A ceo dan je tek pred njima..
Pranje sudova, veša, spremanje ručka, hranjenje dece, oblačenje za vrtić, a tu je i kafica i šminkanje. Šta je sve u stanju žena da uradi za par sati otkad otvori oči, pa do recimo devet sati ujturu, kad svi iz kuće odu svojim putem? To smo pitali mame u Srbiji i uvideli iznova da su žene zaista prave hobotnice.
Dragana (35) iz Beograda, mama jednogodišnjeg dečaka
Pošto se beba budi rano, već oko pola šest, ja ga obično podojim i onda se bacim u akciju. Veš iz mašine koja je prala u toku noći ili slažem ako je bio na sušenju ili kačim ako je bio samo na pranju, a uključujem drugu mašinu na neki kraći program da iskoristim do osam jeftinu struju, pa onda i to posle kačim. A dok čekam drugu mašinu, pakujem ručak za posao sebi i mužu, baki ostavljam šta će bebi da spremi za ručak, spremam doručak za celu porodicu. Posle doručka praznim mašinu za sudove koja je prala u toku noći, a onda u nju slažem nove sudove od doručka. U međuvremenu je ona druga mašina završila, pa i to kačim, na kraju sipam mačkama svežu hranu i vodu i brzinski se tuširam i spremam za posao. Sreća sad živim na pet minuta od posla, pa je za nijansu lakše.
Ivana (39) iz Beograda, mama devetogodišnjeg dečaka
Jasno mi je zašto neke moje drugarice ustanu u pola pet ujutru da bi na miru popile kafu u tišini. To je jedino vreme kad vlada apsolutna tišina. Ja ustajem knap u šest i do polaska na posao uspem da popijem kafu, prošetam psa, napravim ručak (pod uslovom da sam ga smislila i nabavila sve što mi treba dan pre), rasklonim sudove, operem šporet, probudim sina za školu, napravim mu doručak, spakujem mu užinu, obučem se, našminkam, ispratim njega u školu, sednem još pet minuta da završim kafu i krenem. Nekad nisam razumela svoju majku kad je pričala da se na poslu odmori, uvek sam mislila – jao što lupa gluposti. Sad, ovoliko godina kasnije sve je razumem.
Irena iz Novog Sada (38), mama dečaka od 5,5 i 3 godine
Sad kad su deca kod babe i dede na selu, hvala bogu do devet sati – spavam. Ali inače poranim, pa svašta stignem. I nema tu neke filozofije, da biraš šta ćeš nego klasika, ono što te čeka i neće nikud da pobegne – spremanje doručka, mašina za veš, usisavanje, brisanje prašine. To sve uradim. Posle sat vremena kuća je kao da ništa od toga urađeno nije.
Aleksandra (37) iz Lazarevca, mama osmogodišnjeg dečaka
Radnim danima ustajem u 6.10 pošto sam uvek prva smena u školi gde radim. Prvo sebi kuvam kafu i spremam užinu za sina i sebe. Moj osmogodišnji sin je, takođe, uvek prva smena, njega budim u 6.30 i do tada sam već popila kafu, pa imam strpljenja za njegovo jutarnje razvlačenje. Peglam stvari koje oblačimo tog dana i krećemo u školu oko 7 h. Do 9 h održim već dva časa i popijem još dve male kafe na malim odmorima.
Vikendom spavam duže, do otprilike 7.30. Tada obično doručkujemo kiflice ili krofne, tako da testo umesim čim ustanem, odvezem sina na trening i spremam doručak uz jutarnji program.
Mira (40) iz Požarevca, mama trogodišnje devojčice
Ustajem u sedam jer se i ona budi u sedam, onda na brzinu spremam doručak, sinoć sam kao nešto već smislila u glavi. I to traje do otprlike do pola osam. Onda ona počinje da se igra okolo, dok ja gledam jednim okom u nju, a drugim šta ću za ručak. I dok joj oblačim haljinicu u kojoj će u vrtić, ona uspe da se sasvim isfleka, pa idemo iznova na presvlačenje. Naravno, u trku ribam i kuhinju i pod i gledam u čemu ću ja na posao, pa to na briznu peglam. Kafu se ne sećam kad sam popila na miru ujutru sama sa sobom. Jedina dobra stvar je što nam je vrtić blizu, kao i moj posao, ali dok dođe devet sati, uveliko razmišljam kad ću opet u krevet jer sam preumorna. I dok stignem na posao, već sam kao izduvan balon.
BONUS VIDEO: Dragana Pandurević Jovović o pokrenutoj peticiji „STOP AKUŠERSKOM NASILJU“
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
