Prisustvo supruga, majke, sestre, prijatelja ili bilo koje osobe koju trudnica, u danu kada se porađa, želi pored sebe, od neizmerne je važnosti za njeno bolje stanje uma i tela, ali i za celokupnu atmosferu koja se odigrava u porođajnoj sali i koja će zahvaljujući ovoj “sitnici”, imati pozitivan ishod po oba života – majke i bebe, mišljenje je ginekologa-akušera koji govore za Zadovoljna.rs i koji su pozdravili peticiju portala.
Nažalost, porodilišta u Srbiji većinom nisu opremljena za ovakvu uslugu, pa dok se ne iskoreni davanje mita zdravstvenim radnicima, ne uvede besplatna epiduralna anestezija za sve trudnice koje je žele, odredi obavezna edukacija “porođajnog” osoblja o ponašanju koje je neophodno kada novi život stiže – nećemo se pomeriti sa mesta.
Prof. dr Snežana Rakić, ginekolog i akušer, nekadašnja direktorka GAK “Narodni front”
“Prisustvo partnera, supruga ili prijatelja, majke, sestre, bilo koga, u GAK Narodni front je bilo dozvoljeno dok sam vodila tu ustanovu, tačnije pre pandemije koronavirusa. Sada su zabranjene i posete, a o pratnji na porođaju se ne govori. Nekada se prisustvo „treće“ osobe na porođaju naplaćivalo, međutim ja sam to ukinula i dozvolila da tom prelepom činu prisustvuje svako koga trudnica želi pored sebe. U svim zdravstvenim ustanovama postoji kodeks ponašanja, koji mora da se poštuje, a u porodilištu je najvažnije ponašanje u porođajnoj sali. Svako ko prekrši taj kodeks mora biti sankcionisan i kažnjen od strane direktora ili uprave bolnice. Obaveza zdravstvenog radnika je da se profesionalno ophodi prema pacijentu, što određuje i Zakon o zdravstvenoj zaštiti. Ne može lekar, babica, ni medicinska sestra sa pacijentkinjom biti na ti, pa nisu one drugarice, mora da postoji uzajamno poštovanje, posebno kada je porođaj u toku, jer to su možda i najosetljiviji momenti u životu jedne žene”.
Dr Tatjana Vešović, ginekolog i akušer u porodilištu Opšte bolnice Vršac
“Apsolutno se slažem sa peticijom portala Zadovoljna.rs i podržavam svaku ženu koja želi pored sebe blisku osobu dok se porađa. Kod žena se tada mešaju emocije ushićenja i straha, to su vrlo delikatni momenti. U Srbiji je međutim problem što za ovakve poduhvate nema uslova. Vršačko porodilište recimo, staro je 50 godina, ima samo tri porođajna kreveta i žene maltene gledaju jedna u drugu dok se porađaju. U takvim uslovima nemoguće je dovesti muža jedne, koji bi onda bio u situaciji da gleda i druge porođaje, a to verovatno ne bi želeo. U velikim porodilištima u Beogradu, Novom Sadu, Nišu ili Kragujevcu, pratnja na porođaju verovatno je moguća, ali kod nas, i u svim manjim gradovima nažalost nije. Mislim da je peticija neophodna za više stavki, za edukaciju stručnog kadra i trudnica o ponašanju na porođaju, za besplatnu i svima dostupnu analgeziju ili epidural, tačnije za veći broj anesteziologa, za uslove koji obezbeđuju boksove ili zasebne prostorije za trudnice koje žele pratnju na porođaju. Mi imamo samo jednog anesteziologa, koji ne može da radi 24 sata u porođajnoj sali i to je veliki i ozbiljan problem. Takođe, u Srbiji je već nekoliko godina u toku prekvalifikacija medicinskog kadra, pa u porodilištu rade sestre i babice koje nisu obučene za taj posao. A jako je važno – ko radi u porodilištu. Važno je i da babice, medicinske sestre, ali i kolege ginekolozi-akušeri prođu psihološku procenu, da razgovaraju sa stručnim licem, pre nego što im se odobri da porađaju žene. Oni komuniciraju sa najosetljivijom kategorijom ljudi, a to su trudnice. Nasilje nad trudnicama je zločin koji ne smemo dozvoliti”.
