Posle blistavog uspona, pala je u duboki ponor.
Sa samo 18 godina Đija Karanđi bila je na vrhu sveta. Zarađivala je oko 100.000 dolara godišnje, pojavlljivala se u prestižnim modnim časopisima i živela sa elitom modne industrije.
Bila je prvi supermodel koji je svet ikada upoznao. Međutim, uprkos glamuroznom načinu života, njena priča je tragedija – jer ju je zavisnost na kraju odvela u smrt.
Odrastala je u radničkoj klasi u Filadelfiji. Njeni roditelji su se razveli 1971. Njena dva brata, oba starija od Đije, odselila su se i živela sa mamom dok je ona ostala sa ocem.
Đija je u sredjoj školi bila deo grupe obožavalaca Dejvida Bouvija, koji su išli na njegove koncerte i usvojili njegovo androgino odevanje.
Primetio ju je lokalni fotograf koji ju je video kako pleše, i počela je da se pojavljuje u reklama u lokalnim novinama, pre nego što je sa 17 godina otišla u Njujork.
Njena lepota bia je kontrast za kojim je modna industrija žudela tokom te ere – u moru plavokosih, plavookih, lepih žena, Đija je bila divlja i nije nosila šminku.
Ubrzo je potpisala ugovor sa Vilhelminom Kuper, legendarnom modnom agenticom i vlasnicom sopstvene agencije za modele. Vilhelmina je Điji postala neka vrsta majčinske figure.
Odmah su je primetili veliki modni brendovi i fotografi i svi su želeli da rade s njom. Takođe je glumila u kultnom muzičkom spotu Blodie za hit iz 1980. „Atomic“.
„Manekenka mora da stvara raspoloženje. „Morate paziti da se ne zaglavite u raspoloženju – emocije imaju trendove baš kao i moda… Ja postajem ono što vaše oko želi da vidi. To je moj posao“, rekla je o svom talentu.
Uprkos tome što je imala veze s muškarcima, Đija je bila jedna od prvih manekenki koje su bile otvoreno gej. Oni koji su sa njom radili rekli su da nije neuobičajeno da se zaljubi u manekenke sa kojima je snimala editorijale.
Poznato je da se rano okrenula rekreativnoj upotrebi droga. Kao tinejdžerka, konzumirala je marihuanu i kokain. A upotreba droge se samo razuzdala sa njenim naglim uspehom – već sa 18 godina je postala modna diva.
Otišla bi sa snimanja ako b bila loše raspoložena, ili bi otkazala revije ako joj se ne sviđa frizura tog dana.
Takođe je bila transparentna u vezi sa upotrebom droge, otvoreno je razgovarala o tome u intervjuima i često se ludo provodila sa drugim zvezdama u legendarnom Studiju 54.
Njena mentorka Vilhelmina je umrla 1980. što je Điju duboko potreslo. Već je koristila heroin, a onda je njena zavisnost postala košmar. Tokom snimanja za Vogue, Karanđi je pobegla kroz prozor.
Časopis joj je dao drugu šansu, ali kada su se slike urađene otkrile su tragove uboda iglom po manekenkinim rukama. Naredne godine je uhapšena zbog vožnje pod dejstvom narkotika.
U maju te godine, 21-godišnja Karanđi je morala na operaciju šake jer je „toliko puta sebi ubrizgala injekciju na isto mesto da je postojao otvoreni inficirani tunel koji je vodio u njenu venu“, dokumentovao je njen kasniji biograf Stiven Frid.
Za svoju poslednju Cosmo naslovnicu početkom 1982. godine, modni fotograf Skavulo prikrio je tragove na Đijinim rukama tako joj je rekao da ih stavi iza leđa. Haljina koju je nosila bila je dovoljno pufnasta da prikrije ožiljke njene užasne navike. Manekenka je takođe nakrivila lice kako bi prikrila naduvenost.
Do kraja te godine, Karanđi je postala toliko nestabilna da niko više nije želeo da radi sa njom. Napustila je Njujork i otišla da živi s majkom u Fildefiji.
U jesen 1986. Đija je hospitalizovana. Spavala je napolju na kiši, bila je teško pretučena i silovana. Krvni testovi su pokazali da pati od komplikacija povezanih sa AIDS-om.
Umrla je 26. novembra 1986. Njena burna karijera ovekovečena je u HBO filmu Gia u kojem ju je glumila Anđelina Džoli – skoro deceniju nakon smrti, 1998. godine.
***
BONUS VIDEO: Svetske zvezde u Pirelijevom kalendaru kroz objektiv Brajana Adamsa
Pratite nas i na društvenim mrežama:
