"Šok mi je bio što se starijim ljudima persira".
Stefani Nešković (20) je rođena u Švedskoj, a onda se u četvrtom razredu osnovne škole preselila za Srbiju. U intervjuu za portal Zadovoljna.rs govorila je o šokovima koje je doživela nakon dolaska, o tome zašto se nikada ne bi vratila nazad, o kulturološkim razlikama…
“Bila sam mala kada sam došla za Srbiju. Upisala sam četvrti razred ovde i bio mi je totalni šok koliko kaskam za svima. Rekla bih, eto, prvi pravi kulturološki šok mi se desio u školi. Nisam znala da su srpska deca toliko napredovala naspram gradiva u Švedskoj. Tablica množenja, računanje površine i zapremine tela, a ja sam u Švedskoj do trećeg razreda znala samo da sabiram i oduzimam brojeve do 2.000. Takođe, šok mi je bio što se starijim ljudima persira jer toga nema u Švedskoj. Učenje iz udžbenika koji su svi bili na ćirilici, za mene je takođe predstavljalo problem kada sam došla”, priča nam Stefani.
Iako je napustila Švedsku još u osnovnoj školi, to je bilo dovoljno da uvidi velike razlike u sistemu obrazovanja između ove dve države.
“Školstvo je drugačije kod njih i moje subjektivno mišljenje i iskustvo je da se ovde u Srbiji deci plasira veća količina gradiva i da se radi bržim tempom nego u Švedskoj. Neko bi se sada raspravljao da li su oni bolji ili mi po tom pitanju, ali ja se ne bunim. Neću da lažem, bilo mi je teško u osnovnoj školi prvenstveno zbog jezičke barijere, ali kada se i to savladalo ostalo je na meni da savladam svo gradivo. Ništa nije nedostižno po mom mišljenju i jako sam zahvalna pojedinim profesorima iz srednje škole što su naporno radili sa nama jer sam lakše uspela da savladam prvu godinu fakulteta”, kaže nam Stefani.
Kako se razlikuje školstvo, tako i sam život, a kako kaže Stefani „nama sa Balkana život u Švedskoj deluje isprogramirano“.
“Svi imaju rokovnike gde se beleže svakakve aktivnosti. Ređe se viđaju sa ljudima i nisu toliko spontani kao na primer mi. Dosta deluju povučeno i hladno bar iz naše perspektive, ali nije nužno svaki Šveđanin povučen. Generalno su samo navikli da svako gleda svoja posla i da se fokusiraju na sebe. Kada pričam o načinu života u Švedskoj i o njihovim navikama odmah slede kritike nekih naših ljudi, ali treba shvatiti da je za njih takav život normalan i treba poštovati tuđu kulturu i stil života. Ko zna, možda smo mi Balkanci njima čudni”, objašnjava Stefani.
Iako u Srbiji živi skoro deset godina, određene stvari joj i dalje nedostaju iz Švedske.
“Verovali ili ne, jako mi nedostaje određena hrana i švedske namirnice. Neki bi se začudili pošto uglavnom ljudi nisu oduševljeni švedskom kuhinjom jer naspram naše nekako deluje ‘previše jednostavno’ ili pak samo slano. Ali eto, rekla bih da mi najviše nedostaju klasične švedske ćufte sa pireom, braon sosom i džemom od brusnice. Uz to naravno i ‘Kalles’ kavijar u čuvenoj plavoj tubi”, kaže Stefani i dodaje:
„Tamo mi se sviđa pre svega moj rodni grad Malme. Jednostavno će uvek imati posebno mesto u mom srcu. Sa druge strane jako volim švedsku čokoladu i slatkiše i to mi svakoga dana nedostaje. Ovde u Srbiji jako volim ljude. Dosta sam ekstrovertna i ovo mesto me upotpunjuje u tom smislu. Volim što kod nas postoji spontanost, dobronamernost i što kada naiđe negde problem skupa umemo da se okupimo da svi to rešimo ili nekome pomognemo“.
Pored lepih i nezaboravnih trenutaka koji su je dočekali nakon preseljenja za Srbiju, Stefani je imala veliku tremu kako će je prihvatiti drugari u školi.
“Strahovala sam da li će iko hteti sa mnom da se druži jer ne znam baš najbolje srpski i mešam padeže. Međutim, ja sam bila spremna da prihvatim novu okolinu i nove školske drugare. I posebno mi je olakšalo što su taj prvi dan svi bili fini i zainteresovani. Naravno, bilo je i loših momenata gde sam doživljavala ruganje, ali sam prešla preko toga. Bili smo svi mali i nezreli”, kaže Stefani.
Stefani je u Beogradu upisala Filološki fakultet, na kom je završila prvu godinu, ali o nastavku života u Srbiji posle fakulteta još uvek nije razmišljala.
“Meni je jako lepo ovde jer sam okružena porodicom, ovde mi je i šira familija, imam dobar krug prijatelja, momka i zaista sve što mi treba na jednom mestu. Studije mi za sada idu odlično i ne razmišljam trenutno previše o budućnosti jer nekako živim u momentu. Naravno, jako bih volela da dobijem stipendiju i tu mogućnost da preko fakulteta odem makar na semestar preko da studiram čisto zbog iskustva. Za dalju budućnost ću videti šta me čeka i gde ću završiti”, rekla je Stefani.
Nakon preseljenja, Stefani je još više postala zahvalna na svemu što ima.
“Kada sam došla ovde proširili su mi se vidici na svim poljima. Naučila sam dosta od drugih i stekla životno iskustvo koje ne bih menjala ni za šta. Najveći udeo je imalo naše školstvo i moja porodica što su me izgradili u ovo što jesam danas. Počela sam da cenim sitnice u životu i te sitnice mi ispunjavaju dan”, rekla je Stefani.
Ona sada živi u Pančevu, i kako kaže, ne kaje se što se preselila.
„Imam divne ljude oko sebe i ispunjeno se osećam svakoga dana pored njih i zaista ne bih mogla trenutno da zamislim život u Švedskoj i da ostavim iza sebe sve što sam stekla“, kaže Stefani.
Za kraj, Stefani je imala nešto da poruči svima koji žele da napuste svoju rodnu zemlju u potrazi za „boljim sutra“.
“Rekla bih svima da veruju u svoje snove. Znam da su svi čuli tu rečenicu mnoštvo puta, ali zaista jeste tako. Ako imaš neku viziju i daješ sve od sebe, uspećeš u tome. Ako ti je vizija da odeš preko onda idi. Meni je lično žao što mladi tek tako odustaju od ove zemlje jer ne shvataju u potpunosti šta ih čeka preko. Nije svuda ‘med i mleko’ i svaka država ima svoje prednosti i mane, to vam iz ličnog iskustva govorim. Ja sam svoj uspeh našla ovde, ali svi smo naravno različiti i to ne treba usporavati. Ja se zalažem za to da ne treba tek tako mladi da odustaju, ova država ostaje na nama za par godina. Možeš uspeti gde god u svetu, samo je bitna želja i trud”, kaže Stefani.
***
BONUS VIDEO: Kako u beogradskom ateljeu nastaje jedan šešir
Pratite nas i na društvenim mrežama:
