Šta je to pretporođajna depresija i kako je biti nesrećan iako nosiš zdravu bebu, otkriva Dragana Možek.
Za BBC na srpskom piše Marija Janković
„Iz pet trudnoća, izvukli smo jedno dete“, voli da kaže Dragana Možek, kada priča o sinu Relji.
Iako se Dragana smeši dok izgovara ovu rečenicu u polušali, istovremeno obara pogled i gleda u stranu.
Razmišljanje o poslednjih nekoliko godina, kada je sa mužem pokušavala da napravi porodicu, mame joj osmeh, ali i suze na lice.
„Svaki put kada se dogodi trudnoća, prvo se obraduješ, a onda krene strah“, kaže Dragana za BBC na srpskom.
„Tada sam imala osećaj – nosim zdravo dete, a nisam srećna“.
Dragana je prebrodila pretporođajnu depresiju, koja u Srbiji pogađa svaku petu trudnicu, pokazalo je istraživanje koje su radili stručnjaci Kliničkog centra Srbije, psihijatrijskog odeljenja bolnice Zvezdara i Medicinskog fakulteta u Beogradu.
„Depresija tokom trudnoće je prilično zanemarena u odnosu na postporođajnu depresiju o kojoj danas znamo više i više o tome razgovaramo“, kaže za BBC Jasmina Mihnjak, psihološkinja i urednica roditeljskog portala Bebac.
„Danas su trudnice pod ogromnim pritiskom i mislim to razlog zbog kojeg se sve češće i javljaju za pomoć“.
Ipak, u manjim sredinama, dodaje ona, još je sramota obratiti se za pomoć, a posebno tokom trudnoće.
„Ne govori se toliko javno o depresiji, ali kada dođu na savetovanje, žene se otvore“, kaže ginekološkinja iz Vršca Tatjana Vesović.
Trudne žene sijaju – da li je uvek tako?
U pauzi između odvođenja Relje u jaslice, nastavničkog veća u gimnaziji u kojoj radi i početka časova – Dragana dolazi nasmejana i sa napomenom da je „samo malo u gužvi“.
Tek se vratila na posao u školi, gde predaje nemački jezik, a sin je još na privikavanju u vrtiću.
Ipak, kaže, sve „ide kako treba“.
Uživo Dragana deluje mi kao najorganizovanija nova mama od svih mojih poznanica i prijateljica.
Ali, samo nekoliko nedelja pre ovog susreta, Dragana je na profilu na društvenim mrežama komentarisala vest da je Klinika za psihijatrijske bolesti Doktor Laza Lazarević pokrenula liniju za pružanje psihološke podrške ženama pre, tokom i posle trudnoće.
Dragana je javno napisala kako se i sama borila sa predporođajnom depresijom.
„Da, i to postoji“, napisala je ona.
„Moram da kažem jedno veliko bravo i hvala u ime svih nas kojima blaženo stanje uopšte nije prijalo“.
Kada je pitam za sećanje na trudnoću, Dragana mi objašnjava kako je u ovom stanju bila dva puta i pre nego što se zapravo porodila.
Oba puta je izgubila bebu.
„Prvi put sam imala prirodni spontani nakon par dana, a onda smo drugi put baš zagrizli“, priča ona.
„Zatrudnela sam, ali se u trećem mesecu srce nije čulo.
„Tada sam bila jako tužna“.
Kada je treći put ostala u drugom stanju, trudnoća je dobro napredovala. Ali, tada se pojavila nelagoda.
„Imala sam osećaj kao da moje telo više ne pripada meni“, kaže Dragana.
„Kao da ga je neko uzurpiralo, kao da ništa nije pod mojom kontrolom“.
U prolazu su joj govorili – prelepa si, žene u trudnoći sijaju.
„Niko ne govori o užasnim hormonskim promenama, o tome da ne možeš da nosiš sam sebe“, dodaje ona.
„Non stop ideš kod lekara, creva su ti u plućima“.
„Ne znam odakle ljudi izvlače taj sjaj“.
Strah za strahom
Četiri dana u bolnici Dragana je plakala, kada je petom mesecu morala da bude primljena zbog kompikacija tokom amniocenteze, kada je imala krvarenje i kada su joj trudnoću zaveli kao visokorizičnu.
Slušala je brojne teške priče drugih trudnica sa odeljenja, žena koje su imale i gore sudbine od njene.
Tada se javila anksioznost, strah od nepoznatog.
„Lista strahova je bila dugačka – strah od pobačaja, porođaja, da li ćemo se snaći sa bebom“, kaže ona.
„To su i banalni strahovi – da li ćemo čuti bebu kada se porodim, da li ću imati mleka da dojim, da li ćemo se prepoznati i složiti kao roditelji muž i ja“.
Prethodni pobačaji ili gubitak deteta na listi su faktora koji dodatno povećavaju rizik od depresije i anksioznosti u trudnoći, objašnjava za BBC Jasmina Mihnjak, psihološkinja portala Bebac.
