Psihoanalitičarka Vesna Brzev Ćurčić: Ovo jedini način da vaspitate dete kako bi postalo veliki čovek

Dete se vaspitava tako što se daje lični primer, ne šalju duple poruke, unosi strpljenje, razumevanje, podrška i poštovanje ličnosti deteta. Možda zvuči naivno ili nemoguće, ali deca imaju ličnost – kaže Vesna Brzev Ćurčić, psiholog i psihoanalitičar.

U praksi, čak i roditelj najboljih namera i onaj koji se veoma mnogo trudi (a često baš on) nije u stanju da dete na način koji bi kasnije dao željeni rezultat. Istovremeno, kod nas ima mnogo roditelja koji su ubeđeni da je “batina iz raja izašla” i koriste fizičko kažnjavanje kao glavni vaspitni metod. Ipak, sve se više usvaja sistem zapadnoevropskih zemalja, u kojem se mnogo više brine o emotivnim i svim ostalim potrebama deteta.

Epidemija popustljivosti

– Na zapadu postoji trend, rekao bih čak epidemija, popustljivog vaspitanja i oni pokušavaju da se nose s tim problemom. Neke zemlju su, na primer, uvele da tinejdžeri ne mogu da posećuju noćne barove i klubove i da lumpuju do zore – kaže psiholog Nebojša Jovanović.

Prema najčešćoj kategorizaciji, prema načinu na koji se odnose prema deci, današnji roditelji se razvrstavaju u nekoliko grupa.

Prvu grupu čine takozvani “permisivni roditelji”, odnosno popustljivi. Taj tip roditelja odlikuje visoka toplina i niska kontrola. Permisivni roditelji mogu biti demokratski nastrojeni, blagi, savesni i posvećeni detetu, uključeni delimično u detetove aktivnosti i nedirektivni roditelji, koji funkcionišu po principu “detetu je sve dozvoljeno” nema ograničenja, zabrana i pravila. Po mišljenju psihologa Nebojše Jovanovića, glavna odlika današnjeg vaspitanja dece je da nema dovoljno granica.

– Deci se ne postavljaju jasne granice i zahtevi, nemaju obaveze u kući, nego se nekako sve svodi na to da je njegova obaveza samo da uči. Tako smo dobili decocentrično vaspitanje, ili ono što se u narodu zove razmaženost – kaže Jovanović.

Današnji roditelji, naročito u gradovima, imaju tezu da dete treba pustiti da uživa dok je malo, jer ga u životu kasnije čeka mnogo toga teškog.

– To ima za posledicu da se prosto kod deteta ne razvijaju radne navike. Ono ne shvata da treba sam da nešto doprinose društvu i porodici već se kod njega razvija, a on to kasnije zadržava, egocentrizam, uverenje da se svet okreće oko njega i da tako mora da bude – kaže Jovanović.

Problem nastaje kad takvo egocentrično dete izađe u svet i suoči se sa sredinom koja mu postavilja granice.
– Takvo dete nema ideju kako da se prilagodi društvu, vršnjacima, školi. Oni žele da sve bude po njegovom, a roditelji neretko to nastavljaju da podržavaju – kaže Jovanović.

Drugi tip roditelja su autoritarni roditelji

Oni su visoko zahtevni, imaju visoku kontrolu nad decom i nisku toplinu. Po decu loš roditeljski odnos je i kad su mama i tata neuključeni u njihov život, odnosno kad su neizainteresovani. Tu grupu roditelja odlikuje niska toplina i niska kontrola.

Najpoželjniji je roditelj s autoritetom. Autoritativne roditelje odlikuju visoka kontrola nad ponašanjem deteta i toplina u pokazivanju emocija, odnosno dobra kombinacija ljubavi i čvrstine.

– Ako deci pružate samo ljubav, bez discipline, onda možete da ih razmazite, ali samo čvrstina bez ljubavi takođe ne pogoduje deci, to je onda vojska – objašnjava Jovanović.

Osnovno u modelu dobrog vaspitanja deteta je da se ispravne metode dosledno sprovode u delo. To deci daje osećanje sigurnosti u zadatim razumnim okvirima koje je roditelj projektovao.

Modeli roditeljstva

Nepoželjni

– Popustljiv

Odlikuje ga visoka toplina i niska kontrola. Detetu nisu postavljene nikakve granice, sve mu je dozvoljeno

– Autoritaran

Odlikuje ga niska toplina i visoka kontola. Pred dete sa stavljaju visoki zahtevi, spartanski način vaspitanja

– Nezainteresovan

Odlikuje ga niska toplina i niska kontrola. Takav roditelj ne zna šta njegovo dete radi niti ga interesuje

Jedini poželjan

– Roditelj sa autoritetom

Odlikuje ga visoka toplina i visoka kontrola. Detetu pruža ljubav, ali mu postavlja granice na smiren, strpljiv i nepopustljiv način

Roditelj prema deci

– Postavljanje granica na vreme

– Vidljivost onoga što je dozvoljeno i onoga što nije

– Zajednički roditeljski ciljevi i metode

– Predvidljivost roditeljske reakcije

– Negovanje konstruktivnih rešavanja konflikata koji postoje i između dece najranijeg uzrasta

Roditelj prema sebi

– Konstantnost zabrane adekvatne uzrastu

– Primerenost očekivanja svim sposobnostima deteta

– Kontrolisanje sopstvenih ambicija

– Učenje o sopstvenoj agresiji

(mojpedijatar)

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

TikTok

Pinterest

Instagram