Mali kućni bazeni za decu mogu biti, ako se neadekvatno održavaju, pravi rasadnik bakterija i gljivica, ali u nekim slučajevima čak i mesta tragedije. Pedijatri upozoravaju da najmlađi u ovim bazenima obavezno borave pod roditeljskim nadzorom jer je svega 30 sekundi nepažnje dovoljno da dođe do najgoreg.
Za tragediju dovoljno manje od pola minuta i 20 cm duboka voda
Prema pojedinim svetskim statistikama, davljenje je jedan od češćih uzroka smrti dece u svetu, a većina tragedija se dogodi u malim kućnim bazenima, koje roditelji zbog plitke vode smatraju bezbednim. Stručnjaci naglašavaju da se malo dete može udaviti za manje od pola minuta u bazenu gde je voda duboka tek oko 20 centimetara.
„Dete se utapa, tiho, bez vriske, plakanja, zvanja upomoć. Zato je jako bitno da se ovakvi bazeni maksimalno zaštite, na taj način da dete nije u mogućnosti da samostalno dođe do bazena, a to se uglavnom ne radi. Dete vrišti kada padne, ali kada se utapa – ne čuje se jer voda uđe u disajne puteve i nastaje gušenje, bori se za vazduh i nema glas“, upozorava za portal eKlinika pedijatar prim. dr sci. med. Ruža Bajić.
Ogradite bazen, ne ostavljajte igračke u njima
Dr Bajić naglašava da je zbog svega toga protiv korišćenja ovakvih bazena ili uz maksimalni oprez, što znači da budu ograđeni i teško pristupačni deci. Ili pokriveni. Najgore je ako dete padne i izgubi svest u njemu jer su i doktori nekada bespomoćni u takvim situacijama.
„Prva pomoć bi bila da se dete što pre uoči, izvadi iz bazena i okrene s glavom naniže kako bi izbacilo vodu iz želuca i disajnih puteva. Što pre treba zvati hitnu pomoć, ali nažalost, ni lekar ga neće moći spasti ako se reaguje kasno. Kažu da se dete utapa za 20 do 30 sekundi. Zato ako možete, te bazene ogradite, ne ostavljajte igračke u njima. Dovoljno je da dete krene da traži igračku koju je zaboravilo u bazenu, pa da se desi velika tragedija“, upozorava dr Ruža Bajić.
Redovno pranje najbolja zaštita od infekcija
Dešava se, kako kaže naša sagovornica, da ljudi često i ne pročitaju uputstvo za korišćenje ovih bazena.
„U ovim kućnim bazenima manje je hlora, kojeg treba da bude od 0,3 do 0,6 do 1 mililitar po litru vode. Retko ko ima aparate za merenje koncentracije hlora, a i ti bazeni su postavljeni na suncu, voda brzo isparava, posebno hlor, što pogoduje razmnožavanju mikroorganizama. Bitno je da se voda u njima redovno menja i da se tom prilikom obavezno dobro operu“, podseća dr Bajić.
Najčešći problem upala uva
Najčešća dečja letnja bolest je upala uha, koju mališani dobiju i u malim kućnim i na gradskim kupalištima. Decu zato treba na vreme učiti nekim navikama, posebno kada je u pitanju upotreba zajedničkih bazena.
„Sva deca treba u ove bazene da uđu čista, roditelj treba da ih upozori da ne mokre u bazen. Ukoliko su u pitanju mala deca, stavljaju im se pelene koje se dobro zategnu preko nogica, pa iako se upiške da voda ne ulazi u bazen“, objašnjava sagovornica portala eKlinika.
Šta se desi kada se uši čačkaju?
Dr Bajić naglašava da su infekcije spoljnog ušnog kanala relativno česte kod dece i da sam hlor malo iritira kožu spoljašnjeg ušnog kanala.
„Problem nastaje i još ako je dete malo čačkalo uši ili majka štapićem čistila i možda površno oštetila epitel. Voda iz bazena dospe u uvo, tu se zadrži i zagreje i lako dođe do infekcije spoljnog ušnog kanala. Ova infekcija nije tako opasna kao upala unutrašnjeg uva, ali jako je bolna i na dodir je uvo bolno i neophodno je lečenje“, kaže dr Ruža Bajić.
