Jeleni Milenković iz Gadžinog Hana kod Niša je čak četiri puta dijagnostikovan tumor. Prvo u nosu, zatim u dojci, na grliću materice, a najzad na kičmenim pršljenovima i jetri. Jelena tvrdi da su je srpski lekari otpisali, a terapija u inostranstvu košta 3.000 evra mesečno. Zato želi da svi čujemo šta ima da poruči.
Ova hrabra žena već skuplja novac preko fondacije „Budi human“, a takođe su njeni sugrađani 8. jula organizovali humanitarni koncert za sredstva za njeno lečenje.
Jelena je uputila pismo javnosti u kojem predočava svoju borbu, opisuje sve prepreke sa kojima se sreće, ali i objašnjava zašto se svaki dan nada da će sutra biti bolje.
Njeno pismo prenosimo u celosti:
„Zdravo, opet vam se obraća, kako ovih dana kruži naziv, žena čudo! A sebi sam tako obična i jednostavna. Zašto zvati čudom želju da preživite? To ne treba da bude čudo već prioritet i rutina za nas koji se borimo sa ovim opakim zlom od bolešću.
Zbog toga je moj cilj, pored napora da se i sama izborim za život, da podstaknem i dam nadu i podršku svim drugim ženama koje se krčkaju u istom loncu. Nema predaje, znam da je kliše, ali nije ni čudo!
Žene sa metastatskim karcinomom dojke su najugroženije pacijentkinje u Srbiji, jer ovde za nas terapija ne postoji, za razliku od svih zemalja u Evropi i svetu. Bez terapije, naša dijagnoza se vrlo brzo pretvara u fatalni završetak. Dakle samo saznanje od čega bolujemo, dajem sebi slobodu da pričam u ime drugih žena, je završni čin!
Svaki dan treba živeti sa mišlju i odbrojavanjem: još koliko mi je vremena ostalo, šta da učinim za to vreme? Da li da ga posvetim sebi ili drugima? Možda je najbolje da odmah odustanem od svega, preteško je o tome razmišljati a kamo li sprovesti u delo. Stoga većina žena poklekne, odlazi kući u bolesničku postelju,gubi svaki osećaj za okolinu za postojanje za svet jer čeka…
Buđenje – kažem i sebi i drugima na sav glas! Žene, ustajte iz belih čaršava, vratite mozak na fabričko podešavanje! Postoji lek! Sigurna sam 100 posto, a i vreme neka pokaže. Možda nije u Srbiji, možda nije u inovativnim terapijama, ali možda ga ima u Vranju, u Malom Mokrom Lugu, u Beloj Palanci, u vašoj deci, u vašem porodičnom kutku, u prijateljskim ispijanjima kafe, u šumi, na jogi, na pecanju, u heklanju, tu je nas lek kod očiju i tako dostupan, samo ga treba upotrebiti!
Znam, mnoge će reći, kako sve to sa bolovima, sa mučninama i ostalim nus pojavama? Lako, moguće je, znam ja! Isprobala sam sve na svom telu na svojoj duši, samo mi verujte! Zar nije dovoljno reći da sam tri puta zgazila tri različite vrste karcinoma. Mnogo puta sam bila na dnu, u ponoru bez dna, u mukama i svaki put uz veru da mogu ja to, ustajala kao feniks!
Godinu dana sam živela sa neizdrživim bolovima u kičmi i telu dok su mi metastaze jele kosti i jetru, godinu lekari su me lečili od išijagije, uklještenja pršljenova i ostalih pogrešnih dijagnoza. A ja sam sve vreme bila na nogama sa decom, prijateljima sa pecaljkom u ruci na reci provodila sate, svakodnevno, ponavljajući u sebi kao mantru, neka voda odnese bol. I uspevalo je verujte.
Kada sam saznala dijagnozu i otišla u Tursku na lečenje, neurohirurg koji me pregledao, pita me pokazujući rukom na monitor na kome je PET/CT snimak moje kičme, kakvo ste vi čudo i kako ste na nogama došli u moju ordinaciju? Uz konstataciju da pacijenti sa tako lošim stanjem pršljenova dolaze samo na nosilima i retko u kolicima. Smejala sam se i odgovorila nehajno za to što priča, da sam verovatno za cirkus ne znam za gde sam?!
