetu u Beogradu i istraživačica – pripravnica na Institutu društvenih nauka. Ima 25 godina.
Postala je potznata nakon protesta „Ženske solidarnosti“ protiv lista Informer zbog objavljivanja intervjua sa višestrukim silovateljem.
Prošle godine izašla je u javnost imenom i prezimenom kao jedna od devojaka koje su zlostavljane u Petnici u periodu od 2003. do 2014. Jedina je koja je otkrila svoj identitet.
Bila je članica organizacionog i programskog odbora konferencije ,,Feminizam i levica – nekad i sad” Instituta za sociološka istraživanja, kourednica temata časopisa Antropologija posvećenom temi odnosa između feminizma i levice. Od 2021. je psiho-socijalna konsultantkinja za žene sa iskustvom nasilja. U centru istraživačkog interesovanja su joj nasilje nad ženama, radna i reproduktivna prava žena, a piše doktorsku disertaciju o seksualnom nasilju. Članica je redakcije Novog plamena.
„Za mene je ženska solidarnost lični i politički imperativ i to je jedan od razloga zašto sam toliko ponosna na feministički kolektiv kom pripadam“, navela je ona u jednoj od izjava.
Radmila Petrović, pesnikinja
Ona je mlada pesnikinja do sada je objavila tri zbirke pesama, od kojih je najpoznatija „Moja mama zna šta se dešava u gradovima“.
Provela je detinjstvo u Stupčevićima kod Arilja i to odrastanje je značajan motiv u njenom sirovom pisanju, punom ironijskih otklona i duboke samosvesti.
Radmiline pesme počivaju na spletu i sukobu tradicionalnog i modernog, sela i grada, patrijarhalnih načela i ženskog pitanja. Počela je da piše u srednjoj školi, upisala ekonomiju, a onda odlučila da svoj glas da svim ženama koje žive na selu i koje se suočavaju sa rodnom diskriminacijom.
Ne preza od bilo koje teme, oštro se suprotstavljajući opšteprihvaćenim idejama o ravnopravnosti, porodičnoj hijerarhiji i večitoj, potresnoj dinamici vrednosti između sela i grada.
Minja Marđonović, književnica i feministkinja
Književnica i feministkinja, poznata i po svom online imenu Stoglava aždaja, pesnikinja, feministička aktivistkinja, teoretičarka. Završila FPN, a potom i rodne studije kritikom institucije braka iz perspektive slobodne ljubavi. Bavi se feminističkom teorijom i društveno angažovanim pisanjem, želi da živi od pisanja i pokušava da se izbori sa izdavačkim kućama čiji su vlasnici većinom muškarci. Svoj prvi roman o Jefimiji objavila je sama.
Smatra da feministkinje moraju da uđu u pop kulturu, u mejnstrim, da promene način na koji komuniciraju, da shvate da nema politike bez harizme, da te elitističke i akademske, teoretske govore niko ne sluša. Razbija predrasude o ženama koje nemaju decu.
“Trpele, Trpele, Trpele. Frizerka je trpela, domaćica je trpela, profesorka je trpela, ja sam trpela, ti si trpela. Sve smo trpele. Trpimo još uvek sve više svesne da i tome mora doći kraj…“, napisala je Minja u jednoj svojoj kolumni.
Jelena Stanković, Marina Mijatović i Ivana Soković Krsmanović, advokatice
Ove tri advokatice uradile su veliko istraživanje o akušerskom nasilju i o tretmanu žena u ginekološko-akušerskim ustanovama i besplatno zastupaju žene žrtve tog nasilja. Oko 200 žena njima su poslale svoje svedočanstvo sa porođaja. U samom izveštaju citirano je 110 žena i utvrđeno da su doživljavale 16 vrsta nasilja tokom različitih medicinskih tretmana u ginekološko-akušerskim ustanovama.
Izveštaj je prikazao koliko je akušersko nasilje u Srbiji rasprostranjeno i brutalno, kao i da je u pitanju sistemski, gorući problem naše zemlje, koji mora hitno da se rešava.
Podsetimo, Dragana Pandurević Jovović, urednica portala Zadovoljna, izašla je u javnost sa svojom ispovesti o torturi koju je doživela na porođaju u bolnici „Dragiša Mišović“. Nakon toga, pokrenuta je peticija „Stop akušerskom nasilju“, koju je potpisalo više od 80.000 ljudi.
Jelena Ružić, predsednica Ženskog udruženja Kolubarskog okruga
Aktivistkinja iz Ženskog udruženja Kolubarskog okruga bori se za svaku ženu koja se „drznula“ da zatraži svoj deo porodične imovine jer kod nas roditelji često ćerke i ne uzmu u obzir za nasledstvo, „srpska tradicija je da muška glava ostaje u kući, a žensko će se udati“.