Kao prva pomoć kod bolova mogu da se koriste i lekovi za skidanje temperature ibuprofen ili paracetamol. Uvo ne sme da se dira jer je bolno i na dodir. Kako bi se izbegla infekcija, doktorka savetuje upotrebu kape za kupanje ili čepića za uši, koji će sprečiti prodiranje vode u ušni kanal. Ovo stanje se brzo i uspešno leči, ali ume, kako kaže dr Bajić, da se iskomplikuje kod dece sa slabijim imunitetom.
„Ova upala se najčešće leči antibiotskim kapima od pet do sedam dana i to uglavnom bude u redu, retko kad pređe na bubnu opnu i izazove upalu unutrašnjeg uha, kada bi dete moralo da pije i antibiotik“, navodi dr Bajić.
Nikako bosi na bazen
Infekcije su češće na bazenima u odnosu na druga kupališta i plaže, pa deca ne bi trebalo da hodaju bosa na prostoru pored bazena.
„Praktično, to je toplo i vlažno mesto, pogodno za razvoj svih bakterija i gljivica. Dešava se da dete i popije malo vode iz bazena. Nema bojazni od jedne ili dve kapi, ali ako malo dete ne razume, nekad popije malo više vode i tada može doći do stomačnih infekcija, koje najčešće izazivaju salmonela ili ešerihija koli“, upozorava dr Ruža Bajić.
Zdravija i jača deca možda će jednom povratiti i imati jednu vodenastu stolicu, ali ako su u pitanju malo bolešljivija deca, moguće su, kako kaže dr Bajić, i teže infekcije digestivnog trakta. Ove infekcije se leče pod nadzorom lekara, a nekada je potrebna i restrikcija u ishrani. Ne pije se mleko i koristi se samo lagana hrana – kuvana šargarepa, pire krompir bez dodatka mleka, lagana supica od pilećeg mesa, kompot od ljuštene jabuke. Deca do tri godine ne bi trebalo da posećuju javne bazene, a mališani do 10 godina mogu, kako smatra dr Bajić, da borave u njima pod nadzorom roditelja.
Mazanje i u hladovini
Koža najmlađih je posebno osetljiva, pa je potrebno dete zaštiti odgovarajućim kremama i u hladovini.
„Do godinu dana dete ne treba uopšte izlagati suncu. Ukoliko su na suncu, decu treba mazati kremama sa UVA i UVB zaštitom. Sada postoje i novi preparati koji sadrže mirkopigmente i oni fizički odbijaju sunčeve zrake, nemaju hemijsku komponentu. Ne bi trebalo boraviti na suncu od 10.30 do 16 časova. Dete treba namazati kremom pola sata pre dolaska na plažu. Može da ostane u vodi koliko mu je prijatno, a najviše do 30 minuta. Treba odmah da izađe iz vode čim primetite da počinje da drhti ili plavi“, ističe dr Bajić.
Ne unositi decu na silu u vodu
Na plažu se može poneti neki lakši obrok kao što je voće ili, ako je dete gladno, može i sendvič. Treba piti dovoljne količine vode, može i sladoled, ali radije zbog ispravnosti birajte onaj iz frižidera, a ne na točenje ili kugle, savetuje dr Bajić. Posle obilnog ručka treba sačekati jedan sat, pa ići na plivanje, ako je u pitanju neki laganiji obrok neka to bude, kako navodi dr Bajić, 30 minuta. Decu nikako ne treba na silu unositi, posebno u morsku vodu, jer im je voda, naročito na moru, hladna.
„Malo dete nema naviku ulaska u vodu. Treba ga unositi u naručju, polako ga kvasiti, pa ući do dubine da može nogicama da dotakne tlo, kako se ne bi uplašilo i kako bi letovanje bilo uživanje i za decu i za roditelje“, poručuje dr Ruža Bajić.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
BONUS VIDEO: DAN MAJKE TROJKI
