Ispovest Beograđanke: Moj život s majkom alkoholičarkom

Njena priča 04. dec. 202119:52 > 19:55
Podeli:
Alkoholizam
Foto: Philip Lewis / Alamy / Alamy / Profimedia

Kako joj je alkoholizam razorio porodicu, kako je majka nakon razvoda od oca alkoholičara i sama počela da pije i u šta se život onda pretvorio, otkriva jedna Beograđanka za naš portal.

„Alkoholizam je bolest koja je razorila moju porodicu. Prvo je otac bio alkoholičar… Pokušavao je par puta da se leči. Nije uspeo i na kraju je umro od posledica te surove bolesti“, seća se Maja, za čiju priču smo saznali preko Zajednice klubova lečenih alkoholičara Srbije.

Kako kaže, u svim tim pokušajima i fazama očevog života ona i sestra su ga pratile, kako su umele u tim godinama.

„Znate koliko duboki ožiljci ostaju posle svega toga… Kad je otac umro, majka je izgubila oslonac u životu, bez obzira na to što su već dugo bili razvedeni. I onda je i ona počela da pije! U početku je to bilo vikendom sa društvom, ali vrlo brzo sam svaki dan išla u prodavnicu po pet piva. To je za mene najveći gubitak u životu. Iz dana u dan sam gledala kako gubim svoju majku. A oduvek je za mene bila ideal savršene žene i majke.“

Celog života Maja se trudila da liči na nju u svakom mogućem pogledu.

„Bila mi je i majka i najbolji prijatelj. Jedina osoba kojoj sam mogla da kažem apsolutno sve. Sate smo provodile razgovarajući o svemu što nam se događa i bile smo bezrezervna podrška jedna drugoj u svemu. Savršeno smo se razumele, osećale jedna drugu. Onda sam odjednom ostala sama.“

Maja priznaje da je bilo užasno teško prihvatiti istinu.

„Vremenom sam naučila da se nosim sa svim tim, kao i sa svim njenim promenama raspoloženja. Ali istina je da nas je sve to mnogo udaljilo.“

Onda, kada je majka prvi put rekla da ide na lečenje, Maja je bila presrećna. Pomislila je da će sve biti kao pre.

I bilo je, ali nažalost, ne zadugo.

„Ubrzo sam primetila da ponovo upada u depresivna raspoloženja, da se vraća društvu koje pije alkohol, da se menja. Jasno mi je bilo šta je posredi. Ovog puta je insistirala na ređim susretima, nalazila je razne izgovore. Znala sam da je htela da pije, ali da je mi ne viđamo takvu. Priznajem da je moja velika greška što sam joj to dozvolila, ali iskreno bila sam umorna od svakodnevne borbe sa alkoholom godinama unazad. Htela sam da joj pomognem, ali više ni sama nisam znala kako.“

Onda je majka Maju jednog dana pozvala i rekla da je dobila uput za neuropsihijatriju.

„Bila sam prestravljena. Taj dan i stanje u kom sam je zatekla su mi još uvek pred očima. Znala sam da je loše, ali nisam ni slutila koliko. Pomogla sam joj da se smesti u bolnicu. Ono kroz šta smo nas dve prošle tih dana, čekanje, strah u njenom pogledu, vapaj za pomoć, nikad neću zaboraviti. Nikad nikome ne bih poželela da u takvom stanju vidi nekog svog, nekoga ko mu je najbitnija osoba u životu.“

Nakon dve nedelje boravka u bolnici Maja je primetila da se majci vratio osmeh na lice. I tbog toga je i sama izašla iz sivila.

„Znam da su veliki uticaj imali lekovi koje je pila, ali ipak sam tog dana videla majku kakvu je odavno nisam videla. Znam i da se moj odnos prema njoj ne uklapa u standarde lečenja alkoholizma, ne provodimo sate razgovarajući o njenoj bolesti, krizama, lekovima koje pije, ne radimo ono što su nam u Klubu lečenih alkoholičara rekli da treba, priznajem. Ali ja imam utisak da bih je svakodnevnim pitanjima na tu temu samo više ubijala u pojam. Ne želim da se oseća, kako ona to kaže, kao građanin drugog reda. Verujem da joj više prija razgovor o nekim običnim životnim temama. Više volim da joj kažem kako njen unuk pita kada ćemo ići kod bake. Naravno da ću uvek biti tu kad bude imala potrebu da priča o svojim problemima i strahovima, krizama otvorenog i zatvorenog tipa, antidepresivima, ali ne želim da joj to bude jedina preokupacija u životu.“

Kako kaže, trudi se da majku vrati u stvaran svet i u svoj život.

„Ja želim da vreme koje provodimo zajedno iskoristimo na najbolji mogući način, da nadoknadimo sve ono što smo propustile godinama unazad, da ponovo izgradimo odnos kakav smo imale. Hoću da i moj sin bude deo njenog života, da se smejemo kao pre, bez bojazni, tuge i osuđivanja. Ja moju majku ne posmatram samo kao treznog alkoholičara, ona je meni mnogo više od toga, to je previše hladan odnos koji ne želim da gradim sa njom. Želim da joj stavim do znanja da ono što je bilo ostaje za nama, nema potrebe svaki dan dodavati so na ranu.“

Majina želja je i da majka povrati izgubljeno samopouzdanje i da shvati da je i dalje njena majka, ideal savršene i hrabre žene koja je uspela da pobedi svoje demone.

„Želim da ponovo izgradi normalan život bez samoosuđivanja i sa verom u snagu volje za bolje sutra.To je njoj potrebno, da ponovo korača kroz život uzdignute glave, a ne da se krije od sveta u svojoj samoći. Jer nema čega da se stidi. Trudim se da joj dokažem da imam poverenja u nju i zaista verujem da će ovog puta uspeti da istraje i preuzme kontrolu nad svojim životom. Verujte, znam svako slovo koje piše u knjizi Alkoholizam – od prve do poslednje čaše, ali isto tako znam da je mojoj majci potrebno da je gledam kao normalnu zdravu ženu bez ikakvih etiketa. Priznajem, pomalo sam i sebična, previše mi je vremena sa njom oduzeo alkohol. Ne dam više!“

*

Potražite pomoć

U Srbiji ima preko 200.000 registrovanih alkoholičara, a samo dva odsto njih se leči. Lečenje alkoholizma dug je i mukotrpan proces koji može da traje godinama, zvanično, ali u suštini traje do kraja života jer nagon za pijenjem kod alkoholičara ostaje zauvek.

Lečenje alkoholizma u Srbiji podrazumeva prvo bolničko lečenje, koje obuhvata farmakološko i psihološko lečenje alkoholičara u bolnici/ustanovi za lečenje alkoholizma.

Druga faza lečenja alkoholizma je takozvano produženo lečenje, koje obuhvata grupnu terapiju u klubu lečenih alkoholičara, kojih u Srbiji ima nekoliko desetina.

Prvi korak u lečenju alkoholizma ne deluje komplikovano na prvi pogled – dovoljno je kod lekara opšte prakse zatražiti uput za jednu od 10 državnih bolnica i ustanova za lečenje alkoholizma u Srbiji i prijaviti se. Osim ovih državnih postoji i veći broj privatnih ustanova za lečenje alkoholizma u Srbiji. Međutim, najveći problem je to što vrlo mali broj alkoholičara želi sam da pođe na lečenje. Zato je uloga porodice i bližnjih u tome presudna.

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

TikTok

Pinterest

Instagram

BONUS VIDEO: Pazite da ne preterate – Trovanje alkoholom