Može li se u doba mobilnih telefona sakriti prevara? Seks afera hrvatskog muzičara, čije je nevaljalo dopisivanje dospelo u javnost, pokazuje nam da je to uglavnom nemoguće.
Hrvatska bruji o seksi privatnim porukama koje su razmenjivali oženjeni muzičar Boris Rogoznica i muzičarka i domina Aleks Ognjena. Nevaljale poruke su razmenjivali tri godine, a sadržaj „sekstinga“ u javnost je pustila sama Aleks koja tvrdi da nije znala da je Rogoznica muž poznate hrvatske voditeljke Doris Pinčić.
Iako Aleks možda i nije znala ko je Boris kad ga je upoznala, 2018. godine je dobro znala ko je Doris jer su zajedno radile u trećoj sezoni RTL-ovog showa “Zvezdice”.
Seks afera koja je zaprepastila susede pokrenula je niz pitanja o prevari i bezbednosti široko rasprostranjenog „sekstinga“.
„Seksting“ nije samo izdaja partnera, već je pretnja našoj privatnosti – kako znamo da nestašne fotografije koje smo nekome slali neće da završe tamo gde ne bi trebalo? Recimo, na društvenim mrežama.
Društvene mreže i aplikacije za pronalaženje partnera, promenile su način upoznavanja, flertovanja, brakova, pa i razvoda, za „Jutarnji“ govori Katica Križić, bračna savetnica u Centru za psihoterapiju i savetovanje u zagrebačkim Utrinama.
„U većini brakova najveći je problem komunikacija i međusobno nerazumevanje partnera stoga je moj cilj podstaknuti ih da se međusobno aktivno slušaju. Problem ponekad zna biti i ljubomora, odnosno sumnja na neveru, čak i ako nevere nema. U mom iskustvu, ako se partner objasni da je nevera bila trenutak slabosti ii ako se iskreno izvini, može se preći preko nevere“, objašnjava bračna savetnica.
Odnos i komunikacija partnera drastično su se izmenili tokom godina.
„Naše bake i dedovi upoznavali su se ispred crkve, potom su se partneri upoznavali u disko klubovima, a danas se upoznaju na društvenim mrežama i aplikacijama, to je sasvim novi način života, transformacija društva. Tinder, , OkCupid, danas su i mladi i stari tamo i više uopšte nije, posebno za mlade parove, sram reći kako su se upoznali. Veliki deo komunikacije odvija se pisanim putem, u virtualnom svetu, no treba biti oprezan jer sve što napišete i kažete, može se iskoristiti protiv vas“, upozorava Križić.
Ako varate partnera tako što sa osobom razmenjujete seksi poruke, to se lako može saznati.
„Genercijama koje su odrasle prvo uz komunikaciju SMS porukama i aplikacijama poput tada u Hrvatskoj popularnog MSN-a, ICQ-a, ali recimo i Iskonovog chata, a danas različitih „messaging“ aplikacija je flertovanje putem tekstualnih poruka normalno kao što im je i bilo koja komunikacija putem tih kanala. Naravno, ovde se ne radi o univerzalnom pravilu i sve zavisi od individualca. Onima kojima je tekstualno dopisivanje komfornije će verovatno i seksting biti komforniji, ali ne znači da je univerzalno pravilo“, objašnjava za „Jutarnji“ Ivan Brezak Brkan, stručnjak za digitalne komunikacije s Netokracije.
Pročitajte još:
Seksting, odnosno „sex texting“ je pojam koji je krenuo s „textovima“ kako Amerikanci zovu SMS poruke, a radilo se o razgovorima koji imaju ton flerta.
„Kasnije je popularizacija video i fotografskog sadržaja u seksting uvela i elemente slanja polugolih ili golih fotografija, video sadržaja. Kod nas je, kao i u svetu, sekstanje krenulo s popularizcijom tih tehnologija, prvo SMS poruka s pojeftinjenjem tarifa i dostupnošću mladima u školama, a kasnije kroz messaging platforme poput ICQ, MSN-a, kasnije i Facebook Messengera i drugih. Novi moment je uveo i „story“ format poznat s Instagrama prvenstveno zbog toga što je „nestajuć“ tj. kad ga pošaljete, pogledate fotografiju ili video i on potom više nije dostupan što je Instagram kao mogućnost preuzeo od popularnog konkurenta Snapchata“, ističe Brezak Brkan.
