Kenzo Takada, japanski dizajner koji je osvojio Pariz, a onda i ceo svet, preminuo je nakon infekcije koronavirusom. Njegova životna priča bila je inspirativna, ali je dizajner krio i veliku tugu.
Srbi Kenza verovatno pamte po replici koju u „Dva sata kvalitetnog programa“ izgovara Manda, dok je u svetu glavna asocijacija za ovog dizajnera čuveni duks sa motivom „Kenzo tigra“.
Kenzo je bio prvi japanski dizajner koji je postigao ogroman uspeh u Parizu početkom sedamdesetih godina prošlog veka. Modni genije je umro u nedelju u francuskoj prestonici. Njegova porodica je u izjavi francuskim medijima rekla da je umro od komplikacija usred kovida 19.
Inovativni dizajner doneo je žive, tropske boje na modnu scenu, igrao se krojevima i svakako doprineo popularizaciji sportskog dizajna u visokim modnim kućama. Pre pedeset godina otvorio je svoj butik u Parizu, gradu koji je postao njegov dom – živeo je u autentičnoj kući, koju je za njega uredio Ksavijer de Kastelja, muškarac kojeg je najviše voleo, a koji je preminuo 1990. godine od AIDS-a.
Ipak, njegov put do stvaranja luksuznog brenda od svog imena nije bio lak – kao imigrant u Francuskoj, trnovitim putem je došao do zvezda.
Pročitajte još:
„Odrastao sam posle Drugog svetskog rata u gradu Himeji. Moda me je uvek privlačila. Posmatrao bih majku koja je nosila kimono; trebalo bi joj puno vremena da se ujutru obuče sa različitim tkaninama i slojevima“, govorio je Kenzo.
Vodeći se svojom strašću, upisao je Bunka modni koledž u Tokiju. Oduvek ga je inspirisao Pariz, a tu ljubav mu je dodatno uvećala profesorka Či Kojke, takođe dizajnerka, koja je bila obrazovana u Francuskoj. Kada je Kenzo dobio nešto novca od japanske vlade, koja je srušila njegov stan zbog Olimpijskih igara, posluša je hrabri savet svoje profesorke: rešio je da ode u Pariz brodom. Putovao je mesec dana, prolazeći kroz Hong Kong, Sajgon, Bombaj, Marselj.
Stigao je u grad koji će postati njegova pozornica prvog januara 1965. godine. Prvo mu se Pariz učinio sumoran i siv, ali mu je dah ubrzo oduzeo „veličanstveni Notr Dam“, kako je Kenzo nazvao čuvenu građevinu.
Njegovi počeci bili su teški – živeo je u bedi, prodavao svoje skice za mali novac, a prva kolekcija mu je u potpunosti bila od pamuka, jer nije imao novca za druge materijale – a kreirao ju je na neverovatan način. Godine 1970. dogodio mu se sudbinski susret – na buvljaku je upoznao ženu koja je pristala da mu iznajmi prostor za butik i studio. Kenzo je brzo izbacio celu kolekciju, a kako nije imao para za profesionalne modele, manekenki koja je imala problem sa aknama na licu je bubuljice obojio u zeleno.
Hrabri, sveži i maštoviti modni izraz koji je Kenzo doneo u Pariz brzo je primećen – njegova kreacija našla se na naslovnici časopisa „Elle“, pa je njegov modni uspon mogao da počne. Talentovani dizajner nastavio je da privlači pažnju održavajući svoje modne revije u cirkuskim šatorima 1978. i 1979. godine, dok je 1977. svoju reviju održao u čuvenom rodnom mestu diska i rejva – „Studiju 54“. Modeli su igrali dok su nosili njegovu divnu odeću.
#FBF to 1977 when Kenzo Takada staged a now-legendary catwalk show at Studio 54 & Pat Cleveland danced down the runway #womanbehindtheseason pic.twitter.com/4kvAxVyxsQ
— PORTER (@PORTERmagazine) April 28, 2017
Pročitajte još:
Svoj dizajn je 1983. godine proširio na mušku odeću, kao i na nameštaj i kasnije parfeme 1988. godine. Njegovu odeću krasile su pionirske forme, upadljivi printovi i detalji. Bio je jedan od prvih dizajenra koji su popularizovali kombinezone i haljine širokog, nestruktuiranog kroja. Njegove kolekcije imale su uvek mladalačku esteiku i formu, a prvi je uklonio rasfešluse sa odeće kako bi oslobodio siluete. Zaštitni znak njegovog dizajna bili su široki rukavi, koji su isticali njegovo azijsko nasleđe.
Svoj brend je za 80 miliona dolara prodao konglomeratu LVMH 1993. godine, dok se 1999. godine povukao sa mesta kreativnog direktora kako bi se posvetio dizajnu nameštaja – početkom ove godine je lansirao brend K-3.
Komad koji su apsolutno svi nosili u dvehiljaditima je čuveni „Kenzo tigar“ duks, ipak dizajniran nakon što se Takada povukao iz svog brenda. Lansiran je 2012. godine, kada su kreativni direktori Kenza bili Karolin Lim i Umberto Leon pronašli crtež tigra u arhivama brenda. Oni prvo nisu želeli da proizvode dukseve, ali su komadi sa danas najpoznatijim Kenzo printom ipak otišli u produkciju – i postali apsoultni „best-seler“.
Takada Kenzo je živeo okružen uspomenama na svoju najveću ljubav – Ksavijera de Kastilju, koji je osmislio njegovu ogromnu kuću u japanskom stilu, koja se gradila od 1983. do 1993. godine. Nažalost, Kastiljo je preminuo usred bolesti izazvane AIDS-om. U isto vreme, Kenzo je izgubio i važnog poslovnog saradnika Atsuka Konda. Godinu dana kasnije mu je umrla majka, a njenu smrt i sahranu je propustio jer je bio izolovan od sveta, na Korzici. To mu je slomilo srce, pa je zapao u velike finansijske probleme, koji su ga na kraju primorali da proda brend konglomeratu.
„Ksavijer mi je bio životni saputnik i podržavao me je kao osobu. U stvarnosti, njegovo fizičko stanje se pogrošalo oko 1985. Atsuko je u međuvremenu odigrao ključnu ulogu u pretvaranju dizajnerskih skica u gotove proizvode. Na taj način sam izgubio oba krila“, rekao je Takada u ispovesti za „Nikkei Asia“.
Pogledajte neke od njegovih najboljih kolekcija:
***
Bonus video:
Pratite nas i na društvenim mrežama:
