Sto hiljada reči znam, al’ jedna mi fali da nju kako treba opišem, reče Đole za njegovu jednu jedinu, a zapravo važi za sve žene.
Možda ne baš sto hiljada, ali nekoliko desetina reči koje vrlo slikovito opisuju žensku pojavu, izgled, pa i karakter čujemo skoro svakodnevno. One su sastavni deo ne samo srpskog već svakog jezika, ali zaista mislim da još ne postoji reč koja sveoubuhvata pojam žene – kompleksno i neobjašnjivo, skoro pa mitsko biće, pojam kako telesne tako i mentalne jačine i lepote. Ne znam reč za ovu definiciju, lingvisti, ujedinite se.
Ipak mi smo danas malo dobre žene, malo dobre ženske, a najčešće predmeti i ženke.
Iako mislimo da smo postigle veliki uspeh u emancipaciji i da sada imamo prava o kojima naše prabake i čukunbake nisu mogle ni da sanjaju, samo smo donekle u pravu. Koliko su zapravo žene bile tlačene i ponižavane kroz istoriju i kako je žena predstavljena u današnjem društvu najbolje opisuje jezik. Svaki za sebe nosi duh jedne nacije, ali ono što mene brine, da li je taj duh zapravo muškog roda? Nekako mi se čini da svi ti epiteti proističu iz muškog pogleda na svet.
Ako pogledamo da je i dan danas opis žene vrlo usko povezan sa njenom sposobnošću da rađa i doji, te su vrlo često nazvane kravama (muzarama), kozama, ovcama, kokoškama, naša slika u duštvu je zapravo i dalje ista: u prvom planu je žensko telo koje ima sposobnost da proizvede drugo živo biće. A upravo to što možemo da rađamo daje nam određenu premoć u odnosu na mušku populaciju, nažalost verovatno je iz tog razloga žena toliko i nipodoštavana.
Ipak žensko telo i lepota bili su glavni motiv zbog kojih su se vodili ratovi i pili smrtonosni otrovi, od Jelene Trojanske, Tristana i Izolde, preko Romea i Julije do Napoleona i njegove Džozefine, vidimo da je ženska lepota ipak sila nad silama koju retko koja reč može skroz osporiti. U srpskom ih je pregršt, od naravno animalnih do reči koje izražavaju prevozna sredstva ili oružje, imamo jedan širok spektar koji nam je u službi kada opisujemo privlačnu devojku ili ženu.
Pa tako i Milena Dravić u filmu Laf u srcu dok se uvlači u uske farmerke kaže: Hoću da budem mačka! I na duhovit način nam kaže da je to stav koji treba da zauzmemo i odišemo samopoudzanjem. Jezik se menja svakodnevno, ne možemo preko noći smisliti reč za definiciju s početka, ali možda ako prihvatimo same sebe kao seksepilne i privlačne, umesto što se toga stidimo i skrivamo kao kakvu sramotu, možda se tada i jezik okrene u našu korist i izbriše sliku o nama kao „nosiljama“ koja se uz milion promena o ženskim pravima, jedina vekovima ne menja.
Ali da nismo jedini dokazuju i drugi jezici koji nam pokazuju istu situaciju. Bomba, avion, krava, koza – jednom rečju žena.
I dok je u Srbiji ta prelepa žena za kojom se svi okreću riba, mačka, dobra pi*ka, avion, u Španiji će za nju reći „mamica“ (mamacita) ili pak „zastavnica“ (mujer de bandera, žena koja nosi zastavu), dok će u Argentini doviknuti „kobilo“ ili „kamion si, bre“.
Možda su nam najbliskiji engleski slengovi koji se i kod nas vrlo često koriste, pa će se za ženu koju smatramo seksepilnom reći „she’s foxy“ (lisica je), a jači pol je smislio i vrlo slikovite nazive za one žene koje ih svojom pojavom ošamute (a stunner), zdrobe (a smasher) ili bukvalno nokautiraju (a knockout ) jer ipak boks odnosno sport zadržava prvo mesto na njihovoj ljubavnoj listi.
Da su Francuskinje možda i najlepše žene na svetu potvrđuje i veliki broj epiteta koji ide njima u korist u ovom jeziku. Na njihovoj figuri, uz obilje sireva i vina, zavide im svi, pa su tako često nazvane loute (vidra) jer se smatraju vitkim i gipkim. A pored čuvenog femme fatale (fatalna žena) Francuzi će često za zanosne lepotice reći da su canon (top), dok će u Maroku žene koje smatraju gracioznim uporediti sa gazelle (gazelama). Među mlađima je zastupljen šatrovački način govora te je od reči femme (žena) u upotrebi najčešće „meuf“, kao i poussin chaud (vruće pile), kao ekvivalent engleskom hot chick. Ali jedno od najzanimljivijih je une belle gosse (lepo dete), što se zapravo upotrebljava da opiše zgodnu devojku.
Da Italijanima ne manjka humora ni kad hvale svoje zanosne lepotice, govore i epiteti: topa i fregna (u bukvalnom prevodu vulva), bona (bejbe), ali da paradajz toliko vole i da ga ne koriste samo za picu govori i izraz „anche patata“ (kao paradajz) – zamislite kako Italijani izgovaraju uz poznati pokret prstima.
Turci i Grci su sve ovo sveli na malo jednostavnije izraze. Kada govore o svojim ženama, ljubavnicama, dušama i „ptičicama“, zanimljivo je da Turci upotrebljavaju reč „manita“ (čovek). dok se Grci vrlo često ne bi usudili da kažu u lice ženama da su „gomena“ – pile.
A da među Kinezima i dalje i te kako vlada klasno uređenje govore i načini na koje opisuju žene. Pored reči yuan što znači lepa žena, razvijena je nekolicina imenica uz različite prefikse koje žene smatraju uvredljivim, a izražavaju da li su doktorke, filantropi, umetnice ili raspuštenice.
Pokušavam da zamislim kako Ruskinje kada se srede, lepe i mirišljave, reaguju na kompliment тёлка (moja junice) ili цыпочка (pilence).
A verujem da Šveđani izbegavaju da bar u lice kažu svojim ženama da su riblji otrov (en kalaspingla) dok je verovatno dosta lakše da im kažu da su slatke kao najlepša poslastica (en goding).
Nemci su možda bukvalno shvatili da su i žene ljudi od krvi mesa, te često umeju da im tepaju kako su kriške (mesa), odnosno Schnitte, ili se možda osećaju kao na lancu pa odatle potiče naziv Schnalle (kopča), mada ima i onih koji mi deluju kao da su ih muškarci smislili u lovu: Schnecke (zečica) i Täubchen (golubica)..
Na gegijskom dijalektu albanskog jezika, može se čuti çika – u značenju devojka, a nekad i riba. Dok Danci umesto čisto „ribo“ vole da budu specifični – „haringa (sild). Setimo se ovde one naše ružne, pogrdne – je*be se kao štuka.
Na slovačkom će dobru ribu često osloviti sa kočka ili fešanda, a naše cica maca je kod njih jednostavno cica, dok devojke koji su pravi „komad“ nazivaju kus. Ipak ne bi bilo dobro da vam kažu da ste „ribana“ (umišljena).
***
Bonus video:
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
***
