Ljubav kao dramatičini sled nepredvidivih okolnosti
Da li mi žene uopšte možemo da krivimo muškarce za promašaje i loše izbore? Što više pričam sa drugaricama, sestrama i poznanicama sve više se pitam „Ko je ovde lud?“.
Jedna s dvoje dece kaže da joj je najgore ono treće, odnosno gospodin muž, koji navodno ne može ni sam sebi sto da postavi, druga sama finansira preglede u trudnoći dok donator sperme navodi da nije „kreditna kartica“, već jelte, muž, treća se svake druge nedelje razvodi jer su svađe dostigle vrhunac vrhunca, dok onog drugog vrhunca nisu osetili mesecima, sledeća smatra da je njihova veza savršena, čak iako se viđaju jednom u dve do tri nedelje.
Ova jadanja nekako do mene dođu najčešće dok vozim, kasnim na posao ili po dete i prođu uz klasičan komentar da je on muška svinja, skot i da nam je naravno bolje bez njih.
Ipak, da li od slane vode ili mi je sunce, a možda i vino, udarilo u glavu, pitam se da li mi možda nismo krive?
Sad sam već morala da zakopam po svojoj prošlosti, što inače ne volim da praktikujem, i tu najčešće iskače rečenica moje mame: „Kristina, ti nisi žensko!“
A ja nekako nikad to nisam ni htela da budem.
Da li zbog toga ili zbog neke druge teže objašnjive osobine uvek sam privlačila one koje tek treba da odgajite, vaspitate, učite, one koji traže da ih vodite i svetlite im put kroz njihov lični pakao.
Najveći apsurd u tome je što iako su me držali za ruku kao uplakano dete, ja sam za njih bila, i nisam sigurna koliko se to promenilo, nešto poput devojčice, devojčurka, previše opuštene, suviše šaljive i nestalne.
Valjda su zbog toga, iako tako polupani, uvek imali potrebu da me podsete da život nije igra, da se uozbiljim, sazrim i prihvatim svet onakvim kakav jeste i da se ne može sve i uvek objasniti rečima. Međutim, bezuspešno.
Danas kad razmislim, verovatno za to mogu da krivim književnost.
Ova francuska na moju žalost ne podseća na ruske psihodrame koje će vas naučiti dubokim porodičnim odnosima, ili engleske kraljevske prevare i prevrate, uz koju završite ubrzani biznis kurs.
Ona me je naučila da markizu de Martej iz Opasnih veza karakterišem kao oholu, nemilosrdnu i manipulativnu, zlikovca kojeg treba osuditi, a jadnu Sesil da sažaljevam i oplakujem, smatram suviše osećajnom i emotivnom, dobricu kojoj treba pomoći da shvati da je zapravo jako glupa – i tu je krenulo moje pogrešno shvatanje žena, ali i same sebe.
Tako sam krenula da tražim samu sebe, to žensko u sebi, menjala sam se mnogo, više puta, iz čiste dosade upadala u „opasne veze“, ali u njima je jedino zanimljivo bilo što sigurno mogu da dupliram broj tih veza, dok se broj partnera nije menjao.
Moj život kao dramatičini sled nepredvidivih okolnosti
Ovaj put sam primila savet od onih koje sam iskreno smatrala čudnim, ali sam ih se jako jako plašila jer su one uvek sve znale, i kako da se udaju i kako da gaje decu, kako se sprema najukusnija supa i najaktuelniji bjuti tretman, a muževi i momci su ih držali kao malo vode na dlanu jer bi se inače slomile u trista parčića. Nikad nisam shvatala taj sklop, ali sam im se divila i odlučila da ih poslušam u trenucima sazrevanja i traženja sebe u ženama kakva nikad nisam postala.
Bože, koliko je to bilo teško. Nebrojeno puta sam morala da se prisećam najtužnijih scena iz filmova kako bih pustila suzu ili dve. Jednom prilikom sam stajala naspram njega, bilo je leto i u mojoj glavi se rađalo milion ideja gde bih sve mogla da budem umesto u njegovoj sobi dok razgovaramo o „nama“, a ja pokušavam da se setim scene iz filma „My Girl“ kada dečak umire zbog roja pčela – isti onaj koji zuji u mojoj glavi od pritiska koji mi se stvara od cele scene. Dok te ruke koje su uvek imale par načina da me zadrže duže, i ovaj put izvode isti trik, ja odlučujem da ne pružam otpor. I ostajem, i razgovaram, slušam o velikoj ljubavi bez koje ne može da diše i bez koje ne može biti živ i srećan. Pokušavam da se ne nasmejem iz sveg glasa na to da posle mene ne može imati nijednu drugu i da sam sve što je oduvek želeo. I sećam se svih klišea koje sam načila od onih čudnih žena i izgovaram ih kao napamet naučene zakone iz fizike.
