Znate ono kad negde pročitate za rad u uslužnim delatnostima. Svi ih mi koristimo, u pekari, u butiku, u restoranu. Neko je tu da nam nešto pruži i tu je za nas, pa bilo da je to četvrt sa sirom i jogurt ili kesica smaragdnih dugmadi u pozamanteriji na uglu. Možda neki od nas sve vreme imaju na umu ljude koji rade u uslužnim delatnostima, a možda ih uzimamo zdravo za gotovo, kao neku datost, pa i to su obični poslovi.
Ipak, kada ste na odmoru, postane vam jasno koliko su te usluge vidljive i važne. Ako ste negde otišli da vam bude lepo i da budete relaksirani, na tome radi popriličan broj ljudi. Ako ste u hotelu, kao što sam to ja bila, neke od tih ljudi koji rade na vašoj dobrobiti i opuštenosti ćete sresti, eto je čistačica, moćima vaše elektronske kartice obaveštena da ste napustili sobu i da ste otišli na doručak, ulazi, trese vašu posteljinu i slaže vašu nehajno bačenu pidžamu. Možda ćete je videti na hodniku, ljubazno će vam se javiti srećna što može da završi posao, da usisa relikte peščane plaže spale sa vaših japanki, da počisti barice u kupatilu i zameni peškire, srećna što niste pritisli Do not disturb. Možda ipak voli to da radi, iako u to retko ko može da poveruje. Evo, na primer ja obožavam da perem sudove, a tome se svi smeju i teraju me da ipak štedim ruke i kupim mašinu.
Eto, to je ceo lanac onih koji uslužuju, čine da stvari funkcionišu, koji menjaju oval na kome više nema izbora raznih sireva, na kome je ostalo samo parče edamera i fete, ljudi koji dopunjuju, koji vam u ovo kovid ili post-kovid vreme sipaju, jer ne smete sami, cerealije u mleko, saznaju vaše gastro kaprice, to da vam je sasvim u redu da vam kobasica sa senfom dodiruje nektarinu. Pa sve to ide u isti želudac, a ljudi na letovanju umeju da budu nezajažljivi. Gladne oči, a izbor je toliki. A to servir zna, zna da će se pržena jaja i palačinke pojesti brzinom svetlosti, a da će za samo tek poneko poželeti u devet ujutru grilovane tikvice.
U hotelima sve je tu da vama bude dobro. Platili ste da se ne pomerate, da vam prinose, da tamo ispred hotela, pred plažu stoji čovek koji će vam dati liste peškire za ležaljke, da konobar ordinira plažom i motri kad kome treba koktel, a kome krofna. Posle plaže, u nekom međuvremenu, dok je sunce prejako, ako kao ja ne volite da se pržite, ulazite unutra, gde je sauna, slano i tursko kupatilo, gde je zvučno-vizuelna replika Amazonije, gde naizmenično prska vrela i hladna voda i u daljini se čuju ptice, oposumi i insekti. U umirujućem zen predvorju čeka raspoložena žena da vas uputi u raspored soba relaksacije, daje vam bade-mantil i sipa čaj, dok sedite u đakuziju i gledate tapet čija se šara ponavlja do u beskraj, brojite pločice bazena, jedna svetlo, duga tamno plava. Možete ovde ostati ceo dan, ignorisati i večeru i plažu, i dobru kulturnu ponudu grada. U svakom segmentu se možete zadržati i po nekoliko sati, a uvek je tu neko da vas uputi, da vam zameni stvari, izmasira vas i prinese vam nove ekološke biorazgradive gaće sumo rvača ili papuče od papirusa.
Pročitajte još:
Tih deset dana obroci su spremni, kreveti namešteni, vaše je da smišljate kombinacije jela, da se oduševljavate novim kolačem na stolu, da li je to kadaif ili orijentalni puding ili je to izdašna kotorska krempita. Do trenutka dok se ne odjavite iz hotela, vi ste u pravu, vi ste gost, mušterija, neko ko je od svih objekata sa trista dobrih preporuka i zvezdica izabrao baš taj, i time nagradio i sve te ljude koji tu rade i brinu se, sipaju, čiste, osmehuju se.
I to je taj vaš odmor. Čudno, tek mi je sad palo na pamet kako reči umor i odmor u sebi sadrže more, u koje ili od koga idemo. A onda dođe trenutak, kada i taj zaposleni u hotelu uzme odmor i uđe u isto to more, otisne se, pliva. Nadam se da i tog zaposlenog posle ima ko da tako lepo služi.
***
Bonus video: Joga lica za početnike
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
