Razmišljate kad i kako da svom mališanu uvedete neki strani jezik, koliko je to dobro za njega, da li ga možda može preopteretiti? Logoped rešava sve dileme.
Zbog sve većeg uticaja interneta na decu, ali i zbog globalnih demografskih promena, raste potreba za što ranijim učenjem stranih jezika. Sve je više vrtića u kojima deca uče još jedan jezik. I neretko desi da roditelji pomisle da njihovo dete zaostaje za vršnjacima ako ne zna jedan strani jezik, a već ima pet godina. Drugi misle da će ranim uvođenjem stranog jezika da opterete dete, da će ono teže da savlada maternji jezik. I struka je podeljena jer jedni smatraju da sa učenjem stranog jezika treba otpočeti već od druge godine, dok drugi kažu – kad dete krene u školu.
„Učenje drugog jezika od malih nogu je korisno. Doprinosi i bogatstvu rečnika i prefinjenijem izgovoru, a i naučno je dokazano da se slušanjem i korišćenjem dva jezika povećava broj sinapsi u mozgu, pa deca tako mogu da formiraju veću inteligenciju od očekivane. Ona postižu veću koncentraciju, lakše rešavaju problemske zadatke, jer su naučili da pažnju usmere na suprostavljene mentalne procese. To može biti od izuzetnog značaja za postizanje uspeha u savladavanju školskog gradiva“, kaže Sanela Raičević, logoped u Centru za dečju psihologiju.
Prve tri godine najbolje za nov jezik
Pošto je jasno da je učenje stranih jezika dobro za mališane, postavlja se pitanje kada je pravi trenutak za to, ali i kako da roditelj prepozna da li je dete nadareno i treba li ga podsticati na upoznavanje novih jezika.
Pročitajte još:
„Kod dece urednog razvoja ne postoji donja granica za početak uvođenja drugog jezika jer deca imaju prirodnu predispoziciju za usvajanje stranih jezika. I ako je dete sa lakoćom ovladalo svojim jezikom, tako će i sa svakim sledećim. To može biti signal roditeljima da je dete prijemčivo za učenje drugog jezika. U ranom uzrastu pokazatelj može da bude i zainteresovanost za strane reči koje dete čuje u crtaćima i edukativnim emisijama ili pevanje pesmica koje su čuli u okruženju… Novija istraživanja kažu da su prve tri godine života deteta najproduktivnije za učenje drugog jezika“, kaže naša sagovornica.
Ona ističe i da će dete kroz igru, slušajući i imitirajući, savladati nov jezik na jednostavan, zabavan i interaktivan način, spontano, što je nesumnjivo bolje i manje opterećujuće nego kroz predškolske programe ili pohađanjem časova.
Godinu dana kasnije može još jedan
Jasno je da nijednom roditelju nije želja da detinjstvo njegovog deteta bude naporno i stresno. Slažu se svi da deci treba pružiti što više mogućnosti da istraže šta im se dopada, a šta ne, gde su dobri, gde nisu, u kojim aktivnostima pokazuju talenat. Stoga postoji dilema da li će roditelj preterati ako poželi da njegovo dete uči i drugi strani jezik.
„Dete koje uči strani jezik već naredne godine može da otpočne i sa učenjem drugog stranog jezika, koje može da bude brže i jednostavnije. Međutim, deca koja su svakodnevno opterećena različitim obavezama mogu da se zasite, kod njih se može stvoriti i otpor, pa mogu izgubiti motivaciju za učenje.“
Zato za roditelje koji imaju želju da njihova deca počnu sa učenjem stranog jezika Sanela Raičević ima koriste savete.
Bitno je da se detetu omogući da bude dovoljno izloženo jeziku koji uči, spontano i kroz interakciju sa okruženjem. Svako dete uči drugačije, pa metode moraju biti prilagođene njihovim potrebama i mogućnostima. Time moraju da se vode i učitelji da bi učenje bilo uspešno.
„Pogrešno je držati decu dugo ispred TV-a ili pametnih telefona jer se tako stimuliše mehaničko učenje i stvaraju situacije kada deca kao papagaji ponavljaju brojeve, boje na stranom jeziku, bez razumevanja značenja reči i pojmova“, objašnjava Raičević.
Maternji jezik najvažniji
Ona ističe i da roditelji treba da pažljivo prate i eventualne nepravilnosti u razvoju govora, slabljenje ili zaboravljanje jednog jezika.
„Učenje stranog jezika za dete može biti i otežavajući faktor, ali samo u situacijama ukoliko je dete pod rizikom za razvoj govora i jezika. Tada ga ne treba forsirati, odnosno ne treba mu uvoditi drugi jezik sve dok se baza maternjeg jezika dobro ne učvrsti“, kaže sanela Raičević.
Negovanje maternjeg jezika porodice, jezika obrazovanja i jezika okruženja nikako ne smemo da da zaboravimo. To je najvažnije, ističe naša sagovornica, a potom učenje stranih jezika.
Bilingvalna deca bolji govornici
„Ako dete odrasta u bilingvalnoj sredini, tada i mama i tata treba da koriste svoj maternji jezik u komunikaciji sa detetom kako bi ono moglo da identifikuje jedan jezik sa jednim, a drugi sa drugim roditeljem“, kaže Sanela Raičević, logoped u Centru za dečju psihologiju.
Dvojezična deca mnogo brže uče nove reči, pesmice, lakše rešavaju problemske situacije i bolji su govornici.
„Ukoliko dete koje odrasta u dvojezičnoj sredini pokazuje teškoće u govorno-jezičkom razvoju, trebalo bi da se odluči za jedan jezik, onaj koji koristi u vrtiću i koji će kasnije koristiti u školi. Dobro je da dete u toku prve dve godine usvoji jedan jezik, a potom da mu se uvede drugi, kao i da jednim jezikom komunicira sa majkom, a drugim sa ocem.“
