Dobro pročitajte šta je rekla Dragana.
Prvi veliki izbor koji pravimo u životu obično je odabir srednje škole, odnosno fakulteta. To je ono što će nas dobrim delom odrediti za dalje, usmeriti naš život u određenom pravcu. I zato u svemu treba biti pametan, ali i slušati sopstvene afinitete. I roditelji u ovom izboru imaju vrlo važnu ulogu, te je zato zanimljivo čuti šta uspešne žene u Srbiji imaju da kažu o tome. Sa pet uspešnih žena razgovarali smo o tome kakvu bi budućnost volele za svoju decu, tj. u kom pravcu bi volele da ide školovanje i obrazovanje njihove dece.
Dragana Jevtić
Dragana Jevtić je c++ programerka koja je iskustvo sticala i u čuvenom CERN-u. Nakon završenih studija na Elektrotehničkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, Draganu je pre nekoliko godina put odveo u čuveni CERN, Evropsku organizaciju za nuklearno istraživanje, koji je san mnogim naučnicima. Sada ona radi kao c++ programerka u United Cloud inovativnom centru.
Ona je odmalena pokazivala sklonost ka matematici.
„Odrasla sam okružena inženjerima tehničkih nauka, u porodici u kojoj se cene znanje i obrazovanje. Stoga sam jako rano imala prilike da se upoznam sa raznim aspektima inženjerskog posla, kao i da se zainteresujem za određene naučne discipline. Verovatno da je i genetika imala uticaja.“
A što se tiče njenog deteta jednog dana – šta bi volela da ono upiše i u kom smeru da ide njegovo obrazovanje?
„Volela bih da moje dete samo donese odluku o tome, shodno svojim interesovanjima. Ono što bih ja kao roditelj želela da ga naučim jeste da veruje u sebe i da zna da uvek ima pravo na izbor. Ne bih želela da obrazovanje doživljava kao teret, niti isključivo kroz ocenjivanje, već da zaista uživa u tome. Važno je da zna da je u redu da pogreši, da ne mora nužno da ima dobre ocene, ali i da svaki uspeh zahteva predanost, istrajnost i znanje. Volela bih da bude posvećeno učenju stranih jezika, sportu i da, ukoliko se odluči da studira, provede neko vreme u inostranstvu, bilo na praksi, bilo na studijama. I najvažnije – da zna da ću kao roditelj biti tu da ga podržim.“
Dragana demantuje da pamet i lepota ne idu zajedno.
Nina Stojaković
Nina Stojaković iz Pokreta slobodnih građana Srbije je politikološkinja i politička aktivistkinja. Ona je pre nešto više od godinu dana pokrenula najveći talas ispovesti žena na društvenim mrežama o problemu nasilja.
Nina je tada pokrenula inicijativu na društvenim mrežama pod haštagom #NisamPrijavila, gde je objavljeno više desetina hiljada tvitova o slučajevima nasilja nad ženama.
Tome je prethodio niz njenih objava, gde je pisala o nasilju koje je doživela njena sestra od bivšeg partnera i poznatog repera, ali i ukazala na nezainteresovanost policije u trenutku kada je njena sestra pokušala da prijavi sličaj.
Ova hrabra žena, koja je u braku sa kolegom Pavlom Grbovićem, sada za Zadovoljnu govori kakvu bi budućnost volela za svoje dete.
„Pre svega i najvažnije jeste šta dete voli i šta ga interesuje. Ja sam završila gimnaziju i to je meni bilo u redu jer po završetku osnovne škole nisam znala šta želim da budem kad porastem. Uvek mi je bilo žao što nisam imala priliku da makar jednu godinu odem na neku razmenu u inostranstvo i to je nešto što bih volela da u budućnosti mogu da obezbedim svom detetu jer mislim da je jako značajno izmestiti se i upoznati drugu zemlju, grad i narod. Ukoliko mi dete bude imalo kliker za matematiku, volela bih da upiše Matematičku gimnaziju, ali naravno, sve je ovo nagađanje jer bih uvek gledala šta dete želi.“
Jelena Nišević Lazović
Doktorka Jelena Nišević Lazović iz Novog Sada radi kao lekarka na specijalizaciji iz ginekologije i akušerstva. Zanimljivo je da je ona odslužila vojni rok u Školi rezervnih oficira na VMA, više od 16 godina igrala je u folkloru, trenirala boks, voli da slika i bavi se i mezoterapijom bola.
