Parfemi se više ne zamišljaju tako da upotpunjuju tvoj karakter ili kao savršeno sredstvo zavođenja - to je stvar prošlosti.
Zamisli situaciju u kojoj te muškarac koji ti se sviđa pita: „Na šta mirišeš? Koji ti je to parfem?“, a ti odgovaraš: „Ja sam đubre“.
Osim što bi pobegao tehnikom Jusejna Bolta, nikada ti ne bi bilo jasno šta se desilo. Pitao je, odgovorila si. Taj parfem si kupila prošle godine na apsolventskoj ekskurziji u Parizu i baš ti se učinio moćnim.
Tvoja drugarica je kupila „Veličanstveni sekret“ i ona se, baš kao i ti, pita zašto nema dečka. Muškarci su čudni. Parfemi nisu. Samo su im imena postala bizarna, a za sve su krive „niche“ parfimerije koje su unele potpuni zaokret u industriju mirisa.
Iza tih neobičnih parfimerija, kojih je u svetu sve više, stoje zanatski nosevi ili male kompanije koje eksperimentišu notama i imenima, inspirisani su seksom, snovima, pričama, muzikom, životom, miksuju nemoguće i izazivaju „wow“ efekat. I eto, ti sad razmišljaš o tome kako su ove parfimerije odlična stvar jer ti je muka od komercijalnih parfema koji uniformišu, važno je biti drugačiji, svoj, poseban, a za to vreme onaj tvoj Bolt svima priča da te se klone jer si đubre.
A „Ja sam đubre“ je zapravo parfem poznatog francuskog „niche“ brenda Etat Libre d’Orange i u originalu se zove „I Am Trash: Les Fleurs du Dechet“. Pojavio se pre dve godine i izazvao je velike polemike. Ne miriše na đubre, već na jagode i citruse, ali je zbog imena izazvao kontroverze. Ista kuća igra na kartu šoka ne samo kada su imena mirisa u pitanju. Njihovi parfemi „Hotelska kurva“ i „Ne gutam“ ipak ne mogu da se približe „Veličanstvenim izlučevinama“ (Secretions Magnifique), čiji sastav bi trebalo da asocira na telesne tečnosti – krv, znoj, spermu i pljuvačku.
Možda bi se Jusejn Bolt duže zadržao da si onda ipak uzela tamjan Comme des Garcons. Tu si imala čak dve opcije koje bi ga možda privukle – „Incense Avignon“ i „Zagorsk“.
Oni koji su probali prvi, kažu da se, kada ga pomirišeš, osećaš kao da sediš u hladnoj katedrali jer je kao katolička misa. Avinjon je posvećen katoličanstvu, a Zagorsk pravoslavlju. Gde bi ti kraj bio da je na tebi nanjušio kolevku pravoslavlja? Verovatno ispred oltara, pa ti miriši na đubre. Mogla si da ostavljaš i trag slatkih rakova i mora toaletne vode “Lobster” ili mirise kiše, snega, braunija, slanog vazduha, pogrebne kuće, štale, kokica, mokrog dvorišta ili zemlje.
Sada već razmišljaš o promeni parfema. Dosadilo ti je da izgovaraš „Ja sam đubre”. Muka ti je i od zgroženih pogleda i svih Boltova ovog sveta. Čezneš za nečim neutralnim. Guglaj Nemca Geza Schoena koji drži „niche“ brend Escentric Molecules i pravi parfeme koji se baziraju na samo jednoj noti. Nju navodno mogu da osete svi ali ne i osoba koja je nosi. Njegova dva favorita “Escentric 01” i “Molecule 01” su bestseleri, a Schoen miris parfema „Escentric 02“ opisuje kao miks džin-tonika, mrvice austrijske limunade i tek otvorenog, novog Apple laptopa. Zvuči savršeno, zar ne?
„Niche“ parfimerije su super ako znaš šta hoćeš i ako ne kupuješ parfeme samo zato što su u trendu, ako imaš strpljenja, vremena i novca da pronađeš svoju dobitnu kombinaciju sa ili bez nekog tamo Bolta. Na kraju krajeva kada zatvorenih očiju napokon pronađeš miris u čijem oblaku poželiš da ostaneš zauvek pre ćeš pomisliti na Al Paćina i „Miris žene“ nego na glupu trku uniformisanog zavođenja u kojoj neko uvek gubi.