Bezbedan seksting je teško ostvariv. Jedini način, naglašava Brezak Brkan, je da ne objavljujete sadržaj, a sve ostalo zavisi od etike druge osobe.
„Od izuzetno neprijatnih situacija koje mogu završiti ucenom, do slučajnih objava, teško se možete zaista zaštititi sa stopostotnom sigurnošću. Ako su u pitanju fotografije i video, najčešći način zaštite je izbegavanje snimanja lica ili drugih identificirajućih elemenata, ali to i dalje ne znači da vas neće prepoznati. Jedini način da se osigurate je da dobro procenite s kim komunicirate i šta šaljete, ali i budete svesni posledica ako sadržaj izađe: Sramite li ga se? Može li vas on ugroziti? Može li to uticati zaista na vaš život ili je samo neprijatno?“, objašnjava.
Je li Snapchat gde slike ‘nestaju’ ili WhatsApp koji ima end-to-end enkripciju sigurniji za intimno dopisivanje?
„Možete imati najsigurniju enkriptiranu aplikaciju na kojem se sadržaj doslovno zapali nakon 10 minuta… i onda će doći do ljudske greške. Omaknut će vam se nešto što niste hteli. Bilo da se radi o tome da ćete ostaviti otvorenu aplikaciju, slučajno ćete poslati krivoj osobi ili nešto treće. Ako se radi o intimnom dopisivanju, svakako budite koncentrisani na to što radite, jer ti trenuci zaista nisu za „multitasking“, i pazite gde vam se sadržaj čuva. Pametni telefoni će, recimo, sliku koju šaljete na Messenger ili neku drugu aplikaciju potencijalno spremiti i vaš album fotografija, a onda bi sledeće porodično okupljanje gde ćete škicnuti slike s godišnjeg moglo biti malo neprijatnije. Manje bih stoga pažnje posvetio traženju „savršene aplikacije“, a više tome da budete oprezniji“, savetuje Brezak Brkan s Netokracije.
Dokat nevere ne mora biti sačuvana fotografija, to može biti i jedan brzi screenshot one postaju večne. Može li se „snimanje ekrana“ sprečiti?
„Ne može. Čak i ako recimo Snapchat upozori da je neko screenshotao vašu sliku, to je učinjeno. Da ne govorim o tome da ako neko zaista, zaista želi fotografiju vaše fotografije, može čak i ekran snimiti putem drugog uređaja „, kaže Brezak Brkan.
Seksting je postao i tema naučnog istraživanja hrvatskih autora. “Je li sekstanje loše za psihičko blagostanje devojaka? Longitudinalna procena u dobi od srednje do kasne adolescencije ”, naslov je rada objavljenog ove godine čiji su autori Jakov Burić, Justin R Garcia i Aleksandar Štulhofer.
Njihovi nalazi sprovedeni na 859 srednjoškolki tokom 20-mesečnog razdoblja podržavaju tvrdnju da bi seksting, digitalni prenos seksualnih poruka i slika, kod tinejdžerki mogao da bude (ne patološki) deo seksualnog razvoja tokom srednje i kasne adolescencije u današnjem digitalnom dobu.
Pročitajte još:
„Istraživanje smo sprovodili među adolescentima, no seksting je raširen način komunikacije u našem društvu. K tome, sigurno možemo pretpostaviti da se u uslovima socijalnog distanciranja zbog koronakrize sekstanje dodatno popularizovalo, no to tek treba dodatno istražiti“, komentarisao je kratko najpoznatiji hrvatski seksolog, osnivač i načelnik Katedre za seksologiju na Odseku sociologije na zagrebačkom Filozofskom fakultetu.
Zbog sekstinga su mnogi brakovi u krizi. U Hrvatskoj je u 2009. godini bilo 5 076 razvoda, zatim je taj broj s godinama rastao pa je vrhunac dosegnuo u 2016. (7 036 razvoda), nakon čega je počeo da se smanjuje, pa je u 2018. bilo 6 125 razvedenih bračnih parova. Brakovi koji su svoj kraj u doživjeli u 2018. u proseku su trajali 14,9 godina, a supružnici su u proseku bili u ranim četrdesetima.
„Rekla bih da poslednjih godina mnogo brakova završava razvodom jer su žene postale ekonomski nezavisne, stoga su sklonije i otići iz braka koji im ne odgovara“, zaključje za „Jutarnji“ Katica Križić, koja je ujedno i sociologinja i gestalt terapeutkinja.
***
Bonus video:
Pratite nas i na društvenim mrežama:
