Kako su uspele?
Lana Nedeljković
Prva prodavnica Ferdinand knedli otvorena je u ulici Gavrila Principa u Beogradu, a krenula je kao zamisao Lane Nedeljković, bivše bankarke. Ona je siguran posao zamenila za ispunjavanje svojih želja. Pune tri godine sa suprugom Nikolom i troje dece pripremala je ovu ideju, da bi je ostvarila krajem 2016. Istražila je tržište, uvidela da i odrasli i mališani vole ovaj slatkiš i rešila da otvori radnju.
„Odmah po otvaranju naše prve prodavnice shvatila sam da moram biti prisutna tamo svakog momenta ako želimo da ovo uspe. Odluka o tome da dam otkaz u banci je bila jedina logična tog momenta. Nije se ni postavljalo pitanje da možda mogu da zadržim oba posla, bilo je nemoguće. Ja sam tu bila non-stop, i mesila knedle, i kuvala ih i prodavala. Nikola bi išao na svoj posao i dolazio čim završi da pomaže šta god treba, nekada i do pola noći da kuva zajedno sa radnicima krompir za ujutru“, kazala je jednom prilikom Lana.
Njih je ideja o pokretanju posla sa knedlama, što su više razmišljali o njoj, sve više vukla.
„Sve smo bili sigurniji da će to biti prava stvar, znali smo da ne postoji takva radnja, da ljudi vole knedle, a da u ovoj brzoj svakodnevici malo ko ima vremena da odvoji pola dana za njihovo spremanje kod kuće. Mogu reći da je sreća pa nas je u pripremi i pokretanju posla bilo dvoje, Nikola i ja, tako da smo stalno pričali o tome, dopunjavali se i aktivno radili, kako na pripremama receptura, odabiru namirnica, tako i na izradi biznis plana i vizuelnom identitetu brenda.“
Od osnivanja je Lana proširila posao, pa danas Ferdinand knedle, osim u Beogradu, postoje i u Novom Sadu i Zagrebu i jedan su od najvoljenih poslastičarskih brendova.
Katarina Čudić
Svaki komad nakita Katarine Čudić liči na malo umetničko delo. Njeni komadi pričaju priču koja je zainteresovala i ljude širom sveta da dođu do svojih primerka Katarininih narukvica, ogrlica, prstenja.
Ona je dizajnerka i autorka umetničkog nakita, a takođe je istoričarka umetnosti, sa posebnim interesovanjem za istoriju nakita i savremeni nakit. To se i vidi u njenom radu i upravo to joj je od ove umetnosti napravilo uspešan biznis.
„Odrasla sam posmatrajući oca koji je radio u zlatarskoj radionici, tako da su nakit i njegova izrada sastavni deo mog života. U tom smislu, nije bilo odluka, niti nekih radikalnih preokreta. Jednostavno, nakit je bio i ostao moja svakodnevica, nikada posao, vec strast i zadovoljstvo”, kaže Katartina i dodaje da su neophodne godine posvećenog i istrajnog rada ne bi li se ostvarila dobra saradnja sa maloprodajama sa kojima danas sarađuje.
Tijana Tašin
Tijana je mlada preduzetnica, suosnivačica kompanije TerraCore Technologies, koja je svoje različite ideje pretvorila u uspešne poslovne poduhvate.
Pre nego što je ušla u startap vode i osnovala sopstveni biznis, Tijana se bavila marketingom, PR-om i projektnim menadžmentom. Spajanjem različitih interesovanja, 2017. godine, zajedno sa svojim partnerom, osnovala je svoju prvu kompaniju. Yolobook je nastao kao rezultat želje da se proizvod koji je već postojao na inostranom tržištu prilagodi i približi domaćem tržištu.
Posle nešto manje od dve godine i uspešnog poslovanja ovog brenda za izradu unikatnih foto albuma, Tijana pokreće još jednu kompaniju – ovoga puta sa potpuno različitom delatnošću. ZDRA brending agencija okrenuta je radu sa klijentima, a njihov glavni cilj jeste kreiranje vizuelnog identiteta koji će savršeno odražavati svaki deo organizacije klijenta.
Krajem 2020. Tijana i njen partner okreću se fintech industriji i razvoju softvera, pa tako agencija ubrzo postaje TerraCore Technologies i oni trenutno rade na razvoju Fiat & Crypto Wallet-a i digitalne banke.
„Kada smo shvatili koliko su naše veštine komplementarne i neophodne većini projekata i ideja, pristupali smo poslu sa uživanjem, učili jedno od drugog i sate provodili tražeći nove klijente i poslove, gledajući online kurseve i konferencije. Vremenom, nailazile su ideje koje su zavređivale više pažnje i energije – od organizovanja studentskih projekata, preko organizovanja regionalne brending konferencije do saradnje sa agencijom iz San Diega i prvih stranih klijenata i pokretanja YoloBook staratapa sa prijateljima sa fakulteta. U startu je bilo teško fokusirati se uopšte – imali smo ceo zid u dnevnoj sobi izlepljen hamer papirima sa task listama podeljenim po projektima sa rokovima i zadacima. Ispisali smo ih za par sati jer više ni aplikacije ni rokovnici nisu pomagali u organizaciji. Tako smo mogli svakog dana da gledamo spiskove i da prežvrljamo sve što smo odradili.”
