Izvadite flašicu s mlekom u kafiću i videćete
Lorelou Dežardan je francuska blogerka koja već dugo živi u Norveškoj. Ona je objavila tekst u kom piše o aspektima norveškog vaspitanja koji nisu vidljivi svima, uz napomenu da niti je trudna niti planira da bude.
“Čini se da je norveško društvo potpuno opsednuto decom, njihovim blagostanjem i onim, što mi kao odrasli, radimo pogrešno.
Svi se slažu da je Norveška najbolja zemlja na svetu za mame i mnoge stvari ukazuju na to da bi to moglo biti i jedno od najboljih mesta za dete. Problem je u tome što norveško društvo ima neverovatnu količinu nepisanih društvenih pravila koja se moraju poštovati, a da to niko ne kaže naglas. Društveni pritisak je ogroman za one koji čitaju vesti i slušaju sve druge roditelje i medicinske stručnjake koji vam govore šta potencijalno radite pogrešno. Ponekad imam osećaj da, pošto se norveško društvo slaže da je njihov način, najbolji način za podizanje dece, to postaje jedina moguća opcija.
Zahtevi su toliko visoki da je vrlo lako biti loša majka u očima norveškog društva.
Držite se dalje od vina i adaptiranog mleka
Neodoljivo me privlači crveno vino, ali biti dobra majka podrazumeva jesti samo zelene i organske stvari od dana kada ste zatrudneli. Srećom, druge ugodne aktivnosti kao što su seks i rokenrol više nisu zabranjene tokom trudnoće.
Ali to nije toliko teško, mora se dojiti da bi se prošao test da ste dobra mama u Norveškoj. Imala sam ideju da je feminizam svim ženama dao pravo da odlučuju šta želimo da radimo sa svojim telom. Izvadite flašicu iz torbe da nahranite novorođenu bebu u kafiću u Norveškoj i videćete poglede u očima drugih ljudi: loša majka. Moja mama je dojila svoju decu po šest meseci i bila je viđena kao heroj. U Norveškoj ako ne dojite, morate imate dobar izgovor koji ćete reći sa suzama u očima i ogromnim osećajem krivice.
Usvojite čudne navike u ishrani i spavanju
U Norveškoj deca apsolutno moraju da budu u krevetu do 19 časova, ako ne i ranije i moraju da večeraju u 17h. Kako se neko može vratiti sa posla u 16:30 i imati vremena da napravi neko jelo do 17 časova? Potpuno nemoguće. I zašto deca moraju da spavaju tako rano? Večina roditelja koje sam pitala o ovome nisu bili u stanju da daju konkretan odgovor.
A što u norveškim školama nema kantina? Mislila sam da je društvo koje je toliko posvećeno svojoj deci, bez obzira na njihovo socijalno poreklo, obezbedilo toj deci najmanje jedan topao, uravnotežen i hranljiv obrok dnevno.
Provedite kvalitetno vreme sa njima
Stručnjaci, koji su gomila psihologa i trenera roditeljstva, kažu da roditelji moraju da provode kvalitetno vreme sa svojom decom. Kao npr. – podučavajte ih stvarima i provodite vreme sa njima, što ne uključuje stres, očekivanja, anksiznost.
U Norveškoj kvalitetno vreme ne znači da možete da birate šta želite da radite sa svojom decom, morate uvek imati plan. Spontanost, sloboda i nedostatak kontrole nad decom su reči koje ne postoje u savršenom norveškom vaspitanju, ali zašto? Šta je za decu lepše od slobode i spontanosti?
Da li je deci dozvoljeno reći NE?
Pored hipi detinjstva koje sam imala, iskusila sam i francuski sistem. U Francuskoj vas uče da poštujete autoritet, da prihvatate neuspeh, da se ne mešate u život odraslih i da jedete sve što je na tanjiru. Bili smo i veoma slobodni: život deteta uključivao je nestanak iz kuće od trenutka kada je došlo iz škole do minuta kada smo morali da budemo kući da večeramo. Igrali smo se s komšijama na ulici i u šumi. Imali smo vremena na raspolaganju i nismo imali roditeljsku kontrolu ili mobilne telefone koji bi pratili svaki naš pokret.
Zar ne postoji srednji put između strogo francuskog vaspitanog stila i pune slobode koja čini da norveška deca odlučuju tačno šta žele kada to žele? U Norveškoj su roditelji postali robovi svoje dece. Šta ako neko ne želi da ima kontrolu nad svojom decom? Da li se neko smatra lošim roditeljem jer ne zna tačno gde je njegovo dete?
Da, vaše dete je najbolje na svetu, kao i svako drugo
Kada sam imala 11 godina, jedan od mojih nastavnika je voleo da nam kaže “Učite šta god želite ionako ćete svi biti nezaposleni”. Užasno je naravno, ali smo barem znali da je neuspeh moguć čak i kada smo se trudili da uspemo.
U Norveškoj se savetuje da deci govore da su odlična u svemu što rade. Najbolja su na celom svetu, tako talentovana. Svi treba da čujemo da smo super heroji i talentovana ljudska bića i da možemo da radimo šta god želimo, posebno tokom detinjstva.
Nažalost, uspeh ne zavisi samo od vas kao pojedinca, ponekad naporan rad neće uspeti jer su ovde u igri i drugi faktori kao što su sreća, rizik koji ste spremni da preuzmete, motivacija koju možete pokazati i nažalost činjenica da su neki samo u nečemu bolji od nas. Stopa nezaposlenosti raste. Previše starih ljudi je na pozicijama koje želimo da zauzmemo, pa moramo čekati da odu u penziju. Ali ko želi da svom detetu kaže da će život biti težak? Previše je depresivno.
Daleko sam od zahteva da budem dobra/loša majka u Norveškoj sada, a lista je još uvek duga: da budem u formi, ravan stomak dve nedelje nakon porođaja, da budem “super žena”, da budem odlična kao zaposlena, kao majka, supruga, ljubavnica, prijateljica…
Nadajmo se da nije tako teško odgajati decu uprkos svim signalima koje nam društvo šalje o tome šta treba, a šta ne treba. Kao što mi je moja prijateljica iz Norveške rekla kada sam joj pomenula da pišem o ovoj temi – Znaš li koje su žene najbolje majke? One koje nemaju dece.”
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