Eto to je samo delić mojih situacija u borbi protiv za sada ne poraženog protivnika. A ima na stotine anegdota, situacija koje kad se prepričavaju mogu da stignu do očajnih saboraca, i daju im nadu, jačinu, vetar u leđa – šta god samo da se drznu iz ponora!
Da vide kod očiju da upotrebe sva svoja čula i talente, koje dobijemo zajedno s bolešću i iskoriste ih kao oružje!
Mi same, naša svest i volja, smo najjače oružje, najbolji protivnik i najbolji lek protiv ove pošasti. Znam da je razgovor sa vama medijima trebao da teče u drugom smeru. Da ga iskoristim promovišući sebe i svoj SMS broj za donacije, ali smatram da je ova promocija najbolja. Fer igra je uvek u prednosti.
Previše se narod i svet izopačio da bih ga i ja pratila u tome. Ne mogu, nemam vremena! Moram da svu svoju dobru energiju usmerim na pobedu, da pošaljem pozitivne misli i reči utehe onima koji su očajni. Ne biram sredstva samo mogućnosti. Za sada su to po neka izjava u medijima, moji nalozi na svim društvenim mrežama, u budućnosti nadam se kad se još malo isčupam iz mog trenutnog zdravstvenog stanja, možda sve ovo podignem na viši nivo!
Odazvaću se na sve pozive humanitarnog karaktera gde je potrebno govoriti kao primer i kao podrška! Prošla sam sve od početka pa skoro do samog kraja, poznajem svaki delić, svaku česticu pregoleme muke ove bolesti. Poznajem u dušu svakog lekara „bogom danog“ koji vam na svako vaše pitanje, kao da će njegov odgovor život da vam spasi, samo slegne ramenima i nekud žuri.
Svi oni žure nemaju vremena za nas, nemaju terapiju, nemaju sredstva, nemaju uslove, nemaju kadrove, nemaju ništa da nam pomognu. A imaju li lepu reč, imaju li pogled koji zaista gleda u vas i ohrabruje vas? Malo je takvih!
Poznajem svaku medicinsku sestru koja se rastrza od posla iako nezadovoljna svojom platom ili bilo čime vikne na vas zbog nekog papira, kao da vam je još to u životu trebalo!
Zato smatram da sa punim pravom trebam i mogu da pričam na sva usta da zvonim sa sva zvona da kucam na svaka vrata, tražeći pomoc i pravdu i za nas! I mi imamo pravo kao sve žene u svetu da dobijemo besplatnu terapiju! Ko je još u mogućnosti da priušti 3000€ mesecno za lek? Ne možemo se svi lečiti preko fondacija!
Ono što bih još dodala je da je rešenje mog zdravstvenog stanja i terapije trenutno veoma daleko. Skupiti najmanje 3000€ svakog meseca, već postaje nemoguća misija. S toga sam prinuđena da tražim neko drugo rešenje. Verovatno napuštanje zemlje, kako bih se na koji god način dokopala besplatne terapije. Još jedna prepreka više za mene i moju porodicu,u nepovoljnom stanju neće nadam se urušiti još jedan deo mene i moje snage.
Navikla sam da se pored svoje bolesti borim i na mnogim drugim frontovima! Tako i ovog puta nameravam da istrajem u ovoj ideji o odlasku, papirima, ambasadama, razvodima, venčanjima – šta god bude trebalo spremni smo, moja porodica i ja zajedno do kraja, pa kakav god on na kraju bio.
A svim silama se nadam i molim da će biti uspešan. Jer mi neuspeh zaista ne ide uz ličnost“, poručuje Jelena Milenković.
Jeleni možete pomoći na sledeći način:
Slanjem SMS poruke: Upišimo 910 i pošaljimo SMS na 3030
Slanjem SMS poruke iz Švajcarske: Upišimo human910 i pošaljimo SMS na 455
Uplatom na dinarski račun: 160-6000000795182-24
Uplatom na devizni račun: 160600000079553532
IBAN: RS35160600000079553532
SWIFT/BIC: DBDBRSBG
Uplatom platnim karticama putem linka: E-doniraj
Uplatom sa vašeg PayPal naloga putem linka: PayPal
Skeniranjem NBS IPS QR kod-a na vašoj mBanking aplikaciji: NBS IPS QR kod
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
