Živela je 43 godine u braku bez seksa.
Lu Andreas Salome obožavali su Niče i Rilke, bila je omiljena Frojdova učenica, a živela je više od 40 godina u braku bez seksa, piše jamanetwork.com.
Rođena 1861. u Sankt Peterburgu, Lu je bila nemačka filozofkinja ruskog porekla. Još u detinjstvu je ispoljavala neverovatnu tvrdoglavost, i prema autoritetima. Sa 16 godina počela da pohađa nastavu za konfirmaciju pri protestanstkoj, evangelističko-reformatorskoj crkvi. I upravo je tu njena nezavisnost sasvim zablistala. Samo se ona suprotstavila tamošnjem strogom pastoru Daltonu, koji jednostavno nije mogao da odgovori na njena dubokoumna pitanja. Lujza, koja se odranije interesovala za pitanja filosofije, religije i nauke, na jednom času ga je, čuvši u njegovoj propovedi „da nema takvog mesta na kome Bog nije prisutan“, prekinula rečima: „Postoji takvo mesto – pakao”.
Prestala je da pohađa časove konfirmacije, zbog čega su njeni pobožni roditelji bili ogorčeni.
Tražila je učitelja koji bi mogao da razvije njene sposobnosti i uskoro ga našla. Bio je to holandski pastor Hendrik Gijo, u to vreme poznat harizmatični intelektualac.
Lujza je bila očarana. Pastor Gijo je nije privlačio samo umešnošću propovedanja i intelektualnim duhom, nego i kao muškarac, mada je bio od nje 25 godina stariji i već imao ćerku njenog uzrasta. U maju 1878. godine Lujza je skupila hrabrost i poslala mu pismo, nakon čega su otpočeli vezu. Gijo je zbog te ljubavi sasvim izgubio glavu i u tajnosti se pripremao za razvod, piše seecult.org.
U to vreme njenog punoletstva, Lujzi je otac preminuo i ona je, izgubivši sasvim svoj mir, odbila Gijoa.
Tada je s majkom otputovala u Švajcarsku i u Cirihu se upisala na univerzitet, gde je studirala filozofiju, istoriju umetnosti i komparativnu religiju. Mala Lu, kako su je zvali, imala je veće obrazovanje od većine žena njenog vremena. Bila je fascinacija za najveće mislioce tog doba iako nije pripala nikome od njih.
Život u čednoj komuni
Put je dalje s majkom odvodi u Rim, gde se upoznaje s biologom Paulom Rejom. Pomalo smešan, potpuno nepraktičan za život, ali zato načitan i obdaren blistavim umom, Rejo je odmah prigrlio Lujzu i ubrzo je i zaprosio – iako je, od kad zna za sebe, smatrao ženidbu filozofski neracionalnim poduhvatom.
Odbila je Reja, ali mu je predložila alternativnu, nestandardnu varijantu: čedan život u komuni u kojoj bi mogli da im se pridruže i drugi momci i devojke koje žele da nastave obrazovanje. Zajedničko bavljenje naukom, razgovori, obavezno odvojene spavaće sobe – takav bi trebalo, po zamisli Lujze, da bude život u budućoj komuni. Rejo je tu vrlo neobičnu ponudu prihvatio.
Omađijan Niče
Godine 1882. Rejo je upoznao Lu sa svojim prijateljem Fridrihom Ničeom. I istorija se ponovila – i Niče je bio očaran i takođe je ponudio brak Lujzi. Ona je ponovo prosidbu odbila, ali tako je nastala njihova prijateljska trojka o kojoj će se još dugo prepričavati po celoj Evropi.
Pričalo se da je upravo Ničeovo osećanje prema Lujzi i ogromna želja da je osvoji podstakla njegov književnički potencijal. Folozof je više puta govorio da je ona bila najumnija od svih osoba koje je poznavao. Na njene stihove Niče je napisao muzičku komediju “Himna životu” i smatra se da je upavo lik Lu Salome iskoristio u “Zaratustri”. Niče ju je smatrao svojom srodnom dušom. Ali njih troje su živeli u jednoj kući sa odvojenim spavaćim sobama, kao što je Lu i planirala.
