U neverovatan zagrebački stan od 18 kvadrata stalo je sve. Baš sve

Pomislili bismo kako je stan od 18,6 kvadrata najmanji na svetu, ali nije. Dizajnerka enterijera Mirela Blažanović sredila je i manju stambenu jedinicu - od 12 kvadratnih metara.

Kod uređivanja malog stana u centru Zagreba do izraza je došla racionalnost i realnost klijenata koji su bili svesni da u tom prostoru ne mogu imati kuhinju sa sudomašinom i rernom već da će prostor biti organizovan kao soba u studentskom domu: malo kupatilo i prostor od devet kvadrata u koji je trebalo da stane krevet, ormar, radni sto i deo za kuvanje. Bilo je važno iskoristiti i vertikalnu dimenziju prostora, tako da je krevet podignut na viši nivo, a ispod je ostavljen prostor za odlaganje.

U izvornom obliku, stan je bio u lošem stanju, godinama niko u njemu nije živeo. Bio je vlažan, tako da je najskuplji deo adaptacije bilo isušivanje vlage. Na fotografijama se može videti da je stan pripadao nekom drugom vremenu, a godine nekorišćenja učinile su svoje u smislu propadanja materijala, kaže dizajnerka enterijera Mirela Blažanović.

Šta god da radi, Mirela prvo kaže klijentima da naprave spisak želja prema važnosti. Tako bude upoznata s prioritetima, ali svakako nastoji da uvrsti i stvari sa dna liste jer to su najčešće detalji koji možda nisu toliko funkcionalno važni, ali prostor čine personalizovanim.

Kod uređenja ovog stana od 18,6 kvadrata bilo je važno da jedna mlada osoba može normalno da živi, odnosno da stan može da zadovolji sve njene stambene i organizacione potrebe.

Trebalo je uzeti u obzir i da se radi o osobi koja ima puno odeće, obuće i kozmetike, da mora negde da stavi dasku za peglanje, usisavač, sredstva za čišćenje... Da sve ima svoje mesto.

Mirela je zato stan podelila na sedam funkcionalnih zona i ovako izgleda 3D render - kako je sve zamislila.

1. Ulazni prostor s ormarima za cipele i kapute.

2. Kupatilo u koje su morali stati bojler, veš-mašina i sušilica, walk-in tuš (to je bila velika želja klijenta), WC-školjka, umivaonik s velikim ogledalom i puno prostora za odlaganje hemije i kozmetike. Pritom je bila nužna dobra rasveta i lep i prozračan izgled. To je postignuto jakom rasvetom iz dnevnog spektra i igrom potpuno svetlih boja s intenzivnijim tonovima.

3. Kuhinja za koju se znalo da se neće koristiti u meri u kojoj bi se koristila da u stanu živi četvoročlana porodica, ali da mora da ima sve elemente prosečne kuhinje: frižider, sudoperu, šporet, rernu, mašinu za sudove i dosta prostora za odlaganje.

Veći volumen za odlaganje postignut je dubljim gornjim kuhinjskim elementima. Držali su se bele boje, bez ikakvih detalja jer je to i bila želja vlasnika, a i rasteretilo je ionako mali prostor, kaže Mirela.

4. Dnevni boravak je u sebi morao da sadrži više funkcionalnih celina, ali sam boravak je podrazumevao komotnu sofu, mali sto za kafu i TV.

Budući da je ponestalo novca, nepostojanje TV komode u koju se skrivaju „tehnikalije“ nadomešćen je korpama u kojima se nalazi nužna TV i internet „aparatura“. Naravno, taj deo je morao biti malo osvežen bojom, pa su plakati u intenzivnim bojama kako ne bi baš sve bilo ujednačeno belo i svetli drveni dekor.

5. Trpezarija nikako nije mogla biti pozicionirana kao zasebna celina jer naprosto nije bilo mesta. Pa je tom problemu dizajnerka doskočila tako što je stavila sto i stolce u...

6. ...radni deo. Mirela je odabrala sto na točkiće koji se vrlo jednostavno izvuče i odgura na sredinu prostorije, zavisno od broja osoba koje za njim sede. Radni deo je omeđen policama i prostorom za odlaganje knjiga i skripata, što je studentima jako važno.

7. Spavaća soba. Postojanje „pravog“ kreveta, a ne kauča koji se razvlači bilo je obavezno. Budući da u tako mali prostor nije mogla smestiti i krevet i sofu, posegla je za rešenjem koje se samo nametnulo: zidni krevet.

To je komad nameštaja koji štedi prostor, dušek je taj koji stanari sami odaberu, a udobnost je na nivou kreveta koje stavljamo u spavaće sobe, i sve to pritom lepo i izgleda. Mana mu je što je početni trošak nešto viši, ali dizajnerka veruje da su dobrobiti mnogo veće.

Ormare koji najčešće idu uz spavaću sobu linijski je povezala uz ostatak nameštaja te stvorila niz kuhinja - ormari - radni prostor.

Ovako izgleda stan u realnosti:

Iako nije ljubiteljka bele boje, ovde se pokazala kao najbolji izbor jer se ta ravna ploča nameštaja stopila i kao da čini dupli zid; ravna, glatka, bez većih odstupanja, kaže.

Ravne linije nameštaja, nepredimenzionirani komadi, odmaknutost samostojećih komada od zida, ne prevelika upotreba različitih tekstura i - urednost.

Urednost je stvarno ključna u ovako malim stanovima. Zato svaka stvar mora imati svoje mesto i to je najzahtevniji deo projekta, otkriva. Da se iskoristi svaki ugao stana i da on bude maksimalno funkcionalan najvažnije bilo slušati želje klijenta te u njih uklopiti znanje i iskustvo koje ima, poslovno i privatno.

Vrlo često ljudi imaju nerealne zahteve, ali kada im se slikovito objasni, vrlo brzo prihvate ograničenja. Od stana s manje od 20 m2 ne može se napraviti 40, koliko god da smo stručni i baratamo arhitektonskim trikovima i alatima, poručila je dizajnerika enterijera Mirela Blažanović za zadovoljna.hr.

BONUS VIDEO:

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

TikTok

Pinterest

Instagram