Luj Teru nas uvodi u manosferu - ali kako da iz nje izađemo?

Danas, 2026. godine, postojanje manosfere više nije tajna. U dokumentarcu Luj Teru zaključuje da se svi u sve većoj meri nalazimo unutar nje i da od društva zavisi kako će iz tog prostora izaći.

Problem je u tome što manosfera već ima snažan uticaj, posebno na mlade dečake. U njenom jeziku pripadati tom svetu znači biti "red pilled". Izraz potiče iz filma Matriks i označava navodno buđenje i sagledavanje "prave" stvarnosti. Svi ostali nazivaju se "blue pilled" ili "normies", dok inceli sebe često opisuju kao "black pilled".

Upravo zato je ovakav dokumentarac važan sada, u trenutku kada uticaj manosfere postaje sve vidljiviji. Tome u prilog idu i teme koje su otvorile serije poput Netflixove Adolescence, kao i istraživanja prema kojima gotovo trećina pripadnika generacije Z smatra da bi žena trebalo da sluša svog muža.

Manosfera nije u povlačenju. Naprotiv, ona napreduje.

Mizoginija kao poslovni model

Jedan od sagovornika u dokumentarcu je 23-godišnji britanski influenser Harison Salivan, poznat kao HSTikkyTokky, koji je sniman u Marbelji.

Iako široj publici možda nije poznat, među mladim dečacima ima veliku popularnost. Oni mu prilaze na ulici, traže da se slikaju s njim i očigledno ga doživljavaju kao uzor.

Njegov sadržaj zasniva se na kombinaciji mizoginije, nasilja i licemerja, a sve je prilagođeno algoritmima, klikovima i zaradi. Glavna poruka koju šalje mladim muškarcima jeste da će biti uspešniji i privlačniji ukoliko budu agresivniji.

U jednom trenutku izgovara vulgarnu i ponižavajuću rečenicu o ženama, a zatim tvrdi da žene upravo takve muškarce vole jer "govore kako jeste".

Pored njega, u dokumentarcu se pojavljuju Džastin Voler, Majron Gejns i Nikolas Ken de Balintazi, poznat kao Sniko. Njihov sadržaj oblikovan je pod snažnim uticajem figura poput Endrua Tejta.

Reč je o influenserima sa milionima pratilaca i pregleda, čije platforme ne promovišu samo mizoginiju već otvaraju prostor i za rasističke, homofobne i antisemitske stavove.

Pred kamerama svi ponavljaju gotovo istu odbranu: tvrde da vole žene i da zbog toga ne mogu biti mizogini. Međutim, upravo njihov način govora i predstavljanje odnosa između muškaraca i žena pokazuju suprotno.

Žene ostaju bez glasa

Jedno od najvažnijih pitanja koje dokumentarac otvara jeste gde su žene u priči o muškarcima koji tvrde da ih vole.

Tokom filma pojavljuju se supruge, devojke, koleginice i majke, ali njihove izjave su kratke, kontrolisane i retke. Neke od njih vide se samo u jednoj sceni, nakon čega potpuno nestaju iz narativa.

Teru pokušava da dobije više prostora za njihove priče, ali nailazi na otpor influensera. Upravo taj nedostatak ženskih glasova možda i najpreciznije pokazuje suštinu manosfere.

U njenom centru nalazi se ideja da je ljubav povezana sa poslušnošću i da muškarac treba da zadrži kontrolu nad ženom. To je obrazac koji nije nov, ali je u digitalnom dobu dobio nove platforme, novi jezik i mnogo širu publiku.

Influenserima je u dokumentarcu dato toliko prostora da se u pojedinim trenucima nameće pitanje da li im takva pažnja dodatno pomaže. Ipak, važnije je da publika vidi kako ovaj svet izgleda iznutra i koliko se brzo njegove ideje šire.

Inside the Manosphere možda ne izaziva iznenađenje, ali izaziva osećaj hitnosti. Neophodno je prepoznati ovaj fenomen, razumeti način na koji utiče na mlade i pokušati da se njegov uticaj zaustavi.

Hitni i besplatni telefoni za prijavu nasilja u porodici i podršku ženama u Srbiji dostupni su 24/7. Za hitne intervencije pozovite policiju na 192. Za prijavu nasilja u porodici obratite se na broj 0800-100-600, dok su specijalizovani SOS telefoni Autonomnog ženskog centra dostupni na 0800-100-007 (radnim danima 10-20h)