Život po Sajsi MC - o frajerima, seksu, feminizmu i modi

Sajsi MC Foto: Promo/Alek Živković, Stefan Ćetković

Svetica, moćna starletica, feministička i gej ikona, modni kameleon, rok zvezda, reperka, seks simbol i iznad svega pesnikinja - Sajsi MC je mnogo toga. Ali ko je Ivana Rašić? I šta možemo da naučimo od žene koja je uspela da izgradi najmoćniji alter ego na ovim prostorima, a istovremeno sačuva svoju privatnost? Sa umetnicom smo razgovarali o samopouzdanju, seksu, muškarcima, lepoti...

Sajsi MC ne prestaje da bude orginalna i sveža nakon gotovo dve decenije na sceni. Od prvog, kako sama kaže katastrofalnog nastupa u Barutani, pa do sportova koji diktiraju trendove i strofa koje su masovno zaživele među ljudima, Ivana Rašić je upornošću i talentom utabala svoj put ka istoriji srpske pop kulture.

Ona je toliko uspešna jer đavolsko dobro piše, a rep je savršeni medijum za njenu britku i pronicljivu poeziju. Sajsi MC vam u rimama servira ljude i pojave koja srećete kad god izađete u grad – od „anarho dizel batice“ do lika koji „je bio nekad svoj, sad izvodi devojku u šoping mol“.

Uz to, na sceni je umela da iznese modna izdanja koja su spektakl – jednako koliko i sami nastupi.

Sa Ivanom, odnosno Sajsi, pričali smo o svemu – od feminizma do bjuti rutine.

O rađanju Sajsi MC…

Ivana se jako dobro seća trenutka kada je u njenoj glavi rođena Sajsi MC. Naime, svoju budućnost je u dvadesetim zamišljala na nekom mirnom poslu – ali to nije bila njena sudbina.

„To je bio prelomni trenutak, sudbinski, obeležio mi je život i dušu – pa se sećam kristalno jasno toga, više nego šta je bilo juče. Tada moj način života nije ukazivao da bih mogla da se bavim kreativom, jer sam bila pasivni konzument muzike. Sebe nisam mogla da zamislim u toj ulozi. Sve se desilo preko noći – počela sam da vodim skroz drugi način života. Od tada je to dominantna sila koja rukovodi celim mojim životom u tom periodu dok sam studirala. Onda je faks prešao u drugi plan, a forsiranje mene na bini, koja pišem i nastupam, postalo je potpuno dominantno“, rekla je bivša studentkinja Fakulteta političkih nauka.

U njoj je tinjala jaka želja, koju nije mogla da definiše – ali kad je počela da nastupa, to joj je bilo nešto najprirodnije.

„Nije to bilo pretvaranje, samo sam shvatila: ‘Ja ovo mogu da radim i uživam u ovome – napokon znam kako je kad radiš nešto što voliš’. Ali sam tada bila amater i apsolutno nisam radila dobro, ali me to nije sprečavalo da nastavim. Taj osećaj kao da si došao kući i našao sebe je neverovatan“, kaže nam.

Počela je haotično, a usledio je samo rad, rad, rad. Nije imala plan niti strategiju, ali kvalitet je bio tu – i ikona je rođena.

O samopouzdanju…

Sajsi MC je domino, svi gledaju u nju kad se pojavi i niko ne može da joj odoli. Međutim, Ivana je morala da radi da bi stekla svoj prostor i poštovanje. Njena glavna osobina je tvrdoglavost, zato je uvek uspevala da istera svoje. Ali zna da to nije lako.

„Mogu da razumem da se žene muče da se izbore za sebe, da dobiju mogućnost da ih neko ozbiljno shvati. To je problem za koji sam mislila da će se promeniti s godinama, ali nije. Ako mogu da budem pokazni primer kako se izboriti za sebe, prezadovoljna sam. Moja misija nije bila da napravim revoluciju, već sam jednostavno to bila ja. Godinama me muške kolege reperi i saradnici nisu shvatali ozbiljno, ali to me nije pokolebalo – samo sam nastavila po svom. Uvek je ta volja da nešto uradiš presudna. Sve što te obeshrabri na tom putu, čini te jačim na kraju. I treba da se uči iz grešaka“, rekla nam je.

