"Lopta u kutiji" ili šta ti se desi posle smrti bliske osobe

Loren Heršel je na Tviteru objavila analogiju koju je naučila od svog lekara. Pokazao joj je da bi joj pomogao da se izbori sa sobom pošto joj je umrla majka i to joj je pomoglo da shvati da ta vrsta bola zapravo nikada u potpunosti ne nestane.

Postoje različiti okidači - neka stara pesma, specifičan miris ili ukus od kog nas zapljusnu sećanja. Evo kako je to išlo sa Loren:

"Posle iznenađujuće finog Božića, danas, u Superstoru sam imala trenutak. Videla sam gospođu, podsetila me je na moju 92-godišnju baku, koja je čak i u ranoj fazi demencije u potpunosti razumela da mi je mama umrla.

Mislila sam da podelim analogiju "Lopta u kutiji" za koju mi je rekao moj doktor.

Ovo je bol: Postoji kutija i u njoj je lopta. Tu je i dugme za bol. I ne, nisam poznata po tome da dobro crtam.

Na početku lopta je ogromna. Kutiju ne možete pomeriti a da lopta ne udari dugme za bol. Ona se sama od sebe mrda unutra i stalno iznova pritiska dugme. Ne možete je kontrolisati - samo nastavlja da vas boli. Ponekada se čini da uopšte ne popušta.

Vremenom lopta se smanjuje. Sve ređe udara u dugme, ali kada ga pritisne podjednako boli. Bolje jer lakše prebrodiš dan. Loše je što lopta neočekivano pritisne to dugme kad najmanje očekujete.

Za većinu ljudi lopta nikada potpuno ne iščezne. Možda će udarati sve manje i imaćete više vremena da se oporavite između dva aktiviranja tastera, što je velika razlika od prvog crteža kada je lopta bila ogromna. Mislim da je ovo najbolji opis bola za koji sam čula.

Rekla sam svom očuhu za loptu u kutiji. Sada te crteže koristi da bi pričao o tome kako se oseća. "Lopta je danas stvarno bila velika. Nije se skidala s dugmeta. Nadam se da će se brzo smanjiti." To je dug proces.

https://twitter.com/LaurenHerschel/status/946887540732149760