Trikove naših mama iz devedesetih trebalo bi staviti u udžbenike, a danas kad sve neprekidno poskupljuje, možemo da ih primenimo i na svakodnevicu.
Mnogi koji su preživeli vreme inflacije prisećaju se kako je vrednost novca opadala toliko da kad preuzmeš platu u milionima dinara, dok stigneš do prodavnice, eventualno možeš da kupiš hleb i mleko – za celu platu. Pod uslovom da je, naravno, uopšte bilo hleba i mleka na rafovima.
U takvoj situaciji ne pale saveti današnjih stručnjaka. Ne možeš svaki put da štrpneš po malo i ostaviš sa strane, jer baš i nemaš šta da štrpneš. Ne možeš da preraspoređuješ prioritete, jer nemaš ni za najosnovnije namirnice. Kako štedeti u takvoj situaciji? Zapravo, kako preživeti ceo mesec? Naše mame nalazile su načine.
Aninoj mami najveći izazov je bio kako prehraniti četvoročlanu porodicu.
„Često se prisećamo kako je dedin recept bio ‘šaka pirinča’ – pošto od jedne šake pirinča može da se napravi ručak za celu porodicu. To nam je i ostalo, da uvek kad je frka kupujemo pirinač, sočivo, pasulj“, priča Ana (35). „Za ostalo se išlo u selo, skupile bi se i po tri porodice da se dele za benzin, da se ode do sela, gde je sve to bilo mnogo jeftinije, a oni nisu mogli do grada. Moji se sećaju ponekad tog poražavajućeg osećaja kad su kod rođaka na selu videli kako jabuke trunu pod drvetom jer nemaju kome da ih prodaju, dok, s druge strane, u gradu za celu platu kupiš jednu jabuku.“
Problem s nestašicom i skupoćom namirnica oslikavao se i u drugim kreativnim rešenjima. Domaćice su, na primer, razmenjivale takozvane „embargo“ recepte, koji su bili svedeni na najosnovnije sastojke za jela i kolače, po principu „kako da napraviš tortu od jednog jajeta i dve kašike šećera, a da deca hoće da jedu“.
Štedelo se i na kozmetičkim tretmanima.
„Sećam se tog jednog rituala moje mame koji se devedesetih pokazao kao super koristan. Svake nedelje predveče je ulazila u kupatilo i detaljno se sama sređivala za predstojeću nedelju. Depilacija, maske za lice i kosu koje je sama pravila, sređivanje ruku, pedikir, obrve… Za sve to joj je trebalo oko dva sata i mi u kući smo znali da je tad ne diramo, da je to vreme koje je njeno. Vremenom je i mene naučila da sve to sama radim i toga sam se setila ovih dana, kako je super što mogu da se negujem sama, a i uštedim“, priseća se Ivana (45). „Jedino što nije sama radila je kosa, za frizuru je skoro uvek išla kod frizera, ali bi kad dobije platu odvojila te neke pare za mesečno feniranje i platila unapred – kao pretplata za tip-top kosu“.
A šta ostane? Ljubina mama ima trik kojeg se pridržava od devedesetih do danas.
„Imala je školsku svesku A5 formata, na kockice i na svakoj strani je napisala po jedan broj od 1 do 31. Svaka strana predstavlja po jedan dan u mesecu. Kad legne plata, na svaku stranicu stavi određenu svotu novca i to je novac koji tog dana može da potroši. Naravno, ne idu u svesku sve pare koje ima, već ono što ostane kada odbije novac za račune i ostale obavezne dažbine od plate, plus određenu svotu koju želi da uštedi. I onda svakog jutra uzme samo pare za taj dan i zaboravi da sve ostale postoje. Zadatak je iskombinovati se da te pare budu dovoljne na dnevnom nivou, a veće kupovine ostavljaju se za kraj meseca od novca koji je ostao“, objašnjava Ljubica (28).
To onda automatski podrazumeva planiranje potreba, nema navlačenja na akcijske ponude, niti iznenadnih kafa s drugaricama.
„U početku može da deluje teško, posebno ako vam je zacrtana svota novca za dan jako mala. Bilo je perioda kada je ova metoda služila samo tome da rasporedimo novac tako da preživimo ceo mesec, pa je ‘štednja’ uvek ostajala prazna. Ali bilo je i perioda kada smo ovako zaista uspevali da uštedimo“, zaključuje Ljubica.
