Bokserka Nina Radovanović u ringu je beskompromisna, brza i agresivna, a njen stil borbe posebno je privukao pažnju sveta nakon sjajnog nastupa na nedavno završenim Olimpijskim igrama u Tokiju. Ipak, teško da ijedna druga učesnica ima treninge poput Nininih.
„Ljudi misle da mi treniramo u nekim fensi uslovima, ali mislim da nijedna žena ne trenira kao ja, a naši muškarci posebno“, smeje se dok nam njen suprug pokazuje snimak na kojem Nina vežba u improvizovanom ringu na obali Save. Na drugom je vezana za banderu na parkingu i boksuje sa svojim trenerom Joletom Tamindžićem.
Zbog njega su se i vratili u Beograd, živeli su u Nemačkoj. Ponosno naglašava da je on jedini čovek kod nas koji može tako da je „išlifuje“, a pritom je izašao iz tog posla, „njega ne možeš da kupiš, on ako ne veruje u priču neće raditi“. Nina mu je poslednja koju trenira.
„Radimo maksimalno profesionalno iako nismo u profesionalnim uslovima i uvek smo fokusirani na to da ne gubim od treninga. Imamo brod na Savi, moj trener živi na Umci. Odradim trening, onda smo na reci. Kad letujemo, idemo u kamp, ja i tamo vežbam. Uvek treniram, samo menjam ambijent. Zato ti ja nikad neću reći da nemam uslove“, ističe.
Boks smatra umetnošću, u kojoj se prepoznala nakon što je ranije trenirala karate, a zatim i kik-boks… Boks je ipak bolje legao njenom temperamentu i stilu.
„Ljudi se od udarca plaše, a meni je to bio izazov. Ali u boksu nije samo udariti, tebi je poenta da nađeš način kako ćeš ti kretnjom, blokom, u momentu kad ona krene, da reaguješ brzo, da osmisliš i izvedeš pokret, uradiš nešto nepredvidivo, ima tu finesa raznih, ima mnogo filozofije. Taj sport je sve, samo nije jedna tuča. Mislim, može da bude, ali suština je skroz druga ako te boks inspiriše i vidiš ga kao veštinu koju možeš da nadograđuješ beskrajno u svim segmentima“, objašnjava nam.
Ipak, zahteva dosta prilagođavanja. Ninin način života jeste određen ambicijama profesionalne sportistkinje.
„Nisam neko ko preterano vodi računa jer su moji treninzi izuzetno iscrpljujući, trošim ogroman broj kalorija, na dnevnom nivou često preko 3.000 kalorija potrošim. Zanimljivo je da ja za jedan trening izgubim kilogram i po, na moju visinu i kilažu to je baš puno. Na tom nivou potrošnje možete da jedete šta hoćete. Ali ja se inače zdravo hranim, pod tim podrazumevam da ne jedem brzu hranu gotovo nikada, ne jedem čips i slične grickalice. Moje su grickalice badem i slično orašasto voće. Jedem ribu najviše, nisam neki mesožder, ali riba mi je glavna namirnica, dosta jedem povrća i voća. Kad treba da skidamo kilažu, uglavnom je to samo smanjivanje količine. I to se radi dozirano da se ne oseti na meču. Otprilike je to ta priča o ishrani, jer svako ko se bavi vrhunskim sportom zna da je nemoguće da jedeš loše stvari, mada sam često viđala i sportiste da piju kokakolu. Ja je ne pijem, uopšte ne pijem gazirano, samo vodu, čaj, kafu i ceđeno voće“, otkriva atraktivna bokserka.
„S druge strane imam i sređen život, u smislu mira u kući, podrške supruga, sve preduslove da ne budem umorna, osim od treninga. Legnem oko 23, a ustajem oko 7, 7.30 najkasnije. Ono što sam sebi mogla da priuštim je da mi drugi ne odlučuju kad ću da treniram. Ujutru nikad nasilno ne ustajem, pustim da se naspavam, da organizam ima svoj tempo. To mi je ostalo kao važna stvar, da se lepo naspavam i u odmorna, u punoj snazi odem na trening“, dodaje Nina.
U punoj snazi – to znači da za sparing moraju da dođu tri muškarca i da se smenjuju da bi ona odradila trening.
„Iritantno mi je to što sam ja sitna, uslovno rečeno, i kada kažem da sam bokser, uvek kreće neka šovinistička priča. I onda ja kažem: „Hajde majstore, ja i ti sad sednemo ovde u teretani, dam ti vežbu, pa da vidimo koliko ti možeš, koliko ja mogu i onda sve te situacije koje misliš da ja ne mogu rešimo odmah i završimo tu komunikaciju koja nije u redu“. Uvek postoji momenat da ljudi potcene ono što radiš“, konstatuje Nina.
***
Bonus video: Kako do pozitivnih misli
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