O seksualnosti…

Ivana vrlo otvoreno govori o seksu, a Sajsi MC ne preza da nosi izuzetno seksi komade. Ipak, osloboditi sebe na tom polju je put koji je duboko ličan za svakog od nas.

„Ako sam ja ovakva i imam potrebu da se ovako izrazim, srećna sam i zadovoljna jer mi je to vrsta oslobođenja. Međutim, to nije isto za sve ljude. Postoje žene kojima ne prija seksi odeća – bilo bi glupo da neka devojčica koja mene gotivi se tako oblači da bi bila kul, jer misli da tako treba da se ponaša. Svi smo drugačiji“, kaže.

Naš seksualni identitet i pobude neretko se kose sa našom okolinom – a Ivana smatra da „problemi nastaju jer se mlada bića nedovoljno edukuju i nedovoljno se stimulišu da upoznaju sebe i shvate sebe kao jedinstvenu jedinku“.

„Ali, svakome ko se oseća stisnuto od strane porodice ili društva, koji ga ućutkuju, mogu samo da kažem da je priča o tome neka vrsta oslobođenja. Kada prevaziđeš te pritiske, osetiš se kao pobednik – kada konačno progovoriš iskreno o sebi i ono što želiš i osećaš. Ranije je bilo bolje, što je jako čudno – sada se vidi vraćanje u patrijahalne matrice u javnom diskursu. Ne znam koliko to korespondira sa stvarnim životom“, pita se ona.

O feminizmu…

Za Ivanu Rašić, feministička ikona Srbije je Marija Ratković – jer svoje javne nastupe ume da iskoristi da se obrati ženama na pravi način. Ivana se grozi toga da feministikinje nalažu bilo šta ženama ili da ih smatraju za odgovorne za užase koje trpe.

„Ja mogu da razumem žene koje žive na selu i koje nemaju mogućnost da deluju. Ne mogu nijednog sekunda da krivim te žene, jer ja u Beogradu mogu da pričam šta god mi padne napamet i da nemam nikakve posledice i budem u miru sa sobom. A ne mogu da očekujem od nekog ko će da doživi društvenu stigmatizaciju da bude najhrabriji i najglasniji. To ću biti ja, jer sam sebi to napravila tako da mi bude neka vrsta luksuza, jer sam se u glavi izborila sa tim ko sam, šta sam i šta mogu. A očekivati od nekog drugog da radi naših ideala prolazi torturu i da mu bude uništen život, nije vredno patnje“, jasna je.

O ejdžizmu…

Pored toga što izgleda kao zmaj, Sajsi MC svaki dan doživljava ejdžizam na svojoj koži – i od publike i od novinara.

„Sad više nisam tetka, već baba. Ako napišem nešto što ih iznervira, naprave mim gde neka žena vodi neku babu. Ta baba sam naravno ja, a iznad je oblačić u kom piše: ‘E, u moje vreme sam to i to radila’. Već su mi prepisali starački dom, posebno kad sam tamjanom okadila celu binu. Tad su mi svi govorili: ‘Zašto se baviš muzikom a imaš 40 godina’. Ali ja sam u fazonu: ‘Znam zašto sam ovde došla i šta želim’ – ali neka druga žena bi to teško podnela“, kaže nam i dodaje da razume žene iz njenog posla koje se operišu – jer je to način da uopšte imaju posla.

Takođe, prema njenom mišljenju, postoje osobe koje mogu dobro da iznesu najkraću suknju bez obzira na deceniju života.