„To su i neplanirana trudnoća, trudnoća posle vantelesne oplodnje, prisutnost hroničnih bolesti i mnoge druge“, kaže Mihnjak.
„Sama trudnoća može da bude okidač za depresiju“.
Razlozi za pojavu depresiju su brojni.
„Pored endogene depresije koja je biološkog porekla, depresija može biti odgovor na velike hormonske promene tokom trudnoće, kao i suočavanje sa brojnim izazovima tokom trudnoće“, navodi ona.
„Važan faktor je i psihološko čišćenje, koje obuhvata duboko sagledavanje i preispitivanje sebe i vlastite buduće uloge roditelja, zatim preispitivanje odnosa sa primarnom porodicom pri čemu je odnos sa majkom posebno osetljiv i dominantan“.
U posebnom riziku od depresije su trudnice koje su jako mlade ili, pak, one koje dugo pokušavaju da postanu majke, kaže za BBC Tatjana Vesović, načelnica ginekologije u bolnici u Vršcu.
„Mlade žene imaju strah da neće znati šta da rade, dok starije pre brinu da li će izneti trudnoću“, objašnjava Vesović.
„Ipak, jako je bitno znati i da depresiju možemo da uočimo i kod trudnica kod kojih je sa trudnoćom apsolutno sve u redu zbog brojnih drugih faktora“.
Od pregleda do pregleda
Nijednu noć pred pregled kod ginekologa Dragana nije spavala.
„Za mnoge je odlazak kod ginekologa proizvodio sreću, jer će videti bebu“, kaže ona.
„Kod mene je samo izazivao strah – da li će srce raditi?“
Stalno je tražila znakove na sebi – da li oseća plod, da li se beba dovoljno pomera, iako je znala da oni nisu racionalni.
Sa ovim pitanjima i u ginekološku ordinaciju mnoge žene dolaze, kaže Tatjana Vesović.
„Pojedinim ženama je lakše da postave puno pitanja vezanih za zdravlje bebe, da bi im bilo lakše, ali se neke i plaše neizvesnosti“, kaže Vesović.
„Ginekolog ima obavezu da svakoj trudnici pristupi pojedinačno kao individualan slučaj, kao i da ih usmeri da potraže dodatnu pomoć, ako primeti da su strahovi znatno izraženi“.
Čest odlazak kod ginekologa, ali i zahtevi koji su pred trudnicama, misli psihološkinja Mihnjak, mogu da budu veza do depresije.
„Već u trudnoći, majci se govori koliko sme da se ugoji, da li sme da vežba, da mora da bude srećna tokom trudnoće“, kaže Mihnjak.
Koronavirus i strah
Poseban strah danas izaziva pandemija koronavirusa.
Velika dilema koju trudnice imaju, kaže Mihnjak, jeste da li da se vakcinišu tokom trudnoće, kao i pre nego što planiraju trudnoću i kasnije tokom dojenja.
Istraživanje portala Bebac, u kojem je učestvovalo 5.000 ispitanica, pokazalo je da čak 72 odsto trudnica na pitanje ginekologu da li da se vakciniše dobilo negativan odgovor.
„Čak 60 odsto nije čak ni razgovaralo na tu temu sa ginekologom“, kaže ona.
„Trudnice su uplašene i država što pre treba detaljno da se oglasi na tu temu“.
Ministarstvo zdravlja je pozvalo ljude da prijave lekare koji pacijentima ne preporučuju vakcinaciju bez osnovanog razloga.
Iz ovog ministarstva naveli su da su ginekolozi od marta 2021. pozivali trudnice u Srbiji da se vakcinišu.
Dodatni strah unele su i sve češće vesti o smrti trudnica koje su imale korona virus u Srbiji.
„Danas su žene pod većim rizikom da tokom trudnoće ispolje znake depresije i anksioznosti jer su okolnosti takve da se stresogeni faktori ne umanjuju, već se često i dodatno povećavaju“, kaže Mihnjak.
Razgovor i samo razgovor
Osećaj da gubi kontrolu za Draganu su bili crveni alarm da potraži pomoć.
Otišla je kod psihološkinje.
„Mnoge životne probleme ljudi prebiraju po glavi ne znam koliko dugo, a treba samo da imaš nekoga ko će ti postaviti pravo pitanje“, kaže ona.
„Kod nas ljudi razmišljaju o tome kako će otići kod frizera i gde će staviti nokte, a ono što je unutra se zapušta“.
Razgovor na terapiji, ali i u kući bili su presudni za njen oporavak.
„Podrška okoline puno znači, ali ja sam to zadržala za sebe i prošla sa mužem“, kaže ona.
„Jer, svako je drugačiji. Postoji generalno mali broj ljudi koji te neće pitanjima i potpitanjima gurnuti još dublje i dodatno te opteretiti“.
To nije sve, išli su i u školu roditeljstva, a Dragana dodaje da joj je puno značilo i što su na primer „postavili krevetac dva meseca ranije, kako bi se osećala sigurnije“.
