Kako da kod ljudi koje volite prepoznate depresiju

Podeli:
Depresija
Foto: Heline Vanbeselaere/Reporters / Sciencephoto / Profimedia

Brojke pre kovida kažu da od depresije u Srbiji ima pet odsto obolelih, što je iznad svetskog proseka. Stručnjaci procenjuju da je sada situacija zbog posledica pandemije još gora. Moguće je da je među tim osobama neko blizak nama - komšija, rođak, prijatelj, roditelj. Psihoterapeut Stojan Mišić za portal Zadovoljna.rs objašnjava kako da prepoznamo depresiju kod ljudi koje volimo i šta je tada najbolje uraditi.

Prvi znak povučenost

“Prvi znak je povučenost, dakle, izbegavanje bilo kakve interakcije i razgovora o emocijama, o tome kako se oseća. Drugo, veoma je važan uredan san. Dakle, ako vidite da ta osoba ne može da spava ili ustaje rano i budi se razdražljiva, to je veoma čest znak da je moguće u pitanju depresija. Ostali simptomi su, između ostalog, gubitak apetita ili povećan apetit“, kaže psihoterapeut Stojan Mišić.

Radoholičari

Naš sagovornik ističe da je još jedan od simptoma uz koje ćete prepoznati depresiju kod svog bližnjeg – bežanje u posao.

“Među radoholočarima često ima depresivnih osoba. Njihov odbrambeni mehanizam je takav da ne potonu od onoga što ih muči, nego beže u rad. Ali kad bi stali, potonuli bi.”

Ako primetite nešto od tih promena, šta činiti? Šta je najbolje uraditi kako bismo pomogli a da ne izazovemo kontraefekat, pa da osoba digne gard?

“Treba reći da smo zabrinuti, a ne odmah da kažemo – slušaj, ti si u depresivnoj fazi, treba da ideš kod psihijatra. Tada se uglavnom javlja otpor, pa i ako dođe kod stručnjaka, najverovatnije neće sarađivati sa njim. Stoga je najbolji način da priđemo toj osobi da joj kažemo da smo zabrinuti za nju. Kažite da vidite da nešto nije u redu, pitajte je da li želi da porazgovara o nečemu, da li je nešto muči, da li se nešto desilo.”

Dakle, prvo razgovor.

“Tek kasnije, kada se stvori poverenje može se otvoriti tema odlaska kod stručnog lica. U svakom slučaju, nikako ne treba da okrenete glavu jer uvek postoji rizik da je ta osoba sklona suicidu i povređivanju. Pritom, moguće je da ta osoba nema svest o stanju u kom se nalazi, pa svako treba biti oprezan“, zaključuje psihoterapeut Stojan Mišić.

Gde potražiti pomoć

Psihocentrala

Crnogorska 2/16, Savski Venac, Beograd

Telefon: 064 2288885

Email: [email protected]

Psihocentrala je psihoedukativna organizacija nastala zalaganjem grupe profesionalaca i entuzijasta okupljenih oko zajedničkog cilja da unaprede mentalno zdravlje nacije. Na sajtu https://www.psihocentrala.com nalazi se spisak institucija u Srbiji koje koje imaju zaposlene lekare specijaliste psihijatrije ili neuropsihijatrije, pomoć pri izboru psihoterapeuta ili psihologa, kao i “prvu pomoć” u borbi s depresijom.

Centar Srce

Telefon: 0800-300-303

Email: [email protected]

Centar “Srce” sa sedištem u Novom Sadu je volonterska, nevladina, neprofitna organizacija koja se bavi pružanjem emotivne podrške osobama u krizi i prevencijom samoubistva. Radno vreme je 17 do 23, svi pozivi su anonimni i pomoć je besplatna. Na sajtu www.centarsrce.org, se može naći dosta informacija i za osobe koje razmišljaju o samobistvu i za one koji žele nekom da pomognu, a postoji i android aplikacija centarsrce koja služi kao podrška, ali sadrži i lični plan podrške.

Klinika za psihijatrijske bolesti Dr Laza Lazarević

Višegradska 26, Beograd

Centrala 011/3636400

Nacionalna SOS linija za prevenciju samoubistva

Telefon: 011/7777000

Nacionalna SOS linija za prevenciju samoubistva otvorena je u Klinici za psihijatrijske bolesti Dr Laza Lazarević. Na telefonski broj 011/7777000 mogu se javiti oni koji pomišljaju na samoubistvo ili njihova porodica, a sa njima će razgovarati stručnjaci iz oblasti mentalnog zdravlja – psihijatri, psiholozi, socijalni radnici. Svi pozivi su anonimni.

Institut za mentalno zdravlje

Palmotićeva 37, Beograd; telefon: 011/3307 500

Paunova 2; telefon: 011/2666 166, 011/2664 555

Institut za mentalno zdravlje je visokospecijalizovana ustanova koja obavlja bolničku i vanbolničku delatnost iz oblasti zaštite i unapređenja mentalnog zdravlja, psihijatrije odraslih, psihijatrije razvojnog doba, psihijatrije starih osoba, bolesti zavisnosti, neuropsihologije, epileptologije, kliničke neurofiziologije i psihofarmakologije.

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

TikTok

Pinterest

Instagram