Prvih nekoliko dana je bilo nepodnošljivo.
Na početku moram da napomenem da mrzim hladnoću i da sam totalno letnji tip osobe. Pre dve godine na internetu sam pronašla članak koji govori o benefitima tuširanja hladnom vodom i s obzirom da volim da razbijam strahove, rešila sam da probam. Prvih nekoliko dana je bilo nepodnošljivo, vrištala sam i skakala ispod tuša ali vremenom je neprijatnost postajala sve manja, a vreme provedeno u hladnoj vodi duže.
Shvatila sam da sam postala zavisnik koji konstantno juri taj osećaj koji dobijem posle svakog tuširanja. Euforija koju hladna voda izazove je ista kao kada popijete redbull i toliko je jaka da momentalno zaboravite na torturu koju ste doživeli ispod tuša. Mislila sam da sam pobedila sebe i onda sam jednog dana nabasala na video čoveka koji se kupa u ledu. U pitanju je bio Wim Hof „The Iceman“, čovek koji konstantno šokira javnost pomerajući granice ljudske izdržljivosti. Svojim metodama koje uključuju svesno disanje, izlaganje tela hladnom i meditaciju promenio je način na koji razmišljamo o hladnoći.
Sve to me je jako zaintrigiralo, provela sam sate gledajući njegove videe na Jutjubu, pročitala svaki mogući članak o njemu i logičan korak je bio da se prijavim na seminar.
Seminar vode Wim Hofovi licencirani instruktori koji vas ceo dan upoznaju sa metodom, vode vas kroz disanje i kao šlag na torti, sačekaju vas sa bazenom punim leda.
Serije disanja su jako intenzivne i dinamične, u jednom trenutku sam mislila da sam na drogama. Neki su se smejali, neki su plakali, meni se uglavnom vrtelo u glavi, ali imala sam osećaj kao da sam prvi put u životu disala na pravi način. Pravo katarzično iskustvo! Osetila sam kako mi kiseonik ispunjava celo telo, odjednom se sve otkočilo i dovelo u balans.
Sledeći korak je bio ulazak u vodu sa ledom. Bez ikakve velike pripreme, uđe se u bazenčić, čučne se i to je to. Na seminaru su većinom bili muškarci i to uglavnom sportisti, profesionalni treneri i zbog toga sam se iznenadila kada su neki od njih odustali od kupanja. Isto tako, bilo mi je drago da vidim dečaka od 12 godina koji je hrabro izdržao sve.
U trenutku uranjanja, telo mi je upalo u stanje polu šoka, osetila sam nalet adrenalina, došlo mi je da vrištim. Pokušala sam da se fokusiram na disanje, ali mi nije išlo od ruke i telo je počelo da mi „otkazuje“, nisam osećala ruke i noge, koža me je zatezala i pekla. Došlo mi je da pobegnem odatle što pre, ali sam shvatila da i te kako mogu da upravljam svojim telom ako to dovoljno želim.
Izdržala sam dva minuta i nakon toga se na mom licu mogao videti samo smeh. Odjednom je sva bol nestala, kao da sam otključala neke nove nivoe u svojoj glavi za koje nisam ni znala da postoje. Postala sam prijatelj sa bolom i shvatila da je on skroz kul i da želim da se družim još sa njim.
Zbog toga sam nakon pola sata opet ušla u bazen i bila u njemu duplo duže. Ovaj put sam bila opuštenija i doživela sam spiritualni momenat, kao da sam se očistila od svih loših stvari. Cirkulacija mi je proradila i celo telo mi se probudilo. Crvenilo na koži je izbledelo vremenom, ali euforija je i nakon par sati bila prisutna. Osećam da mi je nakon svega toga imuni sistem jači, imam više energije u toku dana, budnija sam i svesnija u donošenju odluka.
Nakon ovoga sam nastavila da praktikujem hladan tuš kod kuće i da se kupam u prirodi kad je zima.
Jedno od najlepših iskustava sam imala na Apeninima u Italiji, gde sam se ujutru kupala u planinskoj rečici iako temperatura vode nije prelazila pet stepeni. Porodica i prijatelji misle da sam totalno skrenula i nije im najjasnije šta se sa mnom dešava ali ne obazirem se previše na njihove komentare.
Ovo oslobađajuće iskustvo mi je definitivno promenilo život jer sam prevazišla sam samu sebe i otkrila da sam jača nego što mislim. Moj um i moje telo su se navikli na nelagodu i na rušenje prepreka koje sam sama sebi napravila. Ne planiram da se zaustavim, sledeći korak je odlazak na Wim Hofovu ekspediciju.
***
Bonus video: Da li ženama treba dati slobodne dane tokom menstruacije
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