Zato je Jelena pokrenula kampanju „Koliki je moj deo“, sa ciljem da se apeluje na žene da imaju pravo da traže nasledstvo – i da ga se ne odriču. U okviru kampanje nudi se besplatna pravna pomoć svim ženama koje žele da osiguraju svoj deo nasledstva.
Prema Zavodu za statistiku, žene su vlasnice svake četvrte nepokretnosti u Srbiji – ali u ruralnom području – situacija je drastično gora. Žene su vlasnice 16 odsto imovine – a to su većinski parcele manje od dva hektara, a to znači da su raspodelom imovine uvek dobijale manje parcele u odnosu na celokupno nasleđe. U velikom broju slučajeva reč je o udovicama, koje su postale udovice kad su deca bila mala, pa muško dete nije moglo da postane vlasnik imovine – što poražava. Zato se Jelena bori.
Dejana Deksi Stošić, aktivistkinja
Aktivistkinja Dejana Deksi Stošić, na društvenim mrežama popularna kao Mala Vranjanka, posvećena je borbi za dostojanstven i zdrav život svih žena, ali se pored toga zalaže i za promovisanje pozitivnih i zdravih slika o našim telima.
Ova Vranjanka pokrenula je haštag „nisam prijavila“, a za dva dana sa tom oznakom objavljeno je više od 19.000 tvitova. Stošić je haštag napravila nakon objave politikološkinje Nine Stojaković koja je napisala kako je njenu sestru zlostavljao partner s kojim je bila u vezi.
Ona je na platformi X (tada Tviteru) uz haštag „nisam prijavila“ napisala: „Nisam prijavila niti rekla bilo kome jer me je bilo stamota i jer mu je majka advokat. I za sve vas koji pričate o lekarima, povredama i modricama. Najveće ožiljke ne možete pokazati i dokazati. Psihičko nasilje je sve čepće i mnogo gore od fizičkog“.
Jovana Ružičić, direktorka Centra za mame
Osnivačica i direktorka Centra za mame kaže da je ideja o liniji podrške nastala kada je trebalo da ona postane mama, a potvrdila se kao i te kako potrebna kada je postala mama.
„Nisam 100 odsto srećna.“ „Volela bih dva dana samo da spavam.“ „Volela bih jedan dan samo da mogu da se odmorim…“ – mnogo je toga što muči mame, a nemaju sa kim to da podele.
U takvim trenucima mogu da se jave na MamaSOS – prvu telefonsku linija za podršku mamama, otvorenu pri Centru za mame – od partnerskih odnosa do šire porodice, bogat je spektar tema koje mame iz cele Srbije mogu da podele sa MamaSOS linijom podrške na telefona 060/339-3390.
Lana Nikolić, novinarka i aktivistkinja
Radijska novinarka i aktivistkinja iz Beograda pozitivno utiče na mlade i daje im motivaciju kako da koriste sve mehanizme koji su im na raspolaganju, ali i da međusobnim povezivanjem formiraju kritičnu masu, kojom će lakše prevazići konstantne prepreke u društvu i efektnije uperiti prstom u nejednak tretman mladih iz osetljivih društvenih grupa.
Diplomirala je i masterirala na Katedri za opštu književnost i teoriju književnosti na Filološkom fakultetu u Beogradu, a sada na Radio Beogradu 202 otvara značajne teme za mlade kroz emisiju „Perspektiva“.
Mladima se bavi i kroz treninge, radionice i različite programe i tribine, gde sa ovom ciljnom grupom priča o svemu što im je važno. Još jedna od oblasti istraživanja su joj mediji, odnosno povezanost medija, komunikacije i umetnosti i uloge društvenih mreža u svemu tome.
Revoltirana načinom na koji mediji izveštavaju o osobama sa invaliditetom, napisala je korisnu publikaciju „Priručnik za novinare i novinarke: izveštavanje o osetljivim grupama“, gde ukazuje na to kako bi trebalo da se piše.
Dragana Dukuljev, body positivity, seksualna edukacija i osnaživanje žena
Dragana, poznatija kao Daca Magic, na svom profilu se bavi slobodom tela i seksualnošću. Ona pomera sve granice koje je postavilo društvo, za nju ništa ne bi trebalo i ništa ne mora, za nju je sve stvar volje i želje.
Ova Pančevka je pre dve godine na svom Instagram profilu @dacamagic počela da se bavi temama poput body positive pokreta, ali i različitih vidova seksualnog i reproduktivnog obrazovanja. Shvatila je da se ne uklapa u društvo i pravila, a verovala je da određene pozitivne promene ipak mogu da se dese. Uprkos standardnim stavovima u maniru „šta ti jedna možeš da promeniš“, ona je svoj profil počela da koristi za podizanje svesti o bitnim temama da bi nakon dve godine uvidela velike promene koje su zbog nje napravili ljudi koji je prate i edukuju se putem njenog profila.
BONUS VIDEO:
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
