Jasno nam je da ono što jedemo i te kako utiče na naše zdravlje, na liniju i odgovor našeg organizma na sve izazove. Tu je i jedina prava formula za imunitet, samo je treba usvojiti.
Nutricionistkinja iz Splita Dragana Olujić priča da je sad već postalo prilično jasno da „nije gotovo dok ne završi“.
„Iako smo se svi potajno nadali da ćemo proći ispod radara i da su predviđanja o ozbiljnom nastavku epidemije bila još jedna mera opreza, nauka je ipak potvrdila svoje zakonitosti i pokazala pravo lice, pa smo opet na početku. Doduše, sada smo ipak značajnije pametniji, informisaniji i dobrim delom oprezniji, što bi trebalo da nam život učini prilično sigurnijim. Dosta se pričalo i pisalo o preporukama za ishranu i primenu dodataka ishrani. Krenuli smo s pretpostavkama koje su na kraju ispale zakonitost i, nakon što je virus obišao ceo svet, preporuke su dobile konačan oblik. Briga o ishrani i izbor hrane sada su više nego ikad karta na koju se i te kako isplati igrati“, priča nutricionistkinja Dragana Olujić za portal Živim.hr.
View this post on Instagram
Nije tako komplikovano
Kaže i kako prerađena hrana nipošto nije izbor. Unos aditiva kroz prerađene namirnice poput salama, grickalica, pašteta, namaza, mesnih prerađevina poput kobasica, dodataka za pojačavanje ukusa hrane, sokova, praškova i sirupa za razmućivanje s vodom, voda s ukusom, gaziranih napitaka, slatkiša, mešavina kafe 3 u 1, industrijskih kolača, hleba, peciva i keksa nipošto nije izbor.
„Primena hrane koju pripremamo kod kuće s naglaskom na kvalitetu same namirnice, više serviranih obroka voća, povrća i laganijeg nemasnog mesa, ribe, mahunarki, priprema domaćih poslastica koje kombinuju voće i integralne žitarice, primena prirodnih zaslađivača poput meda, mleka, mlečnih proizvoda i jaja, orašastih plodova i semenki jedina je formula za dobar i kvalitetan imunitet“, priča nutricionistkinja iz Splita.
View this post on Instagram
Dragana Olujić kaže i kako ono na šta manje možemo da utičemo, iako i u tome naše ponašanje ima značajan doprinos, jeste mogućnost zaraze virusom, ali svakako možemo da pripremimo teren na koji će virus eventualno doći – pripremiti naše telo da se virus u njemu oseća što manje ugodno, kao i da mu svojom ishranom otežamo delovanje i smanjimo mogućnost razvoja ozbiljnijih simptoma.
„Svi znamo ili bi barem trebalo da znamo da su deca asimptomatski prenosioci ovog virusa. U toj grupi je i većina mladih ljudi. Zajedničko ime za ove dve grupe nipošto nije isti. Prema nekim saznanjima naučnika, deca verovatno nemaju receptor na koji bi se virus zakačio i pritom otvorio sebi vrata za delovanje, a kod mladih ljudi, do 45, pa čak i 50 godina, to nije slučaj. Oni najčešće nemaju dodatne propratne bolesti poput kardiovaskularnih smetnji, dijabetesa i ostalih faktora rizika, a jedan od najočitijih je i gojaznost“, priča Dragana Olujić.
Problem gojaznosti
Pokazala se značajna veza između mladih ljudi koji su ipak razvili ozbiljnije simptome i povećanog udela masnog tkiva u telesnom sastavu. Tom zaključku u prilog ide i to što u Kini, zemlji iz koje je bolest inicijalno počela da se širi, mladi ljudi nisu oboljevali sa značajnijim i težim simptomima koji ugrožavaju život, priča Olujićeva. Napominje i kako je Kina zemlja sa svega šest odsto gojaznih osoba. S druge strane, SAD s 40 odsto gojaznih kao i Italija s 20 odsto gojaznih ima značajniji broj mladih ljudi kojima je ova bolest zadala ozbiljniji udarac. Slično je i sa Španijom. Budući da je za ozbiljnije naučne zaključke ipak potrebno duže vreme, za sada su to samo preliminarni zaključci, ali nipošto nisu naučno neutemeljeni.
Pročitajte još:
„Važno je napomenuti da broj kilograma nije nužno dovoljan faktor za postavljanje dijagnoze gojaznosti. Da, dijagnoze. Gojaznost ili debljina je bolest. Ono što nam je ovde područje interesa nije broj kilograma nego sastav tela. Koliko naših kilograma otpada na masno tkivo i je li to masno tkivo na području oko trbuha ili ga ipak tamo nema. Takvo masno tkivo je organ velike metaboličke aktivnosti. Iako je tu najvećim delom reč o pukoj fizici i velikom pritisku na dijafragmu pluća, organa koji pretrpi najveću štetu kao posledicu ove bolesti, postoje i neki značajni metabolički uticaji na razvoj težih simptoma ove bolesti“, priča nutricionistkinja Dragana Olujić.
Kaže i kako velika količina masti oko organa stvara izuzetno težak pritisak na dijafragmu, pa otežava disanje i kad je čovek zdrav.
„Ovaj virus, nažalost, izaziva oštećenja dela tkiva u kom bi trebalo da se nalazi vazduh jer u njega prodire telesna tečnost. Disanje je potom jako otežano. Kod osoba s mnogo masnog tkiva u tom predelu, disanje je značajnije otežano, a samo lečenje se komplikuje, pa simptomi postaju opasniji. Takvo trbušno masno tkivo proizvodi neke proupalne ćelije. To je jedan od njegovih osnovnih zadataka. Što ga je više, takve ćelije se proizvode u većem broju. Kada smo zdravi, te posledice ne osećamo značajnije, iako su prisutne. Naravno, sve do jednog trena kada počnemo da ih osećamo na razne načine. Međutim, kada se zarazimo bilo kakvim virusom, pa tako i koronavirusom, ugrožen i narušen imunitet postaje još nestabilniji, a bolest može da poprimi značajno teže razmere“, upozorava nutricionistkinja.
View this post on Instagram
Budući da nam je svima jasno da naša ishrana i stil života i te kako utiču na to hoćemo li negovati svoju gojaznost ili ćemo se napokon s njom uhvatiti u koštac, sada je pravo vreme da o tome ozbiljnije razmislimo. Toliko je razloga zašto bi baš sada trebalo da pazimo šta i koliko jedemo, a neki od njih su opisani u ovom tekstu.
„Važno je stalno imati na umu da gojaznost i debljina ne dolaze preko noći i da smo u velikoj meri odgovorni sami. U moru modernih simptoma i oboljenja koji nas mogu sačekati a da na to nikako ne utičemo, prilično je neodgovorno da negujemo debljinu i da za to tražimo razne izgovore i socijalno odobravanje. Debljina i gojaznost su stvar izbora i odgovornosti prema sebi i drugima, zato #ostanimoodgovorni“, zaključuje nutricionistkinja Dragana Olujić.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
