„Prema muškarcu budi kučka” - a za takvima trče samo kerovi

Skoro je devojka na Tviteru okačila status od kog sam iskreno malo bljucnula.

Prvo, sećam se da je to često bio predmet razgovora među mojim drugaricama, ali u srednjoj školi! Tad smo mnogi od nas bili izuzetno nesigurni, ali ujedno napumpani nekim neosnovanim egom i pomalo bezobrazlukom, te jeste uvek bio zanimljiviji onaj lik koji te neće od onog koji hoće, kao i ona devojka koja te neće od one koja te hoće. Ako nam se neko dopada, glumile bi 'nedodirljivu, a tako volim što si tu', kako ide tekst jedne pesme, i to jeste bila neka igrica mačke i miša gde su se učesnici hranili nečim izuzetno nezdravim. Devojka bi se pretvarala da je nešto što nije, grublja nego što jeste i tako hranila pažnjom koju zadobija zbog svojih ne tako kvalitetnih osobina. A, sa druge strane, momke bi privlačio taj lov i adrenalin, te ložila ta neuhvatljivost devojke - što opet nije baš najzdravije.

Najgore od svega što se ta igrica ne završava u srednjoj školi.

U tom periodu je bila popularna i jedna knjiga - setimo se svi bestselera 'Zašto muškarci vole kučke' i zajedno prevrnimo očima.

Elem, i u toj knjizi je, koliko se ja sećam objašnjeno da žena treba da ima stav, da treba da bude svoja, a ne da bude žena 'kesa' ili 'krpa' - što je skroz okej. Razumem da je verovatno marketinški tim dobro odradio svoj posao i stavio takav naslov na knjigu iz 'popularne psihologije', ali ono što je neminovno jeste da mnoge žene zaista veruju da treba da budu bukvalno kučke kako bi od muškarca dobile šta žele. I ne, ne govorim o dijamantima, kolima, putovanjima, nego one vrlo verovatno samo žele pažnju.

Moramo se prisetiti i bapskih saveta: 'što se više ne daš, to te više 'oće', ali ono o čemu sad sa svojih 26 godina razmišljam, pa čoveče, ja ni ne želim lika koji će se lepiti za mene samo jer glumim da ga potpuno ignorišem, a ovamo proveravam sa lažnih profila, brojeva, kada je poslednji put bio onlajn, okačio sliku ili tako nešto.

Priznajem i da je dovoljno takvih nanizanih u mom inboksu koji šalju poruku za porukom na koje ja, kučka, nikad ne odgovaram. I znate šta, kada proverite kakvi su to likovi to bukvalno nisu profili osoba sa kojima bih ikada bila u kontaktu. Pa, zar je nešto drugačije sa likovima koji su nam se na prvu loptu dopali?

Čak i ako je lep, zgodan, ima dobru žvaku, ako njega radi to što odgovaram posle četiri sata, a zapravo sedim kod kuće u prljavoj trenerci i pravim se da sam zauzeta, pa druže moj, nisi ti baš lik za mene. Sigurno je da postoji neka ozbiljna falinka o kojoj bi trebalo da se porazgovara sa profesionalcem.

A, pazite ovo - kad sam zauzeta zaista ne stižem da odgovorim po četiri sata, a kada sedim u prljavoj trenerci vrlo je verovatno da ću odgovoriti iste sekunde. A, ako te to odbija, ma koliko da možda u životu to odbijanje bolelo, i to nam govori dosta o mentalnom zdravlju te osobe. Jer, ne, nismo u pećini, i ti nisi lovac, a ja nisam plen. I to je primenjivo na sve aspekte odnosa, ne samo na dopisivanje, ali kapirate šta hoću da kažem.

Pravi muškarac će te voleti nebitno da li si se kresnula sa njim odmah prvo veče ili si se 'čuvala' tri meseca - i jedna i druga opcija je, naravno, potpuno okej, jer si ti tako želela. A, ako si spavala sa njim odmah jer si tako htela da ga osvojiš ili si čekala da bi mu igra bila zanimljivija, a ti ispala poštenija - da li si onda zapravo svoja i zar nije pomalo tužno da igraš igre da bi se nekome dopala?

Pa, odmah da kažem, jeste.

I jedan korisnik je ostavio dobar odgovor na ovu glupavu konstataciju koja, iskreno da vam kažem, treba da ostane u prvoj sezoni Seks i grada. Dakle, u prošlom veku.

***

Bonus video: Kako u beogradskom ateljeu nastaje jedan šešir