Kako je Prada Nylon ranac zauvek promenio pojam luksuza

Kada je Miuccia Prada 1984. godine predstavila svoj danas čuveni Nylon ranac, taj potez je, ako ne baš provokativan, svakako bio suprotan svemu što se tada očekivalo od luksuza. U vreme kada se luksuz u velikoj meri povezivao sa upadljivim pokazivanjem bogatstva, ona je ponudila nešto namerno jednostavno. Prada je tada već imala reputaciju kuće koja milanskoj eliti nudi vrhunski izrađene kožne putne torbe, pa je ranac od industrijskog najlona, uz to prodavan po visokoj ceni, išao protiv gotovo svih tadašnjih modnih pravila.

Najlon je bio materijal šatora i padobrana - lagan, izdržljiv i čvrst, ali istovremeno bezličan, čak pomalo strog. Upravo je to privuklo Pradu, koja je porodični posao preuzela 1978. godine.

"Mrzela sam sve torbe koje su tada postojale… bile su tako formalne, tako tradicionalne", rekla je jednom. "Odjednom je najlon počeo da mi deluje zanimljivije od couture materijala."

U početku je kupce, naviknute na težinu i osećaj luksuzne kože, trebalo ubediti u ovu novu ideju. Modni urednici su, međutim, gotovo odmah prepoznali promenu - toliko da je prostor ispred kojeg su se održavale Prada revije počeo da liči na izrazito avangardnu verziju školskog dvorišta pred početak nastave. Do sredine devedesetih, koncept je u potpunosti zaživeo. Prada je počela da uvodi najlon i u druge delove kolekcije, a ranac je postao sastavni deo modnog jezika kuće.

Re-Nylon ranac, diskretna reinterpretacija originala, pojavljuje se baš u trenutku kada se moda ponovo okreće jednostavnosti i funkcionalnosti. Originalni Pradin dizajn bio je sveden gotovo do krajnosti - meko, savitljivo telo ranca zatvaralo se učkurom, preko njega je išao preklop, a nosio se visoko i pripijeno uz leđa.

Nova verzija gotovo je identična prethodniku. Jedina primetnija izmena jeste dodatna omča za kačenje aksesoara, mali ustupak savremenom načinu na koji danas nosimo stvari. Ono što se zaista promenilo jeste sam materijal.

Dok je originalni najlon nabavljan od dobavljača za vojnu industriju, njegov naslednik, Re-Nylon, nastaje razlaganjem i ponovnim oblikovanjem otpada izvađenog iz okeana, uključujući odbačene ribarske mreže, kao i tekstila sa deponija. Jedan odsto prihoda od prodaje namenjen je programu Sea Beyond, Pradinoj inicijativi posvećenoj zaštiti okeana, razvijenoj u saradnji sa Međuvladinom okeanografskom komisijom UNESCO.

Povezivanje ranca sa zaštitom životne sredine zapravo ima smisla. Mnogo pre nego što su rančevi postali deo mode, pripadali su svetu prirode i avanture. Njihov savremeni oblik razvijao se početkom 20. veka kroz planinarenje, kada su rančevi prilagođavani tako da bolje rasporede težinu po telu.

Taj osećaj praktične svrhe bio je ključan i za Pradinu originalnu ideju, zbog čega povratak ovog ranca danas deluje manje kao nostalgija, a više kao nastavak iste filozofije. Najlon je Miucciji Pradi omogućio da torbu svede na samu suštinu i da, upravo tom jednostavnošću, ponudi drugačiju ideju sofisticiranosti. Danas je pronašla i ekološki odgovorniji način da tu misiju nastavi, piše W Magazine.

A ako neko zna da je odbacivanje klasičnih statusnih simbola jedan od najefikasnijih načina da se pravila luksuza ponovo napišu, onda je to Miuccia Prada.