Pomračenje Sunca vratilo nas je u leto 1999: Kako je izgledao eclipse moment pre društvenih mreža

Novo pomračenje, koje se dogodilo 12. avgusta 2026, bilo je dovoljan razlog da se iz arhiva ponovo izvuku prizori od pre 27 godina - i danas možda izgledaju još bolje nego tada. Ovogodišnja zona potpunog pomračenja prošla je preko severa Rusije, Grenlanda, Islanda i Atlantika, a zatim preko Španije i malog dela Portugala, dok se delimična faza mogla videti sa mnogo šireg područja severne hemisfere.

Ali pomračenje od 11. avgusta 1999. bilo je događaj sasvim druge vrste. Bila je to poslednja godina devedesetih, internet je tek ulazio u svakodnevni život, Instagram nije postojao, a jedno od najvećih astronomskih dešavanja kraja veka pratilo se na televiziji, preko radija, iz novina - i, ako ste imali sreće da se nađete na pravom mestu, direktno sa ulice.

Senka Meseca krenula je preko Atlantika, prošla kroz centralnu Evropu, nastavila preko Bliskog istoka i stigla sve do Indije, gde je nestala sa zalaskom Sunca nad Bengalskim zalivom. Potpuno pomračenje moglo se videti samo iz relativno uskog pojasa, ali je delimično bilo vidljivo na ogromnoj teritoriji: od severoistoka Severne Amerike, preko čitave Evrope i severne Afrike, do velikog dela Azije.

Zato fotografije tog dana stižu sa potpuno različitih krajeva sveta, ali gotovo sve imaju isti kadar: gomilu ljudi sa zaštitnim naočarima, pogledom prikovanim za nebo.

Evropa je tog dana izašla na ulice

U Engleskoj, Francuskoj, Nemačkoj, Austriji, Mađarskoj i Rumuniji ljudi su tražili najbolja mesta za posmatranje, putovali u zonu totaliteta i okupljali se na otvorenom. Put potpune senke nastavio je zatim preko Bliskog istoka i južne Azije, sve do Indije.

Fotografije sa tih okupljanja danas imaju nešto što bi bilo gotovo nemoguće ponoviti. Na njima nema stotina telefona podignutih iznad glava, nema snimanja za storije i nema potrebe da se isti trenutak odmah objavi. Ljudi jednostavno nose svoje pomalo futurističke naočare iz 1999. i gledaju gore.

Upravo zbog toga prizori pomračenja danas pomalo liče na modni editorial koji je slučajno nastao na ulici: sportske jakne, farmerke, naočare od kartona i ona specifična estetika kraja devedesetih koju danas pokušavamo da rekonstruišemo filterima.

A onda je tu bila Srbija

Kod nas je ista priča dobila potpuno drugačiji zaplet.

Pomračenje je bilo izuzetno dobro vidljivo i na prostoru Srbije. Krajnji sever tadašnje Savezne Republike Jugoslavije našao se u zoni potpunog pomračenja, pa je, recimo, u Subotici Sunce bilo potpuno zaklonjeno oko minut i 43 sekunde. U Beogradu nije nastupio totalitet, ali je Mesec prekrio oko 97,7 odsto Sunčevog diska.

I dok su se drugde organizovala masovna posmatranja, Srbija je 11. avgusta 1999. izgledala gotovo kao napuštena.

Građanima su prethodno stizala dramatična upozorenja o mogućim posledicama boravka napolju. Ulice Beograda ostale su gotovo prazne, na prozorima su bile spuštene roletne, JAT je otkazivao letove, a slična atmosfera vladala je i u drugim gradovima širom Srbije: mnoge radnje i javne službe nisu radile, dok su ljudi ostajali u kućama i zamračivali prozore.

Fotografije koje danas izgledaju kao vremenska kapsula

Možda je upravo zato tako dobro ponovo gledati fotografije iz 1999. Na jednoj strani Evrope trgovi puni ljudi, negde dalje kilometarske kolone do najboljih mesta za posmatranje, zaštitne naočare koje danas deluju kao savršen Y2K aksesoar.

Dvadeset sedam godina kasnije, te fotografije više nisu zanimljive samo zato što prikazuju retko pomračenje Sunca. One su mala vremenska kapsula kraja devedesetih: šta smo nosili, kako smo pratili velike događaje, čega smo se plašili i kako je izgledalo kada nešto zaokupi pažnju miliona ljudi pre nego što je postojao telefon kojim će svako od njih to odmah snimiti.