Nela Bunčić Vukomanović, jedna je od onih inspirativnih mladih žena, koja uspeva da bude primećena i saslušana, a da neprestano širi svest o aspektima života koje malo ko tako strasno ističe. Jedna od stvari zbog koje joj se većina nas divi je i činjenica da redovno trenira, trči maratone i neprestano radi tokom cele trudnoće.
Nela za naš portal bez uvijanja, otvoreno priča o tome kako i zašto trenira dok je u poodmakloj trudnoći.
Nela Bunčić Vukomanović Foto: Privatna arhivaUz njeno ime može da stoji dugačak spisak zanimanja.
„Kada se predstavljam, volim da navedem prvo da sam trkačica, zatim da sam novinarka, da iza sebe imam dugogodišnje iskustvo u medijima i da se bavim prodajom istih, a tek onda navedem da sam influenserka. Od malena sam sanjala da budem u medijima i prošla sam tolike škole da bih dotle došla, tako da je to moje primarno zanimanje, a uz posao voditelja na Shoppsteru nekako zaokružujem moje mesto u oblasti medija, pa tek onda dolazi influenserski posao – iako je on mnogo unosniji“.
„Ja sam počela da treniram sa 4 godine, a intezivno već od pete ili šeste, kada sam imala i prvo snimanje. Ako se sećate, ja sam bila jedna od onih balerina iz odjavne špice za „Laku noć deco“. U ovom periodu sam zavolela ples, a trčanje i fitnes su usledili pre oko 15 godina“, otkriva Nela.
Trčanje kao stil života
„Počela sam da trčim kada sam radila na Prvoj televiziji, koja je bila medijski sponzor Beogradskog maratona. Do tada sam trčala samo u teretani, što je bio deo mog oporavka od operacije kolena. Kao novinarka nastavila sam da radim reportaže o studentima maratoncima ili najstarijim maratoncima, a oni su me polako uvukli u sve to i tako sam istrčala svoj prvi polumaraton. Imala sam super društvo, išli smo na pripreme i u nekom trenutku sam se zaljubila u trčanje. Zadnjih 10 godina sam prošla mnogo toga, i privatno i poslovno, i sreću i tugu, a trčanje mi je u svim tim situacijama bilo izduvni ventil“, otkriva Nela, pa dodaje:
„Mnogo je teško kad plačete i trčite, jer ne možete da dođete do vazduha od jecanja i to inače ne preporučujem. Ali to je moje vreme za mene i način na koji uspevam da sredim misli, a na kraju se uvek osećam bolje posle trčanja“, naglašava ona.
Trčanje i treninzi u trudnoći
Neline treninge, maratone i jutarnje trčanje smo pratili iz dana u dan, a onda nas je sve iznenadila informacijom da je nekoliko meseci unazad sve ovo radila trudna – i nastavila dalje.
„Ja sam mesec dana pre trudnoće istrčala 42 km u Berlinu i ne bi bilo zdravo za moje srce da prekinem sa trčanjem odjednom. Samim tim sport u trudnoći mi, pored održavanja težine, pomaže da izbegnem pojavu preeklampsije, normalan puls i da izbegnem pojavu trudničkog dijebetesa. Jedan od super benefita trčanja u trudnoći je što manje otičem, jer izbacujem vodu iz organizma. Osećam se manje trudno – pokretna sam i nemam onaj osećaj težine. Meni je nekako znak da se nisam mnogo raširila to što i dalje mogu da se lako krećem i trčim“, objašnjava Nela.
Neli je 20 i više kilometara pre trudnoće bio redovan dnevni trening, zbog čega u prvih par meseci nije menjala režim treninga.
„Smanjila sam kilometraže od 5. meseca, kilaže tegova i intezitet treninga. Imam pravilo da ne ubacujem nove treninge, vežbe i držim se nekog ustaljenog treninga. Pratim kako se osećam i kako beba sve više raste, tako usporavam treninge. Sasvim je normalno da trudnica trenira ukoliko je zdrava i sve je u redu, samo što to kad nas još nije uobičajeno“, priča ona.
Kako ljudi reaguju na ženu koja trči i vežba trudna
Koliko je zapravo kod nas retkost da žena u drugom stanju aktivno trenira, govori i jedna anegdota.
„Dešava se da mi neko pošalje poruku i pita zašto sam nešto uradila ovako ili onako, ali pre par dana je jedan čovek kontaktirao moju doktorku Emiliju, koja me prva podržava u svemu. s obzirom na to da nije mogao da dođe do mene, njoj je napisao da se ‘nada da me ne podržava u mojim aktivnostima u drugom stanju'“.
Iako joj je porodica glavna podrška, kako njen suprug, tako i roditelji, te su uz nju iza trake ili kao suprug zajedno u trci, ostali se ipak i dalje navikavaju na prizor trudnice na maratonu.
„Kada sam trčala Beogradski maraton, trčala sam svega 10 km, što meni u tom trenutku nije predstavljalo ništa, jer to je kilometraža koju inače opušteno istrčim vikendom i posle odem na kafu, primetila sam da su me ljudi čudno gledali, uz neke facijalne ekspresije koje baš nisu bile podržavajuće. Pored toga, u sve su se uključili i mediji, i kod mene se javio osećaj griže savesti i počela sam da preispitujem sama sebe – iako sam znala da radim sve ispravno“, priča ona.
Ne jede joj se meso, ali trešnje i višnje – o daaa!
„Ja iskreno nisam neko ko ima neke velike porive za hranom, ali kada mi se nešto traži, bilo da je sladoled ili pekara, svratim i kupim. Jedan od mojih problema i razloga što nisam ranije ostala trudna je nizak procenat masti i kada sam to dovela u normalnu, došla je i beba“, priča Nela.
Pored slatkiša koje izbegava zbog bebe, trešanja i lubenica koje jede, kako kaže, u neograničenim količinama, Nela ističe da joj je jedna namirnica postala neprihvatljiva u drugom stanju.
„Od kada sam zatrudnela ne mogu da jedem meso, što nije bio slučaj ranije. Sada eventualno pojedem parče kada tata napravi roštilj. Ovo je uticalo da mi opadne protein, iako je sve ostalo u najboljem redu“, kaže ona.
Bez odlaska na trudničko
Uz treninge i trudnoću, Nela u 8. mesecu trudnoće radi bez prestanka, nas je zanimalo zašto nije odlučila da ovaj period provede na trudničkom.
„Ja radim već 12 godina, a kako je sve u redu sa trudnoćom, mislim da ne bi bilo dobro za mene da sam prestala. Duže od decenije radim 3 posla, i dan danas sam aktivna na tri radne pozicije, gde spadaju CAS Media, Shoppster i moj Instagram profil, koji sam stvorila sama, sa ovih 10 prstiju. Nekada dođem kasnije, a 3 ili 4 puta sam ostala da radim od kuće. Volim da radim, i volim svoj posao. Ovo mi pomaže da manje zaboravljam, jer mi je mozak aktivan“.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
