Nijedna priča u mom novinarskom stažu nije me udarila kao ona o zlostavljanom dečaku iz Beograda, kojom su se mediji površno bavili pre dve godine, a onda je kao mnoge druge - brzo zaboravljena.
Pošto je Tatjana Vojtehovski tada u svoju emisiju „Život priča“ pozvala oca dečaka kog je majka godinama zlostavljala, a koju, prema njegovim rečima, štite državne institucije, pokušala sam od tih institucija da dobijem odgovor na 11 pitanja koja sam imala o tom slučaju.
Pitanja sam tada poslala Službi za saradnju s medijima predsednika Republike Srbije, Kabinetu predsednice Vlade, Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Ministarstvu pravde, UNICEF-u Srbija, Centru za prava deteta. Nijedan odgovor nisam dobila.
Prošle su dve godine. Dve godine od kad smo na Jutjubu videli uznemiravajuć video-snimak u kom se vidi kako majka bije, bacaka, preti, psuje dok se čuje bespomoćno ječanje, plač dvogodišnje žrtve.
Kako je sve počelo
S.Ž. i B.S. su se venčali 2004. godine i ostali u braku do 2012. Dobili su jedno dete – sina koji je posle razvoda poveren majci na staranje. Kako kaže otac, još dok su bili u braku, kad je dete bilo jako malo, majka je imala agresivne ispade. Tad su postavljene kamere u stanu u kom su živeli, a koje su snimile samo deo užasa koji je kasnije objavljen na Jutjubu. Na snimku je dete imalo nepune dve i po godine. Kako za Nova.rs kaže otac deteta B.S., postoji još mnogo uznemiravajućeg video-materijala koji nije objavljen nigde.
Dok su još bili u braku, on je više puta odlazio u Centar za socijalni rad i tražio pomoć koja nije stigla. Nisu mu verovali da majka zlostavlja dete, iako je kasnije nudio i video na uvid. Snimak je poslao i Javnom tužilaštvu koje je isti materijal vratilo sa objašnjenjem da je to posao za neke druge institucije.
Tokom borbe za dete, sina je sve češće viđao u modricama, podlivima i u suzama. Posle razvoda, dečak počinje da se žali ocu da ga majka naziva pogrdnim imenima, da viče na njega i da ga tuče. Kad dođe kod oca, ne želi da se vrati nazad kod nje, čak u nekoliko navrata preti da će se ubiti ako ga otac vrati majci. Uzaludno je bilo što je otac kucao na vrata svih predstavnika institucija.
Snimak zlostavljanja deteta se 2014. pojavio na Jutjubu, iako ga prethodno niko od nadležnih nije prihvatio kao dokaz. Tada je sud prvi put pokrenuo postupak, ali protiv oca – pod sumnjom da je on postavio video na društvene mreže, što je osuđeno uz saopštenje „da je taj slučaj rešen pre tri godine, a dete je na sigurnom, zdravo i nesmetano se razvija pod starateljstvom majke“.
Stvarnost je bila potpuno drugačija. Dete trpi torturu zbog čega beži od majke kod oca odakle ga vraćaju nazad, a radnik Centra za socijalni rad mu čak preti da će, ako ne ode kod mame, završiti u hraniteljskoj porodici. Posle povratka, kako je kasnije u policiji izjavio mali B.M., postaje još gore.
„Uzme knjigu i baci je, udari me, ogrebe“
„Situacija se znatno pogoršala i počeli smo mnogo češće da se tučemo i da se udaramo. To se dešavalo obično zbog nerazumevanja oko izrade domaćeg zadatka, kad dođem kući umoran, pa me ona tera da odmah radim domaći iako nemam narednog dana, recimo, prirodu i društvo. Ona onda odmah uzme knjigu i baci je ili me udari rukom ili me ogrebe. Onda bih ja nju udario, ona mene i sve tako. Mnogo se loše osećam kad sam kod nje jer me ona naziva ružnim imenima i rečima. Govori mi da sam konj, magarac, budala, pička… i još toga ružnog. Zbog svega toga ja se osećam veoma loše i zato želim da idem kod oca i to je i bio razlog zbog čega sam u septembru otišao kod njega“, stoji u belešci iz policije u koju smo imali uvid.
U januaru 2018. dete je ocu poslalo SMS da „ne može više da trpi sve to što ona njemu radi“. Otac je to prijavio policiji koja je došla u stan u kom je dete živelo s majkom, obavili su razgovor i otišli.
