Ja sam devojka koja izlazi sama u grad - evo šta sam sve doživela

Dok se probijam kroz masu u želji da kupim piće, lik me nakon razmenjene dve tri rečenice pita s kim sam došla. Nakon mog "sama" njegova faca pravi grimasu koja je rezultat nekoliko izmešanih emocija, uglavnom ne toliko prijatnih.

Nakon toga sledi čuveno pitanje "Kako to misliš sama" uz sažaljivi pogled kao da sam najveća mučenica na svetu koja nema nikoga i primorana je da sama izađe u grad.

Oduvek sam volela da izlazim i da se družim, međutim, u situacijama kada su me drugari ispaljivali, nikada nisam dozvolila sebi da mi to bude izgovor da ne odem na žur. Vremenom sam shvatila da je to što izlazim sama problem svima, osim meni.

"Nemoj sama da ideš, sačekaj me još sat pa ćemo ući zajedno, glupo je da sediš sama", rekla mi je jednom drugarica nakon čega sam se zaista trudila da razumem zbog čega je glupo sedeti sam. Možda zbog toga što se ljudi u grupi, makar nju činila dva čoveka, osećaju sigurnije i ušuškanije. Čim je neko van grupe, on predstavlja neku nejasnoću, pa čak i opasnost.

"Kako je dečko smeo da te pusti samu", pita me lik pokušavajući da ispadne šmeker a ja k'o budala ulazim u raspravu s njim iako znam da nikada neće razumeti na koliko nivoa je pogrešna ta rečenica.

Nikada nisam imala nikakvih problema kada sam izlazila sama, uglavnom mi bude žao ljudi koji 'samotnjake' posmatraju kao neku ugroženu vrstu kojoj treba pomoć.

"Evo jedno piće od kuće, nema veze što neće doći", kaže mi konobar iz vedra neba misleći da čekam nekog. Ne znam kako da mu objasnim da sam bila u prolazu i da mi je to što želim da na miru sama popijem piće neka vrsta terapije.

Omiljene situacije su mi kada me parovi muvaju jer je uvek po ustaljenom šablonu. Muškarac pošalje piće, ja se zahvalim i odbijem i onda on kaže da to nije od njega već od njegove devojke. Nakon toga ona prilazi i opet sledi dobro poznata priča "Ajde kod nas da se slikamo i družimo". Ovakve stvari mi se ne dešavaju toliko često kada izađem sa društvom, jer kad sam sama očigledno sam lakša meta za tuđe igrarije.

Mnogima su barovi i klubovi idealna mesta za druženje i upoznavanje ali kada neko odluči da igra tu igricu sam, odjednom taj koncept umesto prijateljskog postane pomalo osuđivački. Meni kao jako ekstrovertnoj osobi, solo izlazak predstavlja neku vrstu odmora od silnih ljudi s kojima se redovno viđam i to mi je sjajna prilika da upoznam neke nove ljude van mog socijalnog kruga.

Nikada nisam dizala famu oko toga što izlazim sama ali sam na osnovu reakcija uvidela da ovde ljudi sebe nesvesno ukalupljuju stavovima o kojima nikada nisu ni promislili. "Glupo je da sediš sama"??? Kakva je to uopšte rečenica? Kome je glupo? Meni sigurno ne. To što sam izolovana od svih ne znači da sam usamljena, naprotiv, provodim se bolje nego ikad.

Solo izlazak treba da predstavlja upoznavanje prvenstveno sa samim sobom i oslobađanje od zarđalih socijalnih paradigmi.

***

Bonus video: Humanitarna modna revija šnajderki iz Sombora