Priča Jelene Miladinović iz Los Anđelesa je za film.
Bivša je reprezentativka u veslanju, radila je za FBI na spasavanju žrtava trgovine ljudima, obučava pilote u privatnoj avijaciji, a softver na kom radi je i u avionu Ilona Maska – sve to je iskusila Jelena Miladinović (31), Beograđanka koja već godinama živi u Los Anđelesu.
Za početak ona za Zadovoljnu priča kako je izgledao njen odlazak u SAD.
Sport me odveo u Ameriku
„Moj odlazak u SAD je bio božanstven. Ovde sam došla pre skoro 12 godina preko sporta. Prvo sam trenirala veslanje u Crvenoj zvezdi i novosadskom Danubiusu i bila sam takođe u našoj reprezentaciji. Potom sam dobila stipendiju i mesečna primanja na Univerzitetu u Južnoj Kaliforniji (USC) gde sam studirala psihologiju i zbog čega sam se i preselila. Delovalo mi je nestvarno da ću se preseliti u Los Anđeles i jedva sam čekala da vidim šta će novi dani doneti. Odlazak u LA smatram velikom ostvarenom željom“, kaže Jelena.
U Gradu anđela se, kako kaže, odmah uklopila i stekla mnogo prijatelja, najviše preko sporta. I ništa joj od starta nije smetalo – sem hrane.
„Najteže mi je bilo da se naviknem na hranu na početku jer mi je naša domaća odgovarala, a ovde u mnogim namirnicama koriste koncentrate i razne supstance što se može odraziti na ukus. Ali ovde su me oduševile bezbrojne mogućnosti što se tiče zapošljavanja, putovanja i upoznavanja raznih kultura. Imate priliku da u istom danu odete na skijanje na planinu, a potom da se sunčate na plaži.“
U poslu spasavanja žrtava trgovine ljudima – slučajno
Zahvaljujući tim velikim mogućnostima koje Amerika nudi, pred Jelenom se otvorio jedan ogroman novi svet. Počela je da radi vrlo ozbiljan posao – da se bavi spasavanjem žrtava trgovine ljudima, tj. decom. Za naš portal ona priča čemu ju je naučio taj posao i zbog kojih situacija je počela da drugačije gleda na život.
„Na ovaj posao sam dospela savim slučajno. Pozicija koja je bila prezentovana na sajtu za zapošljavanje se zvala ‘On Call’ i u žurbi ja sam pomislila da je to posao sličan call centru, pa sam jednom klikom aplicirala. Kada sam dobila poziv za intervju, pogledala sam malo bolje i videla da je to zapravo mesto za osobu koja spasava i stavlja na sigurno decu koja su žrtve trgovine ljudima. U tom tenutku im je trebao neko ko će da bude ‘On Call’, što zapravo znači da im treba neko ko bi uvek bio dostupan ako iskrsne nešto ili ako im treba više ljudi za dodatnu pomoć. Istog momenta me je zaintrigirao posao i bila sam zaposlena posle prvog intervjua“, priča Jelena kako je sve shvatila vrlo ozbiljno.
Kako su dani išli, naučila je da je izuzetno bitno biti iskren prema ljudima.
„Mnoge žrtve koje su prošle kroz strašne situacije su nepoverljive i treba izgraditi poverenje sa njima. Ukoliko saznaju da ste ih slagali za nešto, poverenje nestaje i verovatno nikada neće biti obnovljeno. Tamo sam naučila da treba da budem jaka kao ličnost i da imam dobru komunikaciju sa kolegama, pre svega, pošto svi radimo kao tim i sve informacije koje saznam o žrtvi treba da prenesem koleginici u sledećoj smeni, kada ona preuzima kontrolu. Takođe sam naučila kako da izbavim žrtvu samo koristeći telefon. Ako bi me žrtva pozvala (broj telefona ove organizacije je postavljen na mogim sajtovima i mestima) iz hotelske sobe, recimo, dok zlostavljač nije tu, ja bih znala tačno koja pitanja da joj postavim i izvučem informacije iz nje pomoću kojih bih je spasla. Pitala bih je za tačnu adresu, da li hoće da uključim policiju odmah u slučaj ili ne. Ukoliko žrtva ne zna gde se nalazi, ja bih nizom pitanja i uz uputstva pronašla odgovor i potom našla najbližu bolnicu gde je bezbedno, gde su sigurnosne kamere i gde ona može da dobije potrebnu negu dok ja ne nabavim prevoz do naše sigurne kuće. Naučila sam da budem toliko sigurna u sebe da znam zasigurno da ću spasti žrtvu i pre nego što je odvedem na sigurno.“
Jelena ističe da inače gleda pozitivno na život i rad na tom poslu to nije promenio, ali joj je otvorio oči o tome kakve situacije postoje i kako se i iz najteže uvek može pobeći i da se opet može videti svetlost dana.
