Srpski arhitekta je potpuno sam izgradio kuću usađenu u brdo na Divčibarama - i izgleda fenomenalno

Srpski arhitekta Filip Jelić ne samo da projektuje već i šaluje, armira, izliva beton, zida, izvodi limarske i elektro radove, a odnedavno i zavaruje.

Ova Airbnb kućica u prirodi, okružena borovom šumom u regionu naše poznate vazdušne banje, autorsko je delo rođenog Beograđanina koji je pre više od deceniju i po rešio da pogodnosti života u prestonici zameni domom tek nešto više od 100 kilometara udaljenim od gradske vreve.

Sve je počelo 2006. godine, kada je krenuo sa izgradnjom prve kuće u blizini Divčibara, gde sa suprugom dolazi da živi šest godina kasnije. U međuvremenu, Jelići su dobili tri ćerkice koje su im dale motiv za dalju izgradnju – plan da naprave ukupno sedam kuća za izdavanje u neposrednom okruženju.

Kako Jelić objašnjava za Gradnja.rs, ideja i potreba za ovim objektom javila se spontano, jer su pre početka izgradnje Ivine kuće, nazvane po njihovoj srednjoj ćerki, imali još dve kuće za izdavanje koje su bile jako popularne i popunjene preko cele godine.

“Kroz moju projektantsku praksu često mi nisu bile odrešene ruke da u projekte ubacujem sve potrebne elemente, tako da sam u mojim kućama mogao ispoljiti i isprobati sve rizične detalje koji podrazumevaju modernu arhitekturu. Moderna arhitektura za mene jedino dolazi u obzir jer je to za mene jedini ispravan pristup za moderno vreme”, navodi arhitekta.

Sam svoj projektant i izvođač

Jelić dodaje da je sve objekte sam projektovao i najvećim delom sam i izvodio, te je vremenom, kako ističe, ovladao svim zanatima.

“Zemljani radovi, šalovanje, armiranje, izlivanje betona, zidanje, tesanje, limarski radovi, stolarija, električar, a u poslednje vreme i zavarilac, na šta sam specijalno ponosan jer mi je to bila velika potreba kako bi u izgradnji izbegao nepotrebna čekanja”, navodi Jelić.

Kasnije u izgradnji angažuje po potrebi pomoćnika fizikalca kada su u pitanju velike količine za ugradnju.

Projektu Ivine kuće u selu Mušići pristupio je formalistički, te ističe da forma podosta diktirala funkciju i konstrukciju, za razliku od prethodne dve kuće gde je pristup bio strogo utilitaristički.

“Ona prkosi morfologiji terena koju sam ostavio netaknutu, a objekat zabio u teren. Ako bih to izrazio kroz reč, koncepcija bi bila skakaonica ili erekcija”, navodi on.

Armiranje kao u mostogradnji

Posledica ovakve forme bila je otežana izgradnja – šalovanje ploče iznad zemlje i do 4,5 m i ekstremno armiranje kao u mostogradnji, a to je ujedno bio i najveći izazov u realizaciji ovog projekta.

“Polovina kuće se oslanja na zemlju u ukopanom delu, a polovina visi preko stuba i nastavlja konzolno još 3 metra. Celokupni objekat se nosi preko grede 4 m dužine i preseka 40 x 50, koja je imala 750 kg armature koja se oslanja na stub ispod”, objašnjava Jelić i dodaje:

„Objekat je ukopan delimično sa tradicionalnim rešavanjem hidroizolacije korišćenjem kondora, ali pošto nisam imao funkcionalne potrebe da ulazim dublje, napravljen je lažni zadnji trougaoni deo objekta ozidan na kaskadnim temeljima i obrađen drvenom fasadom tako da pravi privid da je objekat u potpunosti svojom funkcijom potonuo u zemlju“.

Ivina kuća izgrađena je u masivnom sistemu – armirani beton i puna opeka, zidovi od 25 cm, vertikalni i horizontalni serklaži i drvena krovna konstrukcija.

„Fasada je od nutovane borove osušene daske 2,2 cm postavljene na štafne. Između štafni je stiropor 8 cm zaštićen lepkom i mrežicom. Daska je kasnije ofarbana providnom farbom na vodenoj bazi sa voskom“, kaže arhitekta.

Četiri izlaza za pristup sa svih strana

Napominje da je kuća prilagođena modernom čoveku, te da poseduje sve što je potrebno za kraći ili duži boravak, a projektovana je za dvoje ljudi ili manju porodicu.

„Sadrži dnevnu zonu sa kuhinjom i dnevnom sobom sa kaminom, spavaću sobu i kupatilo, a posebno bih istakao da kuća ima 4 izlaza tako da je komunikacija sa terenom pristupačna sa svih strana“, otkriva on.

U enterijeru su zastupljeni opeka i drvo sa elementima metala, a nameštaj je minimalan što ostavlja dosta slobodnog prostora.

„Pošto je kuća smeštena na litici, bilo je neophodno napraviti stepenište do kuće, a takođe i stepenište koje vodi do ispod terase, gde su smeštena drva za kamin.

Dvorište nije definisano jasnim granicama, što i jeste bila naša namera sinergije kuće i prirode, terena“, kaže Jelić i na kraju dodaje:

„Reakcije gostiju su krajnje pozitivne, najviše im se sviđa prozračnost kuće i orijentisanost na sve strane sveta, gde se ima uvid u ceo ciklus sunca, a samim tim svetlost se menja tokom dana praveći drugačiju atmosferu. Takođe, tu su i privatnost koju kuća ima, ali i prirodni materijali“.

BONUS VIDEO:

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

TikTok

Pinterest

Instagram