Tih nekoliko minuta koliko sam imala fore da se iz Pepeljuge ne pretvorim u bundevu delovali su kao večnost, a nakon toga na putu do kuće nisam mogla da shvatim da li se i on pravi lud ili je stvarno kupio moju naprasnu sentimentalnost. U toj ulozi previše emotivne i nežne žene manje više nisam samu sebe mogla da podnesem. Pogotovo što sam se trudila da pazim i na ono „kako bi trebalo“ – mada sama nikad nisam bila pobornica smaračkih kodeksa, ali bih vrlo često ispalila neki monolog šta je ispravno, a šta ne, dok zapravo ni sama nisam u to verovala. Iako sam nastavila da glumim da sam se potresla što se to veče nismo videli, ili što nam se možda ljubav raspada, negde na pola puta sam provaljena. Dok su njegove suzne oči probijale u mene i na faci mu se ispisivalo razočaranje, ja nisam mogla da nađem ni reč utehe ni bilo kakav adekvatan odgovor. Ipak, umesto pozdrava, dobila sam: „molim te ostani, volim te najviše na svetu, ubiću se ako me ostaviš.“
Neverovatna je stvar taj muški ego, taj animalni poriv za osvajanjem i neprihvatanje poraza, ma koliko koštalo. A još je neverovatnije kako mi žene možemo da budemo glupe.
Elem, da ne bih nosila nekog na duši, a i na krivicu mladim godinama vođenim strašću, odlučila sam da poštedim jadnog čoveka teškog greha, mada iskreno sumnjam da bi mu to bio najveći.
Ali definitivno moj najgluplji potez u istoriji „opasnih veza“.
Cveće, večere, pokloni, izlasci, poruke za dobro jutro i dobro veče bez presedana, „zet“ kojeg bi svaka mama poželela jer uredno javi da ću kod njega prespavati kad ja ne znam ni gde mi je telefon, a ujutru kafa u krevet… Malo mi za sriću triba neko bi rekao, ali zapravo jeste tako. Posle nekoliko meseci ja, nisam znala da li gledam kroz ružičaste naočare ili letim na sedmom nebu, ali bila sam glupo zaljubljena i besna na sebe zbog toga.
Zašto? Ne znam…
Znam da sam krenula da bežim kao iz tunela koji se obrušavao na moju glavu, ali na svakom izlazu je stajao Kupidon sa novom strelom. Počela sam da shvatam da misija „zaljubiti me u sebe“ rađa, i da moj dragi ubira plodove, ali ih stavlja u činiju sa trulim voćem. Bila sam zarobljena sopstvenim emocijama koje nisam znala da savladam, pa sam odlučila da budem „jaka“. Osećala sam se kao u igrici, ko će koga nadmudriti, ko će smisliti lukaviji i bolji odgovor, ko će koga kroz šalu ili podsmeh više povrediti. Ipak, nijedno nije odlazilo, a toksični odnos je počeo da ulazi u pore toliko duboko da je postao navika i zavist. Sada sam na otkazano viđanje samo glumila da mi je skroz okej – jer svakako imam nešto drugo – dok je FBI tim radio svim raspoloživim sredstvima. Na telefon bih se javljala u proseku na 6 sati, dok sam sa drugaricama bila na istom broju tekila. Raspadala se sama sa sobom dok se ljubav krunila, ali uredno govorila da me ne zanima i da slobodno ide i radi šta hoće. Poruka za dobro jutro i laku noć je bilo sve manje, a u meni je zbog toga rastao neobjašnjivi bes, koji ne bih pokazala ni u ludilu. Na pitanja šta mi je i u čemu je problem, koga je bio apsolutno svestan, umesto srceparajućih poruka, odgovarala sam kratko i jasno da mi naravno nije ništa. Valjda zbog toga je dragi i dobri dečko odlučio da se obrati mojoj mami, pa je tako za svaku svađu tražio saveznika i podršku u mojim najbližima, i nažalost, dobio je. Smešno ili tužno, to je bio odličan alibi da prikrije svoja (ne)dela, dok su svi upirali prst u mene – zlikovca koji muči jadnog dečka. A kada sam, i to jako brzo, odlučila da tu nema mesta popravnom, jer jaka ja i ne priča o tome, u sobi dva sa dva sam ga ispratila bez suze, bez trunke tuge, uz reči: „Ma možemo da budemo prijatelji, meni je to skroz okej.“
Nakon klasičnog preboljevanja raskida sam otkrila da moja intuicija ni ovaj put nije zakazala, pa je celo bolovanje delovalo nepotrebno, ipak, donelo mi je jednu jako važnu lekciju, posle koje sam u nekim narednim dramatičinim sledovima nepredvidivih okolnosti znala da ni jaka ni slaba nije srećna, već ona, ma koliko banalno zvučalo, zna kad da ode.
Moje neusklađene emocije, akcije i reakcije u tom trenutku pre 10 godina, sve su ujedinjene u jednom istom osećaju – i spletke markize de Martej, i sentimentalnost Sesil, obe bez granice i kočnice, vode u smrtonosni sudar emocija i razuma.
Bonus video: Tri horoskopska znaka koja će danas rizikovati sve za ljubav
Pratite nas i na društvenim mrežama:
