Kad dete treba da počne da govori, koji znaci pokazuju da nešto nije u redu, da li dečaci zaista kasnije kažu prvu reč i šta činiti kad postane jasno da nešto nije u redu, za Zadovoljnu govori logoped Dušan Trbojević.
Vreme ide, ali dete nikako da konačno progovori. Šta su prvi znaci za uzbunu, koji su pokazatelji da nešto nije u redu sa progovaranjem deteta, priča logoped Dušan Trbojević.
„Svako dete ima svoj individualni tempo razvoja, što znači da će neka deca da progovore sa godinu dana, dok će nekoj deci trebati više vremena. Razvoj govora zavisi od brojnih faktora, npr. organskih kao što su sluh, inteligencija, razvijenost motorike govornih organa, razvijena auditivna percepcija i razlikovanje glasova, kao i od sredinskih faktora, koliko dete dobija podsticaja od svoje neposredne okoline. Ukoliko dođe do odstupanja u razvoju na bilo kojem od ovih polja, dolazi do različitih poremećaja govora i jezika“, kaže dr Trbojević.
Krajem prve godine – prva reč
Naš sagovornik priča i kada i kako bi dete trebalo da počne da govori, tj. šta je uobičajeno, a šta ne.
„Tokom prve godine života svoje potrebe beba izražava gukanjem, brbljanjem i neverbalnom komunikacijom. Krajem prve godine se javlja prva reč koja ima značenje. Oko 1,5 godine dete spaja dve reči u frazu, a sa pune dve godine javlja se kraća rečenica od tri reči. Sa četiri godine dete govori tečno i govor je razumljiv i roditeljima i drugima. Koristi pravilno gramatiku i sa pet godina pravilno artikuliše sve glasove maternjeg jezika.“
Doktor priča i koja je razlika između dečaka i devojčica u progovaranju, tj. da li dečaci zaista kasnije izuste prvu reč.
„Statistika ukazuje na to da devojčice progovaraju u proseku dva meseca ranije u odnosu na dečake i da upotrebljavaju više reči (sa 18 meseci koriste oko 90 reči, a dečaci oko 40 reči). Postoji pretpostavka da su veze između leve i desne hemisfere mozga kod devojčica gušće, što im pruža veću mentalnu fleksibilnost.“
Otuda pitanje kako da roditelji ne upadnu u zamku potencijalnog problema vođeni time što dečaci kasnije progovaraju, pa se kasnije jave stručnjaku, a trebalo je pre.
Ne odlažite odlazak logopedu
„U domovima zdravlja postoje redovni sistematski pregledi dece, već na uzrastu od godinu dana, gde se roditeljima daju smernice i saveti kako da stimulišu govor svog deteta u periodu ranog razvoja. Svako odstupanje roditelj detektuje i nevezano za postojanje redovnih pregleda može da se obrati logopedu za pomoć. On će uraditi testove za određeni uzrast i utvrditi govorno-jezički status deteta. Ako je potrebno, uputiće dete na dalje testiranje kod drugih stručnjaka (ORL specijalista, neurolog, defektolog, dečiji psihijatar, psiholog…). Savet je da se ne odlaže odlazak kod logopeda ako se uoči odstupanje i problem“, kaže doktor i napominje da je za svaki govorni problem neophodno vreme, uz kontinuiran proces logopedskog tretmana i dodatnog rada u kućnim uslovima.
Vežbe koje podstiču razvoj govora
Doktor daje i nekoliko korisnih saveta roditeljima kako da podstaknu normalan razvoj govora kod deteta.
„Pričajte svom detetu dok ga kupate, imenujte delove tela, objašnjavajte šta radite, razgovarajte sa njim dok šetate, pevajte mu pesmice. Budite opušteni, igrajte se i uživajte sa svojim detetom iščekujući da vas prvi put oslovi sa mama ili tata.“
Doktor izdvaja i vežbe koje možete sprovoditi u kućnim uslovima za početno progovaranje i stimulaciju govorno jezičkog razvoja.
Skretanje pažnje na različite zvukove u kući ili napolju. Svaki zvuk propratite verbalnom stimulacijom i pokretom.
Osluškujte zajedno sa detetom zvukove, tražite odakle dolazi zvuk, oponašajte ih.
Stimulišite onomatopeju – oponašanje životinja
Izvršavanje jednostavnih naloga – daj, evo, baci, sedi, uzmi, donesi…
Imenujte svaku aktivnost koju radite vi i koju radi dete.
Imenujte osobe u okruženju deteta.
Imenujte delove tela – pokažite na sebi, detetu, lutki.
Nemojte se truditi da razumete govor deteta jer tako samo pospešujete razvoj ionako nerazumljivog govora.
Dobro je stimulisati dete da definiše neki pojam, a takve igre i druženja sa roditeljima deca veoma vole.
Obavezno uključite dete u kuvanje ručka, pranje sudova, sređivanje stvari, pranje kola…, uz verbalizovanje onoga što zajedno radite.
Ne bi trebalo tolerisati, ma kako to bilo simpatično, zamenu glasova u rečima.
„Ispravite dete kada pogrešno izgovori reč, nikako ne ponavljajte to što je ono reklo, već mu dajte dobar primer pravilnog izgovora jer vi ste najbolji model dobrog govora. U početku su greške sasvim moguće i očekivane i deca uče govor postepeno“, zaključuje dr Trbojević.
BONUS VIDEO: Joga za zauzete mame
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