Zato je, kaže, bila toliko oduševljena kada je čula da je pokrenut telefon za trudnice i porodice kojima treba psihološka i psihijatrijska podrška.
Ona, ipak, razume da postoje i žene koje imaju averziju od psihologa.
„To je u redu, ali je jako bitno naći barem osobu od poverenja, drugaricu ili lekara i od njih potražiti pomoć“, kaže ona.
„Zato je i fantastično da postoje linije za ljude koji ne žele da se izlažu odlaskom kod psihologa.
„Pozoveš, lepo, iz tvog doma“.
Kada Jasmina Mihnjak radi sa budućim roditeljima ona im kaže jednu rečenicu – iskusni ste onoliko koliko je stara vaša beba.
„Rođenje je velika stvar koja podrazumeva puno preispitivanja, dubokih uvida, novih partnerskih dogovora“, kaže ona.
„Pored opremanja sobe, pakovanja stvari za porodilište, važno je pripremiti i sebe, vlastitu dušu za novo poglavlje života koje je divno i nužno nosi sa sobom odrastanje“.
Stigma
Kada se Dragana osnažila uz terapiju i razgovor, kaže da joj nije toliko bilo bitno šta misli okolina.
„Pitaju me ljudi – divno izgledaš, super ti je, zar ne?
„Ja im kažem – ne, grozno mi je“, prepričava trenutke dok je bila trudna.
Reći, da si nesrećan kada iznosiš zdravu trudnoću, a kaže, „imamo ljude koji se godinama muče, nije prijatno“, ali Dragani je bilo lakše da svakako ispriča kako se oseća.
„Najviše mrzim rečenice koje počinju sa – treba da..“, kaže ona.
Kod žena, kaže psihološkinja Jasmina Mihnjak, u tim situacijama može da dođe do razvijanja osećaja griže savesti.
„One misle – nisam dobra mama ako nisam najsrećnija na svetu zbog toga što čekam bebu“, kaže Mihnjak.
„Mislim da svaka trudnica treba da ima neku osobu sa kojom može otvoreno da razgovara o vlastitim osećanjima i idealno je ako je ta osoba njen partner“.
I muškarci takođe prolaze kroz najrazličitije mentalne, psihološke probleme i dileme kako tokom trudnoće tako i posle porođaja, dodaje psihološkinja.
Dragani je pomoglo i što je znala da nije usamljeni slučaj i što su i njene prijateljice prolazile kroz slične periode.
„Kada bismo svi više govorili javno o tome, žene bi verovatno shvatile da je u redu da se ne osećaš dobro“, kaže Dragana.
„Nije u redu da ne potražiš pomoć“.
Žene se, kaže psihološkinja, češće javljaju za pomoć, ali tako je u većim gradovima.
Ginekološkinja Tatjana Vesović vodi i Savetovalište za porodicu u Vršcu, a kaže da svake godine sve više parova želi da se unapred pripremi za sve stresove koje trudnoća, porođaj i dolazak bebe nose.
Kada se porodila, izazov je bio još veći, ali je Dragani bilo mnogo lakše.
Bila sam spremna, objašnjava ona.
Samo da se ne ćuti
Kada mi je rekla da je bila trudna pet puta, pomislila sam da je Relja bio Draganina peta trudnoća.
Zapravo, pošto se porodila, još dva puta je imala spontani pobačaj.
„Mislili smo, hajde što pre da izađemo iz pelena“, priča ona.
Kada su se ponovo dogodili spontani, oba puta je išla na kiretažu.
Sada im treba malo vremena, da se, kako kaže, saberu.
„Mislila sam i da je najveće blago koje sopstvenom detetu možeš da daš – brat ili sestra“, dodaje.
„Šta da radiš ako to ne možeš?“
Počela je uz smeh, a tako i završava.
„Sada mislim, okej, neka nađe nekog jako dobrog druga ili drugaricu“, priča.
„Ne, šalim se, videćemo, polako, nećemo da srljamo“.
Posle svega, Dragana se više ne plaši predporođajne depresije.
„Mislim da neke strahove više ne bih imala, a druge, iako bi došli, znala bih gde da tražim pomoć“, kaže ona.
„Samo da se ne ćuti“.
Glavni simptomi pretporođajne depresije
Promene raspoloženja
Anksioznost, uznemirenost
Gubitak interesovanja za uobičajene aktivnosti
Tužna osećanja tokom dužeg perioda, ali i smenjivanje brige, tuge, osećaj beznađa
Prevelika zabrinutost koja može da se razvije u napade panike ili fobije
*
Klinika za psihijatrijske bolesti Doktor Laza Lazarević, linija za psihološku podršku ženama pre, tokom i nakon trudnoće – 0800/309-309, opcija 4, besplatan servis 24 sata dnevno.
LinijaHalo beba – 011/7153-444, 24 časa dnevno.
Broj SOS linije za prevenciju suicida je 011/77-77-000 i dostupan je 24 časa dnevno svakog dana.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
BONUS VIDEO: Kako prebroditi smrt voljene osobe