Od svih izazova savremene medicine nju je najviše privukla mogućnost da pomaže ljudima da dobiju potomstvo i tako je postala deo tima naše čuvene dr Zorice Crnogorac.
„Moram da priznam da je meni bilo lako kad sam upisivala i srednju školu i fakultet jer sam od petog razreda znala da želim da budem lekarka. Iako sam znala šta ću studirati, ipak sam bila stava da svako treba da ima zanat u rukama i tog stava sam i dan-danas. Završila sam srednju školu za fizioterapeutskog tehničara, a potom i medicinski fakultet. Ne samo da mi je srednja medicinska škola bila dobra osnova za studije nego sam i dalje srećna jer, osim ginekologije, u rukama imam još jednu struku. Dakle, šta god da planirate da studirate, pa čak i ako ne znate sa sigurnošću koji su vaši afiniteti, upišite srednju stručnu školu. Lako je posle nadograditi znanja na fakultetu, ukoliko u te četiri godine shvatite šta biste voleli da radite narednih 40 godina.“
Milica Stojiljković
Milica je na vruhuncu svoje uspešne korporativne karijere u marketingu donela odluku koja je mnogima delovala sumanuto: dala je otkaz. Bavila se poslom koji voli, marljivim radom je dogurala do direktorske pozicije, ali je rešila da napusti sve kako bi se bavila onime što je zaista blisko njenoj duši.
Ona je danas autorka metode ličnog razvoja Lepo mi je i želi da nauči ljude smirennosti – jer samo mirnog uma možemo doneti odluke koje će zaista biti dobre po nas. Milica želi da nas nauči da pogledamo u sebe, umanjimo uticaj stresa i mišljenja okoline kako bismo shvatili šta nam to stvarno treba da bi nam u životu bilo lepo.
„Rekla bih da su mlade generacije počele da veruju da dostupnost informacija znači isto što i znanje. Sa druge strane, u kulturi u kojoj se razmahuje sumnjivim diplomama, deci nije jednostavno da poveruju da je obrazovanje važno. Ali pametna i vredna deca uvek nađu pravi put. Zato bih uvek svom detetu posavetovala da upiše školu u kojoj će steći znanje, a ne samo ocene. I da je važno da ima okruženje koje je stimulativno za razvoj. Da li je to kod nas ili u nekoj drugoj zemlji, svakako će imati moju podršku i za jedno i za drugo.“
Sanja Jovanović
Neobično lepa priča o tri sestre iz vinarije Đurđevića legat počela je pre više od stotinu godina kada je njihov pradeda Ilija odlučio da zasadi vinograde na svom imanju u blizini Mionice u selu Ključ. Danas Sanja sa sestrama Aleksandrom i Ivanom čuva porodični legat i proizvode svoje vinarije boji jedinstvenošću i lepotom.
Aleksandra čija je vinarija za kratko vreme pridobila dosta publike, kaže kako svojoj deci želi da u nasleđe ostavi ljubav koju ona i sestre osećaju prema porodičnom nasleđu jer to je ono što nas sve pokreće.
„Izuzetno volim i cenim svoju zemlju, poštujem tradiciju i porodične vrednosti. Ali pored toga, volim putovanja i upoznavanje novih ljudi, gradova i kultura… Mislim da se ljudi putovanjima nadograđuju i proširuju svoja znanja i vidike. Svet je neiscrpna riznica znanja. Volela bih da mojoj deci omogućim, ukoliko budu imala afiniteta, da svoje školovanje ili bar deo, završe u nekom od evropskih ili svetskih gradova. S obzirom na to da su još uvek male, imaju četiri godine, ne mogu reći gde bi se usmerilo njihovo školovanje, a i svakako želim da im prepustim izbor o tome šta je to što bi njih sutra u životu učinilo srećnim i uspešnim ženama.“
BONUS VIDEO:
