Koliko li će telefona zazvoniti večeras na koncertu Andree Bočelija? Da li će se čuti njegov mekani glas? Sreća, pa je dovoljno prodoran da prebaci preko prvog reda.
Najjeftinija ulaznica za večerašnji koncert Andree Bočelija u Beogradu košta 12.900 dinara plus usluga, tu kartu su nazvali bronzana. Platinasta košta 36.900 plus usluga i baš se pitam da li je usluga za bronzanu sirotilju ista kao ona za platinsti krem de la krem.
Jer htela sam da idem, dok nisam čula da bi me to zadovoljstvo koštalo ko 10 dana u Grčkoj u septembru. Pa i da imam – ne dam, neka Bočeli peva srpskom džet-setu i lep provod im želim.
Zamišljam ipak prvi red – Darija Kisić Tepavčević, Ana Brnabić sa svojom lepom partnerkom, možda Tamara Vučić, Jovana Joksimović, Jovana Jeremić, Goran Vesić, Sanja Marinković, Marijana Mateus (ako je u Bg jer uvek ima mnogo posla) i naravno Ivica Dačić. Drugi red – onaj lik iz teretane s bicepsom k’o tenk, tu je naravno i njegova devojka – miss bikini Porto Montenegro.
Koliko neodložnih telefonskih poziva! Koliko glasnog šaputanja u slušalicu – da, da, može, dogovorićemo se sve kumice, ljubi decu, završićemo to bez brige buraz moj, na koncertu sam sad i to je tako.
Da se razumemo – nisam ljubomorna, samo mi nije jasno za koga je ovaj koncert koji se održava pored Beograda na vodi? Sigurno nije za ljude koji vole klasičnu muziku. Bočeli jeste nešto između, godinama uspešno flertuje sa arijama i popularnim pesmama, ali jeste zvezda i u vreme kad sam ga prvi put slušala u mom gradu, ljudi koji su došli na taj koncert bili su mahom oni isti koji su odlazili na Kolarac i besomučno jurili svoje karte za BEMUS. Mnogo vremena je prošlo od tada, Bočeli peva i dalje, razlika u tada i sada je ogromna, ali ona prva koja mi pada na pamet su ti telefoni koji zvone dok napaćenom obalom reke odzvanja Nessun dorma. Oduvek je na velikim koncertima u gradu bilo najrazličitije publike, ali ništa nije zvonilo, osim aplauza kad im vreme nije, na primer na koncertu Najdžela Kenedija. Tad su u publici bile i neke bakice koje bi svaki put kad neko počne da tapše u nekoj pauzi, kad ne treba, stavljale prst na usta i izgovarale ono pssssst! Tad je u publici bilo bakica, večeras možda samo bude gospođa mama nekog mnogo važnog. I bogatog – naravno.
Prođe sve u Srbiji, pa će tako i Bočeli po nerazumno visokim cenama, ali tuga mi nekako što će večeras mnogo manje ljudi u toj publici istinski uživati, a mnogo više gledati u telefon svakih 5 minuta da vide kad će se završiti ta agonija. „Alo buraz, evo gotovo je, zavijao je kao mačka u februaru, jebem ti sve, jedva sam izdržao, ajmo na piće.“
***
Bonus video: Zrela Srbija: Baka Gordana
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
