Ja nikako nisam savršena mama. Stalno grešim, još uvek to radim. Ali sa sigurnošću znam da sam rođena da budem njegova mama.
Pukla sam. Viknula sam da me ostavi na miru, da prestane da me vuče za nogavicu, počinje jedna mama priču koja je objavljena na portalu Najbolja mama na svetu, a koju prenosimo u celosti.
„Pusti me samo da završim sa ovim sudovima!“ Bacila sam tanjir u sudoperu i napravila pukotinu sa strane za koju znam da će se povećavati, kao i ova pukotina u mom majčinskom srcu, uvek me podsećajući na ovaj momenat.
Okrenula sam se i slomila.
Pročitaj i:
Moje srce se slomilo kad sam videla mog sina kako panično traži nekoga kod koga će pobeći, nekoga da ga spase, od mene.
Ali nije našao ničije druge ruke. Potrčao je ka meni dok su mu suze lile niz njegove rumene i okrugle bebaste obraze.
Moje srce se ponovo slomilo kada sam ga podigla u ruke a on me stegnuo sa mnogo više snage nego što se može očekivati od deteta koje nema ni dve godine.
Stegnuo me sa olakšanjem, sa strahom, zbunjeno. Njegove ruke su stezale moj vrat.
Ali to me ne guši. Osećam se zahvalno.
Zahvalna sam jer je ova ljubav bezuslovna.
Zahvalna sam da on postoji i nastavlja da me ne samo iskušava već i spasava.
Zbog njega sam bolja osoba, a kada to nisam, on mi oprosti.
I tako smo se samo topili zajedno. Naša tela su se opuštala jedno u drugo, znajući sa smo bezbedni.
Da smo kod kuće.
Njegova ruka je dotakla moj obraz dok sam mu šaputala koliko mi je žao što sam se naljutila, koliko ga volim i koliko je divan.
On je zatvorio oči i oboje smo samo odahnuli.
I evo ga sada, mazi se kod mene i mirno spava, kao da se ono pre 20 minuta nikada nije ni desilo.
Moj sin je sve što bih ja volela da budem.
Nežan.
Brižan.
Lako prašta.
Jak.
Emotivan.
Empatičan.
Fleksibilan.
Ja nikako nisam savršena mama. Stalno grešim, još uvek to radim. Ali sa sigurnošću znam da sam rođena da budem njegova mama. Ja sam rođena da bih rodila njega. Ja postojim da bi on mogao da postoji. Teši me saznanje da sam, iako nisam savršena, njegova. Ja sam NJEGOVA mama, i baš zato sam najbolja mama za njega.
Mogu ja ovo, čak i kada se čini da ne mogu. Ako nekada izgubiš kontrolu, ne znači da si loša mama.
To što si frustrirana i ne želiš da te bilo ko pipne, ne znači da si loša mama.
To što želiš malo vremena samo za sebe, ne znači da si loša mama.
Samo to što brineš da si možda loša mama, znači da si dobra mama.
Mame, mi smo odabrane da budemo mame baš našim bebama. Ručno su odabrane za nas. I mi za njih.
Možemo mi to, čak i kada se osećamo kao da ne možemo.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