Taj period je postavio temelje svemu što se danas dešava – od veština organizacije, suočavanja sa preprekama i prevazilaženjem istih, preko načina na koji se nose sa stresom i obavezama i kako postavljaju prioritete, do poznastava i kontakata sa svim ljudima sa kojima su u to vreme radili…
Dunja Jovanić
Dunja Jovanić je influenserka i preduzetnica čiji je rad već odavno prešao granice Srbije. Devojka vedrog duha i stava osvojila je ceo region, a od pre par godina osvaja i svojim proizvodima.
Kada je pre desetak godina počela da se bavi društvenim mrežama, bio je to tek hobi studentkinje ekonomije. Dve godine radila je taj posao iz ljubavi prema modi, a prva zarada stigla je tek tada – i tu u iznosu od 150 evra. Najdražih joj je to 150 evra u životu – jer je taj iznos simbolisao da je moguće živeti i od sopstvenih snova. Ova uspešna mlada žena nije stala samo na tome, pokrenula je brend #BÉBÉSWIM, a onda i predstavila novu liniju kupaćih kostima.
Jednom prilikom je govorila o tome kada se i kako u njoj rodila ideja da pokrene brend.
„Ideja se rodila još 2019. godine, ušla sam u to iz velike ljubavi i nisam očekivala da će se za samo godinu dana BÉBÉ priča tako razviti. Mislim da je suština da ako nešto radite iz potpune ljubavi i dobre namere, retko kada rezultati izostanu. Najviše je trebalo rada, a onda hrabrosti i ulaganja.“
Jasna Kavran
Jasna Kavran je arhitektica i istraživačica sa širokim spektrom stručnih iskustava u međunarodnom arhitektonskom projektovanju, pedagoškim i istraživačkim projektima.
Neki od projekata koje je Jasna vodila i na kojima je radila uključuju projekat rekonstrukcije i konzervacije nekoliko zgrada u Londonu, veliki projekat rafinerije vredan 500 miliona evra u Beogradu, kao i niz projekata stambenih objekata u Beogradu. Ona je izvršna direktorka arhitektonske firme Studio OBE.
Ovaj multidisciplinarni beogradski studio, čiji su osnivači Jasna Kavran i Ksenija Pantović, bavi se projektima arhitekture, enterijera i dizajna nameštaja iz oblasti arhitekture stambenih, poslovnih i ugostiteljskih objekata, uz blisku saradnju sa grafičkim dizajnerima, umetnicima i saradnicima iz drugih oblasti.
Dragana Čalija
Dragana Čalija, direktorka IT kompanije Saint Di, kaže da uživa u slobodi koju donosi preduzetništvo.
Dragana je danas, posle devet godina poslovanja, direktorka uspešne novosadske IT kompanije Saint Di, koja posluje i na tržištu Velike Britanije. Firma se sastoji iz dva dela – prvi je outsourcing, tj. uslužno programiranje aplikacija, sajtova ili kreiranje softverskih rešenja. Drugi deo čini OrderEngine – aplikacija namenjena ugostiteljskim objektima koja ih povezuje sa njihovim distributerima i omogućava im da na lak, brz i efikasan način poruče sve što im je potrebno.
Već tokom Fakulteta tehničkih nauka uočila je sklonosti ka preduzetništvu. Kako kaže, fiksno radno vreme od devet do pet nije bio njen san, niti se uklapalo u njenu dinamiku života.
„Kroz fakultet sam shvatila da je preduzetništvo ono što meni paše i da posedujem liderske veštine. Na tome sam počela da radim već negde na trećoj i četvrtoj godini fakulteta i fokus usmerila i na to, a ne samo na programiranje. Bila sam svesna da pre otvaranja firme moram da se oprobam u drugim firmama i steknem iskustvo. Nakon fakulteta zaposlila sam se u jednoj velikoj novosadskoj firmi koja mi je dala uvid u funkcionisanje firmi i privatnog sektora, kao i šansu za širenje mreže poznanstava. U međuvremenu, kako sam sticala iskustvo, počela sam i da radim manje posliće sa strane koji su mi pružili samopouzdanje i osnovu za otvaranje firme.“
Ipak zarad ovog cillja, poziciju asistenta na Fakultetu je morala da napusti, ali je, kako kaže, u tom trenutku to bila strateška odluka za dobrobit firme.
„Jedna od pobeda za mene je što sam shvatila i prigrlila činjenicu da mi se sviđa i da želim da uživam u slobodi koju nosi preduzetništvo. Veliki korak u mom ličnom razvoju je bio što sam uspela da napravim ogroman, mnogima i nelogičan, korak – napuštanje firme u kojoj sam bila zaposlena i otvaranja sopstvene sa samo 27 godina“, kaže ona.
Emilija Katić
Iza modnog brenda M-ishka, prepoznatljivog po ručno pravljenim espadrilama pastelnih boja i predimenzioniranoj mašni, stoji dizajnerka Emilija Katić.