„Bitno je samo da prevaziđeš taj prvi korak, kad se mišljenje okoline kosi sa tvojim željama. Ako baš želiš da nosiš mini suknju, a kažu ti da majka troje dece to ne bi trebalo da radi, veću satisfakciju ćeš dobiti kad si u miru sa svojim željama. Ali na tome se radi“, kaže Ivana.

O muškarcima…

Frajeri u Srbiji nisu nestali, kaže Ivana, jer ih nikada nije ni bilo.

„U javnom životu ima dosta muškaraca koji su vrlo ispravni, vrlo moralni, a to im je paravan koji koriste da bi bili bliski gradskim krugovima. Ima previše nasilnika koji rade u okviru civilnog društva, čak sa žrtvama nasilja“, ukazuje.

Ona misli da bi muškarcima bilo dobro, a samim tim i ženama, kad bi više pročuvali žensku misao.

„Njima će biti bolje. Mi već to radimo – čitamo muške autore – a njima fali to žensko viđenje. Ako kasnije imaju problem sa ženama i u ljubavi, biće im mnogo lakše da prebrode to ako imaju kompletnu sliku“, kaže Ivana.

Muškarci ne moraju biti upoznati sa celom istorijom feminističkog pokreta, već moraju biti spremni da saslušaju, smatra ona. Primećuje da je muškarac često „sirovina samo na prvi pogled“.

„Muškarac može duboko u sebi biti ispravan, ali to tokom odrastanje se nikada nije probilo u prvi plan. Znam gomilu ljudi koji se nikad nisu sreli sa nekom LGBT osobom. Oni mogu imati negativan stav, ali je potrebno samo da sretnu i porazgovaraju sa takvom osobom onako ljudski i mišljenje se menja“, kaže i dodaje da je senzibilisanje muškaraca nešto što mora da se radi od malih nogu.

I da, Sajsi MC veruje u brak.

„To je na prvom mestu dogovor između dvoje ljudi i meni je to totalno kul. Mislim da brak nije prevaziđen, ali treba da bude intimna stvar“, rekla nam je.

O modi…

Prvih 10 godina nije mislila da joj treba stilista, a šminka joj nije toliko bila potrebna jer je bila mlađa.

„Bila sam fokusirana na audio deo – video estetika mi je bila strana, to nije moje polje. Onda sam shvatila, kroz rad s ljudima, kad me oni transformišu da to pomaže pesmama. Pomaže rimama da se bolje prime“, kaže nam.

Omiljeni saradnik joj je Dragan Vurdelja, koji je dosta pomogao da njen alter ego izgleda kao danas.

„Naučila sam taj deo posla koji se tiče estetike kroz iskustvo sa mnogim ljudima. Ako se slikam za naslovnu stranu nekog časopisa, tu se mnogo nauči. Sama sam počela da razmišljam kako će šta da se ponaša na bini, jer sam imala dosta gafova. Onda sam mnogim ljudima davala savete u čemu da budu na bini“, priča nam.

Ako bi nešto morala da nosi do kraja života, to bi bila pidžama!

„To je moje stanje svesti, ako ćemo iskreno“, rekla je kroz smeh.

O bjuti rutini..

Nastupi i duge šetnje Ivani pomažu da izgleda zaista brutalno – a teretanu mrzi, jer je smatra „šokom za organizam“.

Slično je i sa šminkanjem.

„Ako ne radim, gledam da se što manje šminkam. Ako ne moram da idem na frizuru, neću. Tako čuvam sebe. Generalno me smara da se sređujem. Gledam da šminkanje ne bude učestalo – jer koliko god da je kvalitetna šminka, koliko god da me šminkaju kvalitetni ljudi, ipak je to nešto što koža ne voli“, naučila je.

„U nezi imam dva koraka – serum i sapun koji se pravi specijalno za čišćenje lica. Ali svašta nešto probam. Nekad samo umijem lice i ne namažem ništa, pa vidim kako se ponaša. Ne trčim da najnovijim tretmanima, već čekam da prođe neko vreme“, zaključuje.