Prim. dr Tomislav Stefanović, ginekolog i akušer, upravnik bolnice za GAK u KBC „Zemun“
“Podržavam prisustvo muža ili neke druge osobe na porođaju jedino u porodilištima u kojima postoje uslovi za to, odnosno posebne prostorije, koje malo bolnica poseduje. Naravno, dok god traje pandemija, to je kod nas nemoguće, jer smo bili u kovid sistemu jako dugo. Međutim kada epidemiološka situacija to bude dozvolila, apsolutno ću podržati taj sistem porođaja. Tada ćemo verovatno formirati posebne prostorije za trudnice koje žele pratnju, što smo i planirali 2019., ali onda nas je 2020. zadesilo ovo čudo. Imali smo mnogo hospitalnih pacijenata i kod nas bi bilo vrlo rizično za majke i za bebe da smo odobravali prisustvo oca ili nekog drugog. Sada uglavnom u porodilištima imate paravane, tu se sve čuje i vidi, nema diskrecije, pa nije zgodno da prisustvuju muževi ili drugi članovi porodice ili prijatelji, jer ne znamo da li će se druge trudnice buniti. Kad obezbedimo maksimalne uslove, nadam se da ćemo moliti muževe, prijatelje, sestre, majke, da dođu i da prisustvuju porođajima. Oni bi sigurno uticali na mirniju i opušteniju atmosferu tokom porođaja i ne bi bilo neprijatnih situacija koje se dešavaju u nekim porodilištima, pa remete čin rođenja deteta, koji mora biti besprekoran. Žena koja se porađa je na prvom mestu, jer tu ne zbrinjavamo samo nju, već i bebu, imamo odgovornost za dva života, a to niko ne sme da zaboravi”.
Dr Mima Fazlagić, ginekolog i akušer
“Žena koja se porađa uvek je opuštenija i porođaj lakše prođe, ako je uz nju neko ko joj je blizak i to jeste jedan od načina da se predupredi nasilje i neprijatne i ružne situacije u porođajnoj sali, koje su nedopustive, a dešavaju se. Prisustvo supruga, partnera ili bilo koje osobe koju trudnica želi kraj sebe, kada se porađa, njoj najviše znači i treba joj to omogućiti. Ima komentara i nedopustivih odnosa zdravstvenih radnika u porodilištima prema trudnicama, koji utiču na njihovu psihu, a samim tim otežavaju i porođaj. Vrlo je česta pojava da kad žena kojoj je krenuo porođaj, uđe u porodilište i već na prijemu je sačeka pitanje: „A čiji ste Vi pacijent?“ Niko nema pravo to da je pita, već je obaveza osoblja da prime svaku ženu koja se porađa i da joj pruže najbolju moguću negu. Takvo pitanje ne sme da se postavlja, a ono je razlog zašto žene idu privatno kod ginekologa koji rade u državnim porodilištima. One skupo plaćaju preglede, da bi onda kad beba krene, mogle da kažu da su i one „nečiji pacijent“. Pitaju ih još: „Gde ste vodili trudnoću?“, pa ako je odgovor: „U domu zdravlja“, ona je odmah pacijent druge kategorije. To je strašno i to žene osećaju, a remeti im psihofizičko stanje, što je opasno i po mamu i po bebu. Osoblje u svakom porodilištu mora pre svega da postupa humano i ljudski, jer trudnoća je rizično stanje. Kada se desi akušersko nasilje, ono mora da se prizna i o tome mora da se diskutuje, kako se takve situacije ne bi ponavljale. Ne smeju se prećutkivati, niti poricati. Trudnoća nije nenormalno stanje, ali može biti opasno, ako okolina ne vodi računa. Zadatak zaposlenih u porodilištu je da dan rođenja bebe učine najlepšim danom u životu svake majke”.
Pročitajte još:
BONUS VIDEO: Dragana Pandurević Jovović o pokrenutoj peticiji „STOP AKUŠERSKOM NASILJU“
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
