Za parkur ste verovatno čuli, ali velika je šansa da vam je vitaparkur manje poznat. Ipak, to bi moglo uskoro da se promeni s obzirom na to da ovaj švajcarski fitnes trend iz sedamdesetih doživljava veliki kambek.
Ukratko, vitaparkur je vežbanje na stazama u prirodi, na kojima se nalazi 15 stajališta. Svako od njih ima prigodna pomagala i table sa zadatim vežbama i poželjnim brojem ponavljanja. Staze su dugačke oko dva i po kilometra i možete ih prelaziti šetnjom, brzim hodanjem, trčanjem, bajsom, kako vam volja.
Sprave na koje ćete naići na stajalištima uglavnom su napravljene od drveta, a vežbe pokrivaju snagu, fleksibilnost i izdržljivost. Tu su klupe za plenk i trbušnjake, šipke za zgibove…
Pročitaj i:
Vitaparkur je kao koncept nastao 1968, pre nego što su postojale teretane, na inicijativu jednog sportskog kluba iz Ciriha. Oni su se obratili osiguravajućoj kući Vita sa predlogom da finansira pravljenje stalnih trening stanica u šumi, na kojima bi postavili svoju opremu za vežbanje napravljenu od drveta. Ovi rani vitaparkurovi brzo su prilagođeni tako da svaki prosečan čovek može da trenira na njima, a ne samo sportisti.
Ispostavilo se da je ideja bila odlična. Kroz nekoliko godina su ove staze izgrađene u celoj Švajcarskoj i ogroman broj ljudi je počeo da ih koristi. Koncept se proširio i na Nemačku gde su ih nazvali Trimm-dich-Pfade, iliti „postani fit staze“, a brzo i na Sjedinjene Američke Države. A ključni razlog zbog kog su uspele da izvuku milione napolje bila je pristupačnost. Da bi vežbao na ovaj način nije ti trebao ni novac ni znanje ni preterana spremnost. Samo dobra volja.
Ipak, s pojavom fitnes revoluije osamdesetih, opala im je popularnost, a mnoge staze su napuštene i zaboravljene. Dok nije došla pandemija koronavirusa zbog koje su zatvorene teretane i parkovi u kojima su ljudi trenirali. Upravo to otvorilo je prostor da se ljudi vrate ovom načinu vežbanja.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