U martu 2018. dečak je došao kući iz škole kad ga je, kako je ispričao, majka napala. U službenoj belešci policije u kojoj je naveden iskaz tad 11-godišnjeg B.M. piše: „Ona je tada uzela moje knjige koje su se nalazile na stolu i bacila ih na pod. Nakon toga mi je prišla i ogrebala me je po butini leve noge. To je uradila u trenutku kada sam presvlačio pantalone. Tad sam ja nju gurnuo i uzajamno smo se gurali. Odgovorno tvrdim da me je ona ogrebala i da nisam dobio povredu na treningu.“ Majka je u kasnijim svedočenjima tvrdila da nije ona nanela povrede sinu, već da je on na nagovor oca sve inscenirao i slagao.
Dan nakon toga otac je dete pokupio u školi jer je bio njegov dan za viđanje i, kad je čuo šta se desilo, odveo ga je kod školskog psihologa, zatim u Univerzitetsku dečju kliniku Tiršova na pregled gde su konstatovane povrede, a lekar je odmah obavestio policiju. Dete je saslušano pred policijom, u prisustvu psihologa i radnika Centra za socijalni rad. Dečak je hitno izmešten kod oca, a protiv majke je zbog nasilja prijavu podigla policija.
Već u julu je tužba protiv nje, za nasilje u porodici, odbačena. Ocu je naloženo da treba da vrati dete majci. Dečak to nije želeo. Od tada do danas teško je preneti i deo svega što se dešavalo.
Bežanje i plakanje u sudnici
Majka u nekoliko navrata tuži oca, njemu se izriče kazna zatvora, zbog odbijanja da dete preda majci. U pravnoj bitki koja ukupno traje 10 godina dešava se čitav niz propusta socijalnih službi i pravosudnih organa koji, uprkos tome što sve ukazuje na to da dete ne želi ni da vidi majku, uporno insistiraju na tome da je otac loš po dete, a majka je dobra. Ni situacija u kojoj dečaka posle svega na silu žele da predaju nazad majci, a u kojoj ono sat i 11 minuta po sudnici beži od nje i plače, posle čega je izvršenje prekinuto – nije bila dovoljna.
Majka insistira da otac manipuliše, da su video-snimci montirani, da je otac kršio odluke o viđanju nje i sina i da je dete na njegovoj strani jer ga ne tera da uči, kao i da je „njoj dete svetinja“. Uporno traži da joj se vrati i da se prekine svaki kontakt između dečaka i oca.
Ocu kazna zatvora
Trenutno, tata je ponovo osuđen na kaznu zatvora „zbog odbijanja da preda dete majci – izvršnom poveriocu“. Evropski sud za ljudska prava je započeo postupak i prihvatio da utvrdi da li su domaći organi učinili propuste u pogledu zaštite maloletnog deteta od nasilja u porodici, da li je odluka o starateljstvu nad detetom zasnovana na nalazima Medicinskog fakulteta u Beogradu gde je majka deteta zaposlena, te da li su dokazi o navodnom nasilju u porodici (medicinski izveštaji i video-zapisi o zlostavljanju deteta) uopšte bili uzeti u obzir. Podnosiocima predstavke i Vladi Srbije je dat rok do 18. 01. 2021. za eventualno zaključenje poravnanja, a ukoliko se to ne desi, sa postupkom će biti nastavljeno.
Maloletni B.M. je do sada bio na gomili saslušanja, veštačenja, psiholoških i psihijatrijskih procena, dolazilo je do sukoba stručnjaka, ozbiljnih propusta institucija, prebacivanja lopti, zastrašivanja deteta, suza, straha. To smo u opsežnoj dokumentaciji videli i sami.
Za dve godine koliko živi sa ocem, dečaku je bolje, tvrde psiholozi – u školi se popravio, nije više nasilan sa drugom decom, redovno trenira i njegova socijalizacija je krenula uzlaznom putanjom. I dalje je čvrsto rešen da neće kod majke. On najbolje zna zašto, ali nijedna od službi koje odlučuju o njegovoj sudbini ga i dalje ne čuje.
Na kraju, ono što se samo nameće je pitanje – zašto je B.M. već tako dugo žrtva sistemskih propusta i ko u ovom društvu i zašto mrzi decu? U pravu ste – niko. Pitanje je samo koliki i kakvi su nečiji interesi. U tom slučaju je moguće da i deca postanu žrtve institucionalnog zlostavljanja. A u tom slučaju posledice mogu biti tragične.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
