Mnoge devojčice kad porastu žele da budu manekenke ili pevačice. Milica Janković, koju ste upoznali u emisiji "Glas, dirka, bass” na televiziji Nova.rs, ostvaruje se na oba polja i ima savet za njih.
Milica se od osme godine bavi pevanjem, od 14. manekenstvom i sada, sa 20, peva džez i iza sebe ima saradnje sa nekim od najpoznatijih domaćih kreatora. Kaže da je iskustvo na modnoj pisti pomoglo da oslobodi pokret na sceni i predstavi se publici, dok joj je muzika prirodan način izražavanja.
„Nikada ne razmišljam previše o tome kako ću izneti neku pesmu, jer mislim da je bitno da se prepustim trenutku, ali svakako želim da ceo nastup bude spontan i opušten, jer je to i jedini način da publika i ja podjednako uživamo“, objašnjava Milica koja se trenutno sprema za nastup na Jazz in the Garden festivalu, u nedelju 4. jula, u Botaničkoj bašti Jevremovac.
Džez muzika nije baš čest izbor tvoje generacije, kako je tebe osvojila?
Slažem se da nije toliko čest izbor, ali mislim da moja generacija nema prilike da nauči nešto više o džezu. Mene je konkretno osvojio džez stil i način na koji mogu da izvodim pesme. Volim da imam slobodu izraza, jer to odgovara mom karakteru i to mi najviše prija kod ove vrste žanra.
Pročitajte još:
Radila si sa najpoznatijim domaćim kreatorima, čije kreacije su ti najviše „džez“?
Mnogi domaći kreatori su stvarno jako talentovani i svako od njih ima svoj način kojim se predstavlja publici. Po meni kreacije Igora Todorovića su jako džezi jer imaju liniju jednostavnosti, a u isto vreme detalje i kvalitet koji su prepoznatljivi u njegovom radu. Vrlo zanimljive i jedinstvene kreacije ima i Sonja Jocić.
U čemu se ti najbolje osećaš?
Ja stvarno uživam da iznesem dobru haljinu, ali isto tako i klasično odelo. Najbitnije mi je da se osećam prijatno u odeći koju nosim.
Možeš li da uporediš – kako u Srbiji izgleda život pevačice, a kako život manekenke?
Mislim da svaka profesija ima svoje prednosti i mane. Pevanjem, po mom mišljenju, imam bolju interakciju sa publikom od manekenstva. Samopouzdanje je izuzetno važno kod oba posla. Mislim da je način života sličan, jer si medijski u centru pažnje i u svakom trenutku moraš biti iskren i otvoren sa publikom, jer to se uvek oseti na sceni.
Koliko je teško probiti se? Gde sebe više vidiš u budućnosti?
Lako je zadobiti pažnju medija i publike, ali mislim da je mnogo teže ostati duže na sceni i održati kvalitet. Stvaranje i izvođenje muzike definitivno zahteva mnogo inspiracije i svakodnevni rad. Sebe vidim u budućnosti kao pevačicu, a, nadam se, i autorku, jer me muzika potpuno ispunjava.
Imaš li neke uzore?
Iskreno nikada nisam imala uzora, poštujem ljude koji rade na sebi i vode računa o okruženju u kom se nalaze. Smatram da smo svi talentovani za nešto i da svi možemo dostići željenI cilj uz puno rada i, naravno, sreće. Posebno mi je drago kada me neko inspiriše i mislim da je ta razmena energije vazna za sve nas, kako bi napredovali.
Pročitajte još:
Dosta si mlada ušla u manekenstvo, kako izgleda taj put u Srbiji? Šta bi savetovala devojčicama koje žele da krenu u tom pravcu?
Manekenstvo u ranom pubertetu i nije toliko preporučljivo, iz razloga što smo mi devojčice u tom periodu jako osetljive na kritike. Ali, mislim da sam ja kroz manekenstvo stekla samopouzdanje, kao i profesionalni pristup poslu. Sam početak je bio jako zanimljiv, jer ja sam oduvek volela da istaknem svoj karakter, a tu sam zaista mogla sebe da prikažem kako ja to želim. Glavni koraci su želja i posvećenost, a sve ostalo dođe baš onako kako treba. Savet mladim devojkama je da nauče da budu svesne sebe i svojih vrednosti, ali isto tako da konstantno grade svoju ličnost i rade na sebi. Mislim da je to savet za svakoga, bez obzira na to kojim poslom se bavi.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