„Nikada o brendu nisam razmišljala kao o nečemu komercijalnom, nije bilo takvog plana, samo sam verovala u sebe. Često me zovu ljudi koji imaju brendove u povoju da im dam savet kako da uspeju, i ja im kažem da veruju u ono što rade i da to rade sa velikom emocijom i strašću. M-ishka je nastala iz ljubavi, zaista.“
Emilija je studirala ekonomiju, ali se uvek bavila modom.
„Radila sam kao modni stilista u nekadašnjem časopisu Story i kao asistent modnog urednika u časopisu Gala. Jedno vreme sam živela u inostranstvu i bavila se obrazovanjem, a po povratku sam neko vreme i ovde radila u sferi obrazovanja. Mislim da dosta za brend dosta znači to što sam studirala ekonomiju, čini mi se da je to dobra kombinacija.“
Maja Jakšić
Tokom studija dizajna tekstila Maja je imala priliku da istraži fantastične mogućnosti ručnog dizajna i tradicionalne izrade. Najveće uzbuđenje koje je taj kreativni proces izazvao u njoj potiče od mešavine komercijalnog i umetničkog pristupa tapetama i dizajnu tekstila.
„Tokom poslednjih 18 godina, neizmerno sam uživala u istraživanju različitih oblasti dizajna i umetnosti dok sam obogaćivala i razvijala svoje veštine i kreativno razmišljanje. Posle diplomiranja na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu provela sam godinu dana kao gostujući student na Odseku za modernu umetnost Državne akademije za umetnost i dizajn u Štutgartu. Posle ovih studija počela sam da radim za uglednu firmu Rasch Textil u Bramšeu, gde sam, nakon što sam počela kao pripravnica, ubrzo postala dizajnerka tekstilnih tapeta sa punim radnim vremenom. Ovo je bilo odlično iskustvo, kao i sjajna prilika da se steknu veoma dragocena znanja o različitim tržištima širom sveta, ali i iskustvo iz prve ruke u organizovanju masovne proizvodnje i njenom toku rada.“
Ubrzo nakon toga našla se pred teškom profesionalnom odlukom između umetničkog i komercijalnog pristupa radu.
„Donela sam odluku da postanem samostalna dizajnerka i konačno prepletem svoje dve velike ljubavi – primenjenu i likovnu umetnost. Osnivanje studija Vilenica bilo je odlučujući korak u mojoj želji da se posvetim dizajnu po meri i ručno rađenom. U studiju Vilenica inspiraciju crpimo iz svakodnevnog života, prirode i umetnosti, kao i u pronalaženju savršenstva u nesavršenom. Nastojimo da spojimo prošlost i budućnost i unesemo elemente tradicionalne i savremene umetnosti u svakodnevni životni prostor. Svi naši ručno rađeni proizvodi su jedinstveni i ekološki prihvatljivi.“
Bojana Brkić
Bojana danas ručno pravi posuđe od porcelana, a iza svega je 20 godina dugog putovanja.
„Umetnost keramike me je osvojila kao studentkinju kineskog jezika i književnosti 2000. Otkrila sam minimalistički ideal Dalekog istoka lepote, kontrasta i harmonije čvrstine i krhkosti. Ovo se pokazalo kao savršen uvod u rad s porcelanom.“
Te vrednosti su i dalje Bojini lajtmotivi.
„Sa puno entuzijazma, preselila sam se u Kinu 2005. Tokom časova kaligrafije uvidela sam koliko je snažno okruženje koje se brzo razvija, novčano orijentisano sa niskim interesovanjem za kulturu. Ali dobra stvar su veštine stečene na tim časovima koje danas koristim prilikom nanošenja zlatnih motiva.“
Posle godinu dana se vratila kući, radila monoton posao u velikom trgovačkom lancu, a zatim pet godina provela kao instruktorka jezika.
„Početkom 2012. osetila sam da sam spremna da počnem nešto novo. Želela sam da minimalistički dizajn učinim funkcionalnim u različitim situacijama. Nadala sam se da ću inspirisati ljude da nauče o porcelanu i vrednostima koje gaji, a koje smatram preko potrebnim u modernim vremenima. Tada sam upoznala i svog budućeg supruga Radeta, koji me je ohrabrio i usmerio ka izgradnji brenda. On je i dalje suštinski deo tima.“
Potreba za porodičnim poslom je bila sve jača, pa su odlučili da udruže snage.
„Generacijama su porcelanski komadi čuvani za posebne prilike, uz ogromnu pažnju da se ne polome. A to nije fer. Da, porcelan može da se polomi, ali ako se ne koristi sa životnom radošću, koja je poenta? Svaka prilika može biti jedinstvena, a mi treba da uživamo u delikatnosti i lepoti porcelana. Ako uzmemo kineski porcelan bez straha da ćemo ga slomiti, ali uz fokus na ovaj trenutak i naše zadovoljstvo, najverovatnije će ostati netaknut. Tako nas porcelan uči filozofiji koja slavi život.“
BONUS VIDEO: Nina je jedna od retkih automehaničarki u Srbiji
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
