Srpkinje obožavaju ovaj tretman za podočnjake, ali jednu stvar o tome morate da znate

U godini za nama žene u Srbiji su posebno radile hijaluronske filere za podočnjake i, pošto je taj tretman toliko popularan, pitali smo stručnjaka treba li reći da ili ne hijaluronskim filerima i šta treba pre svega znati.

Nijedna procedura nije čarobni štapić koji će vas zauvek rešiti nekog problema, pa ni podočnjaka. To za početak kaže za Zadovoljnu dr Jasmina Kozarev, naša čuvena dermatološkinja i ekspertkinja za estetske procedure.

Korekcija podočnjaka hijaluronskim filerima

Ona ističe da je ove godine u ordinacijama u Srbiji hit bio tretman korekcije podočnjaka hijaluronskim filerima jer je to najefikasnija nehirurška metoda. Sve više žena, posebno mladih, odlučuje se za ovu proceduru da bi se „brzo i jednostavno“ rešile umornog izgleda.

Slike pre i posle pokazuju koliko to može da bude delotvorno, ali treba biti i oprezan.

Šta nam se sve nudi na tržištu

„Usled starenja i gubitka elastičnosti kože, propadanja kolagena, hiperaktivnosti orbikularnog mišića i mišića obrvnog luka i čela i usled štetnog dejstva UV zraka u pravcu ubrzanog starenja uzrokovanog spoljašnjim faktorima, estetsko-medicinske tehnike podrazumevaju primenu neurotoksina (botulinum toksin), primenu preparata za nadoknadu volumena (fileri), primenu preparata stimulatora produkcije ličnog kolagena (biostimulatori) i primenu nanomolekularnih regenerativnih tehnika u vidu ličnih, autolognih egzozoma. Od operativnih tehnika koriste se laserske biomodulacije, laserske biostimulacije, laserske ablativne tehnike uklanjanja površnog sloja kože u cilju pravljenja kontrolisanog oštećenja i posledičnog zaceljivanja tkiva, primena elektromagnetnih talasa (monopolar, bipolar, multipolar, frakcioni zraci) i ultrazvučne tehnike“, navodi doktorka.

Koje su moguće komplikacije

Prema doktorkinim rečima, sve navedene medicinske metode imaju i svoje indikacije, i neželjene efekte i kontraindikacije.

„Budući da se radi o regiji koja je jako vaskularizovana i da su komunikacije površnih krvnih sudova veoma bliske sa magistralnim krvnim sudovima očnog dna i moždanih struktura, jasno je da su poznavanje tih struktura, dobra manuelna veština, znanje i uvežbanost lekara koji sprovodi procedure, poznavanje osobina preparata koji se injektuje i iznad svega poznavanje tehnika rešavanja akutnih i hroničnih komplikacija tretmana ključni za konačni dobar rezultat.“

Stoga doktorka Kozarev ima jedan važan savet.

„Ishitrena potreba i želja za estetskom promenom mora biti prepoznata od lekara i racionalizovana i od lekara i pacijenta u skladu sa opštim principima medicinskih postupaka. Pacijent mora da dobije kompletnu informaciju i mora da pruži lekaru kompletnu informaciju o svom zdravstvenom statusu, te da je saglasan sa predloženim tehnikama tretmana. Sklonost da lekaru pacijent sugeriše tehnike i metode rada, kao i izbor materijala nije adekvatna“, istakla je doktorka.

A ispostavi se često da pacijenti ne znaju dovoljno o onome što žele da urade i šta to sa sobom eventualno nosi.

„Vrlo često u razgovoru sa mojim pacijentima pitam da li su informisani o mogućim komplikacijama plasmana filera, u prvom redu misleći na akutno zatvaranje krvnog suda i nekrozu tkiva ili na dugotrajnu posledicu prepunjenosti tkiva filerom, migraciju filera ili eventualni uticaj na kancerogenezu. Ispostavlja se da većina njih nije informisana o tome, a vrlo je važno“, upozorava doktorka.

Zato je uvek prvi korak, kako kaže doktorka, dobro uzeta anamneza, a ne ishitrena estetska korekcija.

„Ako nam se pacijenti obrate zbog pojave pojačane pigmentacije ili zbog izgleda umornog oka, zbog suvoće kože podočnjaka ili crvenila i otoka kapka, prvi korak svakako nije ishitrena estetska korekcija.“

Na kraju najbitnije je naći uzrok koji utiče na loš izgled podočnjaka.

„Alergijske bolesti, poput atopijskog dermatitisa ili kontaktnih alergija se često manifestuju crvenilom, suvoćom, deskvamacijom kapka, otokom kapaka, naboranošću podočnjaka, dajući celoj regiji izgled umornog oka. Bubrežne bolesti, unos slane hrane, neadekvatan unos tečnosti, duga putovanja avionom gde se u kabinama boravi veći broj sati u atmosferi sa smanjenim parcijalnim pritiskom kiseonika, takođe utiču na izgled podočnjaka. Kod sve većeg broja pacijenata poslednjih godina javlja se infekcija demodeksom, lojnih žlezda oba kapka. Analiza anatomskih struktura kapka, arborizacija krvnih sudova, limfna drenaža i volumen masnih jastučića donjeg kapka nam direktno ukazuju na potencijalne uzroke promene zdravog izgleda podočnjaka“, zaključuje naša sagovornica.

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

TikTok

Pinterest

Instagram