Nisam mogla da provalim, ali sad mi je kristalno jasno.
Od neke srednje škole da kažemo, odbijam da gledam Evroviziju, a tako i Beoviziju (ako se tako i dalje zove). Mene zaista ne interesuju te vrste scenografija gde sve šljašti od reflektora i lasera, niti nastupi gde pored pevanja mnogi dižu noge u vazduh, skaču, preskaču, uzdišu i izbegavaju one užasne bacače plamena, te ne znam da li je u pitanju cirkus ili takmičenje u pevanju.
Sori, ali tako je.
Nije hejt. Ne želim da ih zabrane, ali zaista smatram da smo okruženi sa dovoljno napumpanih usana na Instagramu, rijaliti programa i seksualnih odnosa koje možeš da gledaš uživo, da mi zaista nije potrebno da odvajam još jedno veče kako bih uživala u fenomenalnom dupetu Sare Jo, opet kažem, nikakav hejt, samo što je za moj ukus sasvim dovoljno da pesmu čujem. I nemojte misliti da imam nešto protiv dupeta i sisa, mislim, jedna od omiljenih pesama mi je upravo od TBF-a u kojoj tekst ide: ‘Di god pogledan guzice i sise. Alo, alo, di si? Di god pogledam one gledaju u mene’.
Ali previše gledaju u mene. Prosto sam se toliko navikla na seks, seks, i svuda seks, da mi zaista ne treba još. I to je to. A, nisam neka konzerva, ne nosim ni brus.
Međutim, na Evroviziju nije otišla Sara Jo (opet kažem, svaka čast devojci na svemu, zaista, samo nije moj fazon, kao što nije ni Džej Lo ni Bijonse), nego je otišla neka tamo Konstrakta uz koju je realno zemlja gruvala dok sam još volela da pijem pivo od 140 dinara na maskenbalu u KST-u. I ne samo da je otišla ona koja nije izbacila ni guzicu ni sise, nego je na sceni imala, eto, nekoliko ljudi, čuveni lavor, nego, brate, nije ni provokativna. Lažem, nije provokativna za naše polne organe, ali jeste za naše mozgove.
I to me tako prokleto nervira.
Jer sam očekivala da će ovo biti još jedna godina kada ću moći da se kočoperim i baljezgam kako je sve to bezveze i da mi je drago što nisam izgubila nekoliko sati života na sve to.
Op, zeznuh se…
Draga Konstrakta, napravila si pesmu koja me je podsetila na svako nervozno čekanje u redu da bih overila knjižicu kada bih se u glavi preslišavala sa već unapred spremljenim odgovorima na klasična pitanja šalteruša poput kako to da sa toliko godina živim sa mojima, a nemam posao, pa kako ona meni to sad da overi, itd. Kao i na onaj momenat gde su mi odbili overu knjižice, a ja u tom trenutku imam tumor veličine pesnice u stomaku i pitam se šta ću jebeno da radim.
Isto tako sam pomislila i na silne one razgovore sa prijateljima koji se završavaju sa onim: ‘ma, ja sam prijavljen kod babe’ ili ‘da, prijavili smo kuminu ćerku kod nas’.
A pored toga – stvarno ti pesma ulazi u glavu. I ne, ne radi onaj trik da je odslušaš i onda prestane da ti se pričinjava u mozgu, nego samo bude još glasnija.
E, stihovi su još i na latinskom. Učila sam latinski u srednjoj, ne sećam ga se mnogo, ali čoveče, uvek mi je bilo do jaja što ipak nešto malo razumem, ‘u zdravom telu zdrav duh’ mi je sentencija ostala urezana u glavi. Obično je duh bio diskutabilan, ali kada telo posustane – duh je baš u banani. Verujte mi na reč. I ja, naravno uz Konstraktu, pevam o tome danima. Samim tim i razmišljam.
Ej bre ženo, taman sam se ušuškala u balon posla od devet do pet, posao-kuća život, uz po koju šetnju sa psom i poneku tralala pesmicu koja ne znači apsolutno ništa, a ti me potpuno prebaciš. Ne teraš me čak ni da nakon tvoje neke nove objavljenje fotke satima razmišljam da li da napumpam usta ili da uradim mačkaste oči, nego koliko sam voća pojela tog dana, koraka prešla i onih ‘momenata za sebe’ imala.
Ne dozvoljavaš mi da se brčkam u plićaku, nego me teraš da ronim u dubine svoje svesti i nesvesti, i kako si napravila revoluciju na muzičkoj sceni u Srbiji (jer da, to ipak pesma za Evroviziju i uradi), tako si i moj balon probušila. Podsetila me da postoji gomila divnih stvari samo kada malo zaronimo ispod površine i dozvolimo sebi da osetimo i razmislimo malo više od Instagram fida koji tako pažljivo uređujemo (ili bar ja).
Taman sam pripremila šlauf da zauvek ostanem tako da se praćkam na površini, pijem špricer od jeftinog vina, ali obavezno kisele sa magnezijumom, i pričam kako je sve postalo sranje.
Kad ono, međutim, nije.
I hvala ti na tome.
Sad svi u glas. I šta ćemo sad?
***
Bonus video: Evrovizija nekad i sad
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
