Poznati srpski reditelj Jug Radivojević je odrastao u umetničkoj porodici.
Srpski reditelj Jug Radivojević u svojoj karijeri režirao je u više od 20 pozorišta širom Srbije i za svoja dela dobio je brojne nagrade. Režirao je film „Vrati se zone“ 2017. a od 2019. obavlja funkciju direktora Beogradskog dramskog pozorišta.
Poznato je da je srpski reditelj godinama u skladnom braku sa poznatom glumicom Milenom Vasić.
Ali, ono što mnogi ne znaju jeste da je Jug odrastao u umetničkoj porodici. Od malih nogu bio je upućen na „daske koje život znače“, budući da mu je otac Radoslav bio čuveni reditelj, a majka Ljiljana glumica. Umetničkim putem krenula je i Jugova sestra Ana koja je danas poput svoje majke, glumica.
Krenimo od oca Radoslava koji je Jugu usadio ljubav prema režiji.
Radoslav je bio srpski reditelj, glumac, književnik i istoričar pozorišta i dugogodišnji direktor Pozorišta „Bora Stanković“ u Vranju. Poreklom je sa Kosova. Imao je diplomu dva fakulteta. Diplomirao je na Fakultetu dramskih umetnosti 1970. i na Ekonomskom fakultetu 1972. u Beogradu.
Pre nego što je postao direktor pozorišta, jedno vreme je radio u Radio-televiziji Beograd. Od skromnog ansambla koji je zatekao stvorio je profesionalno pozorište sa školom za mlade glumce.
Zahvaljujući njemu, Vranje je od 1978. do 1991. godine bilo stalni domaćin Festivala amaterskih pozorišta Srbije, a od 1992. do 1997. godine suorganizator Festivala dramskih amatera Jugoslavije.
Zbog izvanrednih redzultata Opština Vranje 1997. godine donosi odluku kojom Pozorište „Bora Stanković“ postaje profesionalno. Od tada, pa do njegove smrti izvedeno je preko 50 premijera. Sa predstavom „Krivovo“, po tekstu Radosava Stojanovića i u režiji Juga Radivojevića, Pozorište „Bora Stanković“ pobednik je Susreta profesionalnih pozorišta Srbije „Joakim Vujić“ 2003. godine
Režirao je preko sto predstava za decu i odrasle, a glumio u pedesetak. Preminuo je 2009. i sahranjen je u Aleji zaslužnih građana.
Jugova majka Ljiljana takođe je bila umetnica, ali je ona izabrala rad ispred kamera.
Ljiljana je glumica u penziji koja je na daskama vranjskog pozorišta igrala pune četiri decenije.
Jug Radivojević je u jednom intervjuu ispričao svoju životnu priču i tad je sa puno ljubavi i poštovana govorio o svojim roditeljima.
„Majka Ljiljana bila je svetska atrakcija. Ona je po povratku iz Amerike donela u Vranje nosiljku za bebu, i tako me privezanog uz sebe 1972. nosala po pijaci i korzou. Nastavila je čitavog života da bude moj oslonac, moja nosiljka u kojoj sam se osećao kao beba“, rekao je tada Jug.
„Otac Radoslav, misionar koji je s Televizije Beograd i sa dva završena fakulteta odlučio da se preseli u grad kojem je posvetio život. Vodio je teatar „Bora Stanković“ 37 godina. Od kada smo stigli u Vranje pa do smrti 2009. godine. Moj anđeo čuvar. Moj svakodnevni sagovornik i danas, kad nas dele samo različite kosmičke dimenzije. Imao sam idilično detinjstvo, danas gotovo nezamislivo. Mirno, porodično, srećno“, istakao je.
Jugova sestra Ana krenula je majčinim stopama i danas se bavi glumom. Igrala je u čuvenoj seriji „Srećni ljudi“, serijama „Mali kućni grafiti 1996. kao i u filmu Whirlpool of Passion iste godine.
Nakon završetka gimnazije „Bora Stanković“ u Vranju je najpre završila glumu, a potom i režiju na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, u klasi istaknutog pozorišnog i filmskog reditelja, profesora Bore Draškovića.
Glumom je počela da se bavi još u Vranju kao mala, da bi kasnije u pozorištu „Bora Stanković“ i režirala. Glumila je u više popularnih televizijskih filmova i serija, stalni je član Pozorišta na Terazijama, ali i stalni saradnik pozorišta za decu Puž. Kao pozorišna rediteljka angažovana je u svojoj matičnoj kući, ali i u pozorištima i za decu Puž i „Boško Buha“.
Posle uspešno režirane predstave Miris kiše na Balkanu na poziv gospođe Zepter postaje direktorka Drame Opere i teatra Madleniaunum, na čijem mestu uspešno vodi dramski repertoar i režira.
Kako je reditelj jednom otkrio ona je njegov večiti uzor.
„Bila je uvek pametnija, mudrija, skromnija… i danas je tako. Kad sam upisao režiju u klasi profesora Svetozara Rapajića, Ana je bila na četvrtoj godini glume. Roditelji nikad na nas nisu vršili pritisak, ali je tata znao da kaže da će njegova ćerka biti glumica“, rekao je tada Jug Radivojević.
Kako je tada priznao otac Radoslav je uvek bio slabiji na Anu i ona na njega više i liči.
„Jedini put napio se kad mu se ćerka rodila. Ali i mene je podržavao u svim poslovnim i životnim odlukama. Do njegove smrti, svake noći oko ponoći, čuli smo se telefonom da, na relaciji Vranje-Beograd, iskomentarišemo sportske i pozorišne događaje“, govorio je reditelj.
BONUS VIDEO:
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