U FBI sam morala da budem brza i tačna
To njeno dragoceno iskustvo odvelo ju je i do čuvenog FBI. Za naš sajt Jelena otkriva da li je rad za Federalni istražni biro poput onoga što gledamo u serijama i na filmu ili je u realnosti sasvim drugačije.
„Kada sam sarađivala sa FBI oko slučajeva, morala sam da budem veoma brza, tačna i da dam što više informacija. Moj protokol je bio da sam uvek na strani žrtve. Ukoliko mi žrtva u poverenju da informaciju koja je važna da bi se, na primer, došlo do makroa za kojim je potera i ako me žrtva zamoli da ne kažem nikome, pa ni FBI, ja ću biti na strani žrtve i informaciju ću zadržati za sebe. Neka spasavanja su haotična kao na filmu, a neka se odrade u tišini i tajnosti. U ta haotična je uglavnom samo policija umešana, a ova druga se dešavaju kada nas žrtva pozove dok niko nije u blizini. Dok sam bila sa žrtvama na telefonu i uzimala informacije, bilo je tenzije da organizujem njeno bekstvo pre nego što se makro/zlostavljač vrati. Svaki put mi je uspelo da pomognem žrtvi da pobegne na vreme, a onda usledi velika sreća. Posle ovakve operacije jedva sam čekala da se vratim na posao sledeći dan i da čujem koliko su dalje pomogli žrtvi“, kaže Jelena koja je za taj posao morala da prođe bezbednosne provere, obuku i da ima dodatnu obuku na nedeljnom nivou.
Jelena kaže i da ju je u poslu najviše šokiralo to što se ispostavlja da su ljudi koji su umešani u trgovinu, odnosno prostituciju dece najčešće bliski prijatelji i članovi porodice.
„Jednu devojčicu sa kojom sam radila u prostituciju su bacile majka i baba. One su je terale da mami i drugu decu i na taj način zarađivale“, kaže ova neverovatna devojka, čiji je posao bio i da provodi vreme sa žrtvama u sigurnoj kući i radi na njihovoj budućnosti.
Softver za pilote na kom radim je u avionu Ilona Maska
I kao da ova Jelenina priča nije dovoljno nesvakidašnja, nju je put posle FBI i spasavanja žrtava trgovinom odveo do avijacije.
„Firma vam na početku obezbeđuje obuku, ali početak je bio komplikovan jer ništa nisam znala i osećala sam se kao đak prvak. Međutim, brzo sam savladala gradivo i trenutno mogu sa lakoćom da obučim pilote kako da upravljaju softverom na kome radim. Pritom, na početku mi je bilo uzbudljivo da znam stvari koje piloti tek treba da nauče. Pogotovo mi je bilo zabavno kad vidim da piloti i ljudi koji rade za privatne avio-firme dobro barataju znanjem koje im prenesem. Kompanije kao što su Nike, Starbucks, Netflix, pa i ljudi poput Ilona Maska imaju privatne avione i koriste ovaj softver, tako da imam priliku da komuniciram sa širokom branšom ljudi.“
Kortni Kardašijan mi otvorila vrata
Dodatni plus za Jelenu je, kako kaže, to što radi na najvećem privatnom aerodromu u Kaliforniji.
„Svaki dan imam priliku da vidim razne tipove privatnih aviona i ponekad poznate ličnosti. Desilo mi se jednom da mi je Kortni Kardašijan otvorila vrata kada sam izlazila sa aerodroma“, kaže Jelena.
Moj dečko je Indijac koji uči srpski
I između svega toga Jelena stiže da uživa na plaži, da šeta Holivudom, da putuje.
„Modelingom se bavim iz hobija, ponekad radim snimanja vikendom. Takođe, želim da steknem još mnogo novih znanja, da se još više usavršim u svemu što trenutno radim. Moj partner je filmski producent, tako da želim da zajedno sa njim napravim nešto novo na tom polju. On je inače Indijac koji je rođen u Americi i upravo uči srpski jezik i kulturu da bi mogao da komunicira sa mojom porodicom u Srbiji i bolje se snađe kada dođemo tu“, kaže za kraj Jelena.
***
BONUS VIDEO: Televisa presenta: Prelepa Srpkinja Marija je buduća zvezda Meksika
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
