Sara Ranković (26) iz Smedereva zna šta znači spremati ručak, prati veš, kupati dete, uspavljivati ga, spremati za školu, brinuti, ali i igrati se s njim, maziti ga, paziti, voleti, i sve to puta tri u isto vreme. Za portal Nova.rs ona priča kako zapravo izgleda jedan dan samohrane mame trojki.
„Znam da mnogi očekuju bajku, skladan dan sa avanturama, mnogo igre i zabave. I jeste svaki naš dan priča za sebe, ali nas četiri imamo mnogo odricanja da bismo mogle da funkcionišemo“, priča Sara Ranković iz Smedereva kako nije lako imati 26 godina, tri deteta i pritom biti samohrani roditelj i živeti kao podstanar.
Ipak, kako kaže, u svemu tome uvek je jasno ono najvažnije – da tri mala zvrka, Valentina, Andrijana i Marijana, odrastaju u zdravoj sredini da bi izrasle u dobre ljude, što danas nije nimalo lako.
„Od septembra su pošle u prvi razred. Od tada stalno moramo da uklapamo smene u školi sa mojim poslom jer je jako bitno da se sa njima sada radi. Učimo da pišemo, čitamo, učimo brojeve, ali se trudim da to bude zabavno jer, pored svih obaveza, i nemamo mnogo vremena za igru“, priča Sara za portal Nova.rs.
Ona otkriva i zašto je i njoj i devojčicama najlepši deo dana veče.
„Mi zajedno spremamo večeru, pevamo dok se kupaju, dok suše kosice, zajedno se oblačimo pred spavanje, prepričavamo šta se izdešavalo tokom dana, pričaju mi o simpatijama. Ponekad pogledamo zajedno neki film, a u poslednje vreme obavezno čitamo priču pred spavanje. Koliko sam ih puta pročitala, a one čule, to više nije čitanje, već naša mala predstava, koju jedva skratimo i prekinemo da bi se dovoljno naspavale.“
I dok se curice i dalje navikavaju na školicu, Sara se seća koliko su joj značili saveti vaspitačica iz vrtića. Zahvaljujući njima, ona je naučila koliko je važno da njena deca budu samostalna.
„Kad su krenule u vrtić, nisu umele ni da drže kašiku jer je uvek majka sa uživanjem hranila svoje piliće. Danas one znaju da same uzmu da jedu. Nisu izbirljive, jedu šta god da ima u frižideru. Sređuju svoju sobu i rasklanjaju svoje stvari“, priča kako su Valentina, Marijana i Andrijana mirne, tihe i lepo vaspitane devojčice, na šta je najviše ponosna.
Međutim, to ne znači da ne znaju za muke.
„To ne sprečava ljude da nam prave problem jer živimo kao podstanari, što nam otežava da normalno funkcionišemo. Dva puta smo se selile, jednom usred grejne sezone, ali one su to dobro podnele. Bez problema prihvataju novu sredinu ili nove ljude i decu. Otvorene su, mazne, dopadljive i ljudi se obično oduševe njima. Naravno, ima i sažaljivih komentara kad kažem da smo podstanari i da radim za minimalac, ali ja sam najsrećnija žena na svetu“, kaže Sara.
Priča i kako zapravo izgleda odgajanje tri curice otkad su se ona i suprug razišli.
„Često kažem – četiri dame mogu same. Kažem i – ja sam jaka, samostalna žena, ali bez nekih ljudi možda nešto i ne bih mogla da izguram. U zgradi gde smo sada živi moja koleginica, koja je ujedno za ovih pet godina poznanstva postala i moj veliki prijatelj. Njoj ništa nije teško kad smo u pitanju nas četiri. Kada je potrebno, uvek i pričuva decu.“
Sari to posebno znači kad se seti kako joj je kičma pucala dok su devojčice bile male, dok ih je pridržavala, još uvek nesigurne na nožicama.
„Onda sam jednog dana malo podviknula – deco, ustajte! Pomalo izenađene novim maminim tonom, curice su, jedna po jedna počele da ustaju“, smeje se Sara.
Pročitajte još:
A kad su se rodile, bile su prve trojke u smederevskoj opštini dobijene prirodnim začećem od osamdesetih godina prošlog veka.
Sara ih je dobila sa samo 21 godinom jer je sa tadašnjim supurgom odlučila da ne čeka da sve bude idealno. Bili su hrabri iako su živeli od njegove male plate – Sara nakon završene srednje turističke škole nije imala posao.
Ništa joj tada nije bilo teško, mada je posle porođaja više bila u bolnici nego kod kuće jer su bebe rodile majušne.
„Kad smo se sve četiri posle tri meseca konačno spojile kod kuće, Andrijana i Marijana su se u svemu uskladile sa Valetinom koja je prva izašla. Sve tri su u isto vreme jele, piškile, spavale“, priča Sara.
Kaže i kako se njih tri i danas međusobno lepo slažu, ali se i posvađaju ponekad.
„To je uglavnom zbog crtanih filmova ili nekih drugih sitnica. Imaju različita interesovanja, ali pored kratkih čarki znaju da se dogovore i sve tri budu zadovoljne.“
I Sara gleda da bude zadovoljna onim što ima, ne voli da se žali, pa nerado govori o plati i troškovima. Međutim, želi da se zna koliko je zahvalna jednoj knjižari iz Smedereva koja je deci poklonila rančeve i kompletan pribor za školu.
Kaže i da nije retkost da neki, kad čuju da sama gaji devojčice, pomisle da joj je sada, kao samohranoj mami nesumnjivo teže nego pre.
„Lakše mi je otkako sam sama. Imam svoj mir i mnogo manje negativne energije. Doduše, imam i mnogo više obaveza, ali za njih tri mi nista ne pada teško.“
Lepa vest je da je Sara ove godine dobila rešenje za stalni radni odnos, što joj mnogo znači finanasijski, iako, kako kaže, krediti nisu rešenje.
„Radim u objektu koji je na 10 minuta od stana, i to zahvaljujući firmi koja je imala razumevanja i izašla mi u susret. Tako lakše mogu da ostvarujem ono što treba da bude cilj svakog roditelja – da dete bude srećno i bezbrižno. Moja deca to jesu i uvek ću se truditi da tako i ostane“, kaže Sara.
BONUS VIDEO:
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