Čini se da je njhov odnos zaista ostao platonski, ali strasti su nezaustavljivo kipele. Niče je od nje zahtevao bezgraničnu odanost, pažnju i učešće u svakoj njegovoj misli i ideji. Salome se bunila: to je bio brutalni nasrtaj na njenu individualnost. Zategnutost i napetost između njih dvoje je rasla, a sve je začinila i Ničeova sestra koja nikako nije volela Lu. I usledio je bolan raskid s neutešnim Ničeom. To je pak utrostručio njegovu stvaralačku snagu: u to vreme on je dopisao drugi deo “Zaratustre “ u kojem su primetna osećanja odbačenog muškarca.
Lujza je ostala i dalje sa Rejom, i dalje u platonskom odnosu.
Brak bez seksa
Godine 1886. Salome se upoznala sa Fridrihom Karlom Andreasom, univerzitetskim predavačem, ekspertom za istočne jezike. Andreas, kao i mnogi njegovi prethodnici, bio je potpuno omađijan Lujzom. Da bi je ubedio da se uda za njega, pokušao je da povredi sebe. Tada 25-godišnja Lujza Salome pristaje da se uda za Andreasa, ali pod uslovom da nikada ne stupi s njim u intimne odnose. Po svedočenju mnogih biografa, za 43 godine njihovog braka taj uslov nije nijedan jedini put bio narušen.
Godine 1892. Lu Salome pravi veliku promenu u svom životu – ipak je rešila da stupi u intimni odnos s muškarcem. Njen ljubavnik je postao Nemac Gerog Ledebur. Nadahnuta tim novim iskustvima, ona počinje da objavljuje knjige, među kojima je i „Fridrih Niče u ogledalu njegovog stvaralaštva“, dok u knjizi “Erotika” Salome istražuje prirodu emotivne sfere života.
Godine 1897. 36-godišnja Lu Salome se upoznaje sa 21-godišnjim pesnikom Rajnerom Marijom Rilkeom. Među njima su se razbuktale ljubavne strasti i zajedno putuju po Rusiji. Neko vreme je Rilke, kao što su to činili i drugi zaljubljeni u Lu, živeo s njom u Andreasovoj kući. Međutim, nakon četiri godine i on počinje da ističe sopstvena prava na Lu, ubeđujući je da se razvede. Tad su se Lu i Rilke rastali, ali ostali su dobri prijatelji do njegove smrti 1926..
I za Frojda je bila enigma
Godine 1911. Lu je upoznala još jednog vrlo bitnog muškarca tog doba – Sigmunda Frojda, oca psihoanalize.
Zanimljivo je da ona nikada nije bila podvrgnuta psihoanalizi iako je i sama bila psihoanalitičarka. Za Frojda je ostala jedna velika zagonetka i enigma. On je bio opčinjen njenim intelektom i ličnošću, i kao i mnogi pre njega, ni on nije ostao imun na njenu izuzetnu harizmu. Kao zakleti pesimista, čovek koji nije verovao da je sreća bitna za očuvanje vrste, Frojd je zapravo bio opčinjen njenim optimizmom, piše tt-group.net.
Lu je postala njegova omiljena učenica. Poklonio joj je jedan od svega četiri prstena koje je davao samo posebno značajnim učenicima. I sa Frojdovom ćerkom Anom imala je izrazito blizak i poseban odnos.
Lu je bila slobodna žena, sama je donosila odluke, mnogi su je obožavali, ali istinski nije pripadala nikome. Svoje muškarce ona je i volela i ostavljala, bila prijatelj s njima, posvećivala im književna dela. Bila je žena ispred svog vremena, koja je živela po svojim pravilima.
Umrla je 1937. u Nemačkoj, u 76. godini. Želela je da bude sahranjena u bašti svoje kuće, ali ipak njen pepeo je položen u grobnicu njenog muža u Getingenu.
BONUS VIDEO:
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
