Opasan trag koji pandemija ostavlja na psihu žena

Psihologija i astro 09. okt 202109:02
Podeli:
anksioznost
Foto: Jeffrey Blackler / Alamy / Alamy / Profimedia

Pandemija kovid 19 dovela je do porasta anksioznosti i velikih depresivnih poremećaja u celom svetu, posebno među ženama i mladima, pokazalo je istraživanje objavljeno u časopisu "The Lancet".

Slučajevi depresije i anksioznosti povećali su se za više od četvrtine u svetu 2020. godine zbog pandemije kovida 19, prenosi N1.

Ovo je prva studija koja je procenila globalne uticaje pandemije na velike depresivne poremećaje i anksiozne poremećaje, navodeći ih prema godinama starosti, polu i lokaciji u 204 zemlje 2020. godine.

Rezultati pokazuju da su se prošle godine slučajevi velikih depresivnih poremećaja i anksioznih poremećaja povećali za 28 odsto odnosno 26 odsto.

„Ovo naglašava hitnu potrebu za jačanjem zdravstvenih sistema“, rekao je vodeći autor studije Damien Santomauro i Centra za istraživanje mentalnog zdravlja u Kvinslendu.

„Čak i pre pandemije, sistem zaštite mentalnog zdravlja u većini zemalja bili su nedovoljno opremljeni i neorganizovani,“ dodao je.

Žene su bile više pogođene od muškaraca, a mlađi ljudi bili su pogođeniji od starijih starosnih grupa. Mladi su patili jer ih je zatvaranje škola držalo dalje od prijatelja, a mnoge žene su se suočile sa povećanim rizikom od nasilja u porodici, rekli su istraživači.

Studija, koju su vodili akademici sa Univerziteta Kvinslend u Australiji, zabeležila je 76 miliona dodatnih slučajeva anksioznih poremećaja i 53 miliona teških depresivnih poremećaja kako se kovid 19 širio tokom 2020. godine.

„Nažalost, iz brojnih razloga, žene su uvek imale veću verovatnoću da će biti teže pogođene društvenim i ekonomskim posledicama pandemije“, rekla je koautorka studije Alis Ferari.

„Dodatne brige i odgovornosti obično padaju na žene, verovatnije je i da će žene biti žrtve porodičnog nasilja, koje se povećalo u različitim fazama pandemije.“

„Zatvaranje škola i druge zabrane ograničavaju sposobnost mladih ljudi da uče i komuniciraju sa svojim vršnjacima, a u kombinaciji sa povećanim rizikom od nezaposlenosti takođe su doprineli daljnjem opterećenju mentalnog zdravlja mlađih osoba, dodaje.

Istraživanje je obuhvatilo 48 prethodno provedenih studija iz celog sveta, a svoje rezultate spojilo je u meta-analizu kako bi se kvantifikovala prevalencija poremećaja mentalnog zdravlja u 204 zemlje i 2020. godine.

Procenjuje se da je 28 odsto povećanja slučajeva velikog depresivnog poremećaja, na 246 miliona slučajeva, u odnosu na procenjenih 193 miliona slučajeva da se pandemija nije dogodila.

Autori studije upozorili su da postoji nedostatak kvalitetnih podataka o uticaju pandemije na mentalno zdravlje u mnogim siromašnijim zemljama.

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

TikTok

Pinterest

Instagram

BONUS VIDEO: Kako do pozitivnih